Očekivan je zato što eksperti tvrde da je 29 banaka previše za zemlju čiji je bruto domaći proizvod prošle godine bio manji od 37 milijardi evra. A neočekivan je zato što su ranije uglavnom postojeće domaće banke kupovali stranci, a u poslednje vreme banke sa stranim kapitalom kupuju domaći biznismeni.
Prvi je potez povukao Miodrag Kostić, koji je u međuvremenu postao stopostotni vlasnik AIK banke, da bi ona potom preuzela Alfa banku. Prošle godine AIK banka je bila prva u Srbiji po neto profitu od 118 miliona evra, četvrta po kapitalu od pola milijarde evra i šesta po ukupno odobrenim kreditima od skoro 1,8 milijardi evra.
Novi igrači na ovom tržištu su Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, koji su najpre kupili srpski ogranak Nove kreditne banke Maribor, promenili joj ime u Direktna banka, a potom "dokupili" Pireus i Findomestik banku.
Pre pripajanja Pireusa, Direktna banka je na kraju 2017. bila deseta po profitu od 16 miliona evra, a na 19. mestu po učešću u ukupnoj aktivi od 0,8 odsto (udeo Pireus banke bio je 1,5 odsto) i po visini kapitala od 33 miliona evra, s tim što je kapital Pireus banke tri puta veći, 108 miliona evra.
Mnogi se verovatno više i ne sećaju da je pre dve decenije u Srbiji poslovalo više od 80 banaka, od kojih su skoro sve bile sa domaćim kapitalom. Već u 2004. njihov broj pao je na 47, a taj trend se nastavio, iako su u međuvremenu na srpsko tržište stigli i novi "igrači", poput Bank of Čajna ili Mira bank iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
U stručnim krugovima skoro da postoji konsenzus da tek predstoji ukrupnjavanje na bankarskom tržištu Srbije, jer banke sa tržišnim udelom manjim od jedan-dva odsto teško da mogu da opstanu u sve žešćoj utakmici.
Trenutno ima čak 14 banaka sa tržišnim učešćem manjim od 1,5 odsto. Sve one zajedno odobrile su samo 7,5 odsto ukupnih kredita, dok je udeo šest najvećih banaka, Inteze, Komercijalne, Unikredit, Sosijete ženeral, Rajfajzen i AIK banke osam puta veći - 62,2 odsto.
Skoro svako iz velike šestorke ima veći udeo od 14 malih banaka zajedno. Zato ekonomskog novinara Mišu Brkića odnos snaga na srpskom bankarskom tržištu podseća na šest "Gulivera" i "Liliputance".
On je uveren da će u dogledno vreme još neke od postojećih banaka biti meta preuzimanja. Uostalom, ministar finansija Siniša Mali već je najavio da država planira da do kraja ove godine proda svoj udeo u Jubmes banci, naredne godine i u Komercijalnoj, a priprema se strategija i za Srpsku banku. Uz to, već mesecima javnost nagađa ko bi mogao da kupi Sosijete ženeral banku, jer se ova francuska grupacija već povukla i sa tržišta Hrvatske.
"Nisam siguran da će još dugo moći samostalno da opstane deset patuljastih banaka sa tržišnim udelom manjim od 0,4 odsto, od kojih je čak šest prošlu godinu završilo sa neto gubicima. Pitanje je koliko će njihovi akcionari imati još strpljenja da pokrivaju te minuse. Zbog svega toga me ne bi iznenadilo ako bi se u dogledno vreme odnos snaga u bankarskom sektoru dramatično promenio. Tim pre što se nešto slično dešava i u drugim zemljama", ocenio je Brkić.
U prilog te teze govori i nizak stepen koncentracije na srpskom tržištu. U Hrvatskoj četiri najveće banke imaju skoro 70 odsto ukupne aktive, a u Srbiji su četiri najveće banke odobrile oko 47 odsto svih kredita. Zato Ivan Nikolić, član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, smatra da je ukrupnjavanje ne samo očekivano, već i poželjno.
"To je pozitivan proces jer će podići performanse i pojačati konkurenciju medju bankama, a to će doneti dobrobit i klijentima, jer će pojeftiniti kredite", smatra Nikolić, koji je nedavno agenciji Beta rekao da ne vidi problem u tome što banke kupuju domaći investitori. Tim pre, kaže član Saveta NBS, što je "iskustvo pokazalo da strani vlasnici nisu uvek uspešni".
U grupi od šest najvećih trenutno su samo dve banke sa većinskim domaćim kapitalom, Komercijalna i AIK banka, s tim što bi uskoro "knjiga" mogla spasti samo na jedno slovo, jer država već traži kupca za Komercijalnu banku.
Komentari 2
Verica
Banke u Srbiji ostvaruju ekstra prihode, a gubitke ostvaruju samo one koje su angažovale domaće menadžere, koji ih potkradaju...
Inače, kamate i provizije su ujednačene u svim bankama(pa to je kartel), te ne vidim svrhu(osim gluposti), da građani i privrednici u "velikim" bankama čekaju na red sat-dva vremena da bi obavili šalterski posao. Postoje "male" banke bez gužvi i maltretiranja, čak i sa boljim uslovima. Ali, bankari su davno utvrdili IQ naših građana...
EvoOvako
Malo sam neodlučna, a možda i nisam.....
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar