Piše: Živan Lazić
Megaprojekat crnogorske državnosti, autoput Bar - Boljare, sve više je u žiži javnosti, i to ne samo regionalne.
Reč je o crnogorskom delu zamišljene trase puta Beograd - Bar, čije se pojedine kraće etape u Srbiji grade i zarad boljeg saobraćajnog povezivanja zapadne Srbije. Ipak, nije izvesna izgradnja stotinak kilometara duge deonice Požega - Boljare na kojoj nema većih naselja, a teren je surovo nepovoljan.
Procenjuje se da bi cena izgradnje bila izuzetno visoka, pa je pitanje ima li Srbija uopšte interes za novom saobraćajnicom.
Pre deset godina adut
I pored neizvesnosti izgradnje kompletne relacije, Crnogorci ne odstupaju. Vlast Mila Đukanovića teško može odustati od aduta kojim je pre deset godina zadobijala naklonost građana zagovarajući izdvajanje iz već zaboravljene zajednice Srbije i Crne Gore.
Međutim, nevolje u vezi sa projektom samo se gomilaju. Podsetimo, prošle godine je započeta prva podetapa Smokovec-Uvač-Mateševo, duga 41 kilometar dok se ceo autoput Bar - Boljare proteže 169 kilometara.
Reč je o najtežoj deonici, pa je i projektovana cena paprena, 809 miliona evra. Naravno da državica nema tih para.
Veća je nevolja što su evropske razvojne banke odbile da to finansiraju. Naručilac se zadovoljio da uđe u aranžman sa kineskim izvođačem koji je jedini obezbeđivao i finansijera, državnu banku. Pozajmica, na 20 godina uz šest godina grejs perioda, pokriva 85 odsto vrednosti posla, dok ostatak Crna Gora plaća iz budžeta.
Kockanje javnim novcem
Sporan momenat pri uzimanju kredita je što je ugovoren u dolarskoj valuti, dok je vrednost posla iskazana u evrima.
Tako će vrednost vraćenog kredita umnogome zavisiti od odnosa dve valute, evropske i američke, u momentu isplate pojedinih rata. To je neka vrsta kockanja javnim novcem, s tim da može i da se izgubi i da se dobije.
Stvar je postala mnogo ozbiljnija kada je sredinom tekuće sezone Međunarodni monetarni fond analizirao ekonomsku i finansijsku poziciju brdovite balkanske državice. Bio je decidan u stavu da je za ekonomiju 670.000 ljudi čiji je BDP vredan 4,37, javni dug od 2,85 milijardi evra prevelik.
Još kada se pridoda aranžman u vezi sa autoputem, MMF je uočio da će javni dug najkasnije krajem naredne godine dostići i sto odsto BDP, pa je snažno insistirao da Crna Gora momentalno prestane sa novim zaduživanjem. Savetovao je i da republička vlada sažme i tekući, ali i još više, budžet u naredne dve, tri godine.
Zapravo, "dežurni svetski policajac" se pridružio evropskim razvojnim bankama u proceni da je ceo projekat Bar - Boljare preambiciozan za malu i relativno nerazvijenu zajednicu.
Slaba protočnost autoputa
Osnov slabosti je i, prema planu, slaba protočnost autoputa, nedovoljna da isplati i polovinu zaduženja.
Već za vraćanje samo kamata tokom grejs perioda, Crna Gora je uvela posebnih 0,07 evra dodatne akcize na svaki litar goriva, te dodatna opterećenja na potrošnju duvana, alkohola i gaziranih napitaka. Očito, za vraćanje cele rate biće neophodno mnogo oštriji rezovi, snažno tereteći građane i poreske obveznike Crne Gore.
Ovde se, međutim, nedaće ne završavaju. Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) uporno je isticala da je veoma vidljiv uticaj budućeg druma na reku Teru, najčistiji gorski biser Crne Gore. Voda planinske lepotice može se piti sa celog toka reke i stoga Taru često nazivaju "Suzom Evrope". Sada se, pak, voda na više mesta zagađuje.
Posebno je loš uticaj kod petlje Mateševo, gde se grade dva mosta, Tara 1 i Tara 2, a izvođači su promenili i osnovni rečni tok. Na nedavnom okruglom stolu, Vladimir Prešić sa Biološkog fakulteta u Podgorici, predstavio je studiju po kojoj je broj jedinki na dnu reke 50 na metar kvadratni.
Prošle godine istraživanja su pokazivala hiljadu, sezonu ranije i duplo više jedinki. Promene je protumačio kao posledice građevinskih radova.
Promena rečnog toka
Za ekološku aktivistkinju Natašu Kovačević posebno je zabrinjavajući regulacioni plan, koji je označila kao "primer kako se zaobilaze svi zakoni u vezi sa zaštitom životne sredine". Prezentacija avionskih snimaka jasno pokazuje veštačku promenu korita i preusmeravanje toka reke.
Godinama je vlast plan o pojedinostima zamišljenog autoputa držala u tajnosti; tako je izbegnut uticaj javnosti u procesu planiranja. Aktuelna vlada je ne samo nastavila da ignoriše javnost, već je zakazivanjem konferencije za novinare resornog ministra u vreme kada se održavao okrugli sto pokušala da umanji značaj prigovora.
Ipak, pritisak crnogorske ali i evropske javnosti je ogroman, pa će o celom slučaju odlučiti UNESKO, čiji se izveštaj očekuje početkom decembra.
Kako da Evropa pomogne malima
Slučaj zamućivanja "Suze Evrope" bi morao biti poučan. Očito da nije najbolje da vlada projekte velikog uticaja na okolinu donosi gotovo potajno. Uvid javnosti bi morao biti omogućen od samog početka.
Čini se da bi i Evropska unija mogla izvući nauk. Dobro je da razvojne banke realno procenjuju ekonomičnost svakog predloga. Međutim, čini se da projekte ovog tipa male države mogu da rade samo oslanjajući se na sufinansiranje evropskih banaka.
Tada bi ceo proces od početka bio pod uvidom, pravovremeno bi se uočavale sve potencijalno sporne tačke. U takvim uslovima i prilagođavanje ekološkim zahtevima je mnogo izvesnije i lakše, nego u slučaju kada naručilac sve radi sam, potom započne i poprilično odmakne u poslu.
.jpg)
Komentari 4
Vazd
Anonimus
Igor Mirkov
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar