Kako piše
Danas, životni standard Rumuna je za 60 odsto veći nego u Srbiji, Hrvata 63 odsto, a Bugara 44 odsto. Poljaci imaju BDP po stanovniku skoro dvostruko veći nego stanovnici Srbije. Ono što je problem je što u poslednjih pet godina, mada to važi za celu prošlu deceniju, taj jaz između zemalja u regionu se povećava, umesto da se smanjuje.
U prethodnih pet godina, računajući i 2018. u kojoj će Srbija imati rast od 4,2 odsto, što je najveći godišnji rast u prethodnih 10 godina, standard građana Srbije je rastao najsporije u regionu, izuzimajući Makedoniju.
Prema podacima iz oktobarskog Svetskog ekonomskog pregleda MMF-a, BDP po glavi stanovnika meren paritetom kupovne moći u Srbiji je od 2014. do 2018. povećan za 19,2 odsto, dok je u svim drugim posmatranim zemljama on bio preko 20 odsto, a samo u Makedoniji manje od ovog - 15,2 procenta.
U regionu je po stopama rasta standarda građana prednjačila Rumunija sa povećanjem BDP po stanovniku od 31 odsto za pet godina i 46,5 odsto u poslednjih sedam godina.
Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da je BDP po glavi stanovnika Srbije u poslednjih pet godina porastao za 10 odsto, a prosek regiona CIE je rast za 20 odsto. Na komentar da je razlog sporijeg rasta Srbije fiskalna konsolidacija koja je trajala od kraja 2014. do kraja 2017. godine, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović objasnio je da tolika razlika ne može da se objasni fiskalnom konsolidacijom koju su prošli i Rumunija i baltičke zemlje koje su se ubrzo nakon toga vratile na visoke stope rasta.
Rast standarda građana prethodnih godina dovodi u pitanje i analiza direktora Instituta za ekonomske analize i ekspretize Dragovana Milićevića. Prema njegovoj računici, u Srbiji nije došlo u prethodnih sedam godina do rasta potrošnje i to nominalno posmatrano prema kupovnoj snazi domaće valuta.
"Kako je kumulirana inflacija u prethodnom sedmogodišnjem periodu bila 24,2 odsto realni rast potrošnje ne postoji, postoji realni pad. Kada se pogleda potrošnja u čvrstoj i međunarodno uporedivoj valuti, u evrima, situacija je gotovo identična, jer je spoljna kupovna snaga dinara gotovo potpuno pratila unutrašnji gubitak kupovne snage, jer je evro u 2011. vredeo 101,7 dinara, a u 2016 123 dinara. Jačanje dinara u 2017. godini od 2,5 odsto u godini kada je inflacija bila 2,4 odsto, stvorila je lažnu sliku rasta potrošnje u evrima uz 'gep' od pet odsto", objašnjava on, dodajući da je pad potrošnje egzistencijalnih dobara od 2011. do 2017. oko milijardu evra, mereno cenama iz 2011. godine.
Ipak, računajući i potrošnju transporta, komunikacija, stanovanja i zdravlja ukupan rast potrošnje za poslednjih sedam godina iznosio je nešto manje od pet odsto u dinarima, odnosno 8,8 odsto u evrima. Takođe u ovom periodu smanjene su potrošene količine većine životnih namirnica.
Ovde treba uračunati i podatak da je za poslednjih sedam godina smanjen broj stanovnika za skoro pola miliona, napominje Milićević, što je značajno uticalo na smanjenje potrošnje.
.jpg)
Komentari 14
Tasa 1951
Karambo
Đole
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar