Budžet realan i predizborni - na uštrb razvoja, za više glasova

Piše: Živan Lazić

Opozicija je dosta bučno reagovala na neveliko, dvonedeljno kašnjenje predloga državnog proračuna za narednu godinu.

Tačno je da se donošenje najvažnijeg zakona u nas svelo na skupštinsku rutinu tokom koje vladajući poslanici besmislenim predlozima uprazno troše predviđeno vreme. Ipak, budžetu se mogu naći mnogo krupnije zamerke i bilo je korisnije sopstveno gledište iskazati analizom ponuđenog rešenja.

Ipak, i ovoga puta pobedila je balkanska sklonost ka galami i kratkotrajnoj povici.

Fiskalni savet kritičan

Tako je sa tek nekoliko ozbiljnijih ukazivanja na nedostatke, pre svih članova Fiskalnog saveta, usvojen izgled državne kase dolazeće godine.

Čini se da je propuštena prilika ukazati na slabosti u vladajućoj politici. Budžet je nudio takvu mogućnost, ali opozicioni poslanici nisi ispoljili dovoljan aktivitet.

Dakle, narednu sezonu planira se čak 1.246 miljardi dinara prihoda, odnosno 1.269 rashoda. Manji deficit od cirka 190 miliona evra čini tek 0,45 odsto planiranog BDP.

Skroman rast BDP

Utisak je da su prihodi realno procenjeni, nešto veći rast očekuje se samo od poreza na dodatu vrednost i ovaj priliv bi trebalo da državnoj kasi obezbedi skoro 540 milijardi dinara.

Od akciza se očekuje 290 milijardi, deset više nego tekuće godine, od carina 46 milijardi. Porez na dobit preduzeća doneće 108, porez na zarade 62 miljarde.

Kako se planira tek 120 milijardi neporeskih prihoda, jasno je da se ne planira umanjenje zarade, kao pre tri i po godine. Takav potez se knjiži upravo kao neporeski prihod, a pošto se ovi planiraju u skromnom obimu, ne bi trebalo očekivati umanjenje budžetskih plata.

Daleko iza komšija

Budžet pretpostavlja rast BDP od 3,5 odsto, stabilni kursi dinara i 2,4 odsto prosek godišnjeg rasta cena. Vidi se da država kani održati uravnotežen finansijski okvir.

Problem je skroman rast bruto-nacionalnog dohodka, skoro procentni poen ispod ovogodišnih 4,3 odsto.

Upravo slabiji rast osnovnog pokazatelja ukazuje na slabosti u koncipiranju najvažnijeg alata tekuće ekonomske politike. Zapravo, ovogodišnji rast je izuzetak i izraz je poređenja sa niskom osnovom sušne 2017. godine, kada je podbacila poljopriveda.

Zaista, 3,5 odsto je skromno, pogotovo za državu čiji je BDP jedva 5.500 evra po glavi stanovnika, spram, primera radi, 7.000 u Crnoj Gori, 6.200 u BiH, 8.500 u Bugarskoj, da ne govorimo o mađarskih 15.000, hrvatskih 13.000 ili slovenačkih 23.000 evra.

Koliko je naš rast skroman pokazuje akumulativan zbir od deset odsto rasta u pet poslednjih godina, dok, sem Makedonije, nijedna zemlja u okruženju u istom periodu nije imala rast BDP ispod 20 odsto. Čudi da opozicija nije više mahala adutom koji je imala u ruci.

Manjak domaćih investicija

Razlog niskog rasta je nedostatak domaćih, naročito privatnih investicija. Novi budžet je predvideo znatno veće izdvajanje za kapitalne izdatke - 180 miljardi, što bi sa još 40 milijardi za iste namene u opštinskim budžetima značilo uvećanje državnih ulaganja za 60 odsto.

Rezerve na realizaciju uvećanih ulaganja odnose se na kapacitete administracije i građevinske operative, ranijih sezona nedovoljnih i za manja ulaganja. Malo je ovdašnjih graditeljskih kompanija sposobnih da izgrade složeniji autoput, most ili prugu, i to je problem.

Rešenje je u ukrupnjavanju građevinskih preduzeća, ali država ne gradi ambijent koji bi podsticao na udruživanje.

Favorizovanje javnog sektora

Drugi problem je i plan države da nedovoljno poveća ulaganja u saobraćajnice, ekologiju, zdravstvo i prosvetu, a gro para usmeri na takozvana ministarstva sile, uključujući i uvoz naoružanja.

Njihovi budžeti su (zbirno) uvećani za skoro 28 odsto. Fiskalni savet je ovako strukturiranje ulaganja označio lošim, procenivši da ograničava razvoj u dužem periodu.

Za budžet se često kaže da ga pune svi građani, dok se njime koriste samo pojedine grupe. Pristrasnost akutelne vlade vidi se upravo u favorizovanju jedne grupe, zaposlenih u javnim sektoru. Premda još nije ni počela pre pet godina obećana sistematizacija radnih mesta u državnim službama, svim zaposlenima kani se povećati plate za skoro devet odsto, osetno iznad rasta BDP.

Budžet je upravo u ovom segmentu netransparentan i neinformativan; nedostaje najvažnije, broj i struktura zaposlenih.

Zaobilazno zapošljavanje

Država u odbranu ističe da još važi zabrana zapošljavanja u javnim službama (na svakih pet odlazaka u penziju prima se jedan novozaposleni), budžet, pak, ukazuje na postojanje mogućnosti za zaobilaženje ograničenja.

Za plaćanje ugovora o radu na delu, odnosno specijalizovanih poslova, planira se izdvojiti čak 370 miliona evra, tek desetak manje nego što je agrarni budžet.

Ranijih godina se znatan deo ove svote idvajao na uzastopno angažovanje iste osobe za određeni posao, sve dok se ne zaposli.

Pravni ambijent protiv domaćih preduzetnika

Država se hvali da je za podršku privredi namenila 16,7 milijardi, međutim čak 14,8 milijardi namenjeno je stranim investitorima, dok domaći ulagači ostaju bez podsticaja.

Upravo nepovoljan pravni ambijent i drugorazredan tretman lokalnih ulagača, bitno utiču na niska domaća ulaganja. Umesto da srpski preduzetnici investiraju 18, 19 odsto nacionalnog BDP oni ulažu jedva deset odsto i to mnogo više u obnovu opreme, povećanje energetske efikasnosti, nego u proširenje proizvodnje.

Naročito manjkaju domaći ulagači u nove pogone i fabrike.

Subvencijama do glasača

Drugi problem je što zarad subvencija dolaze fabrike najnižeg stepena finalizacije, tačnije sirovinaši. Zapošljavaju nekvalifikovanu snagu, plaćaju tek nešto iznad minimalca, a njihov proizvod je toliko malo zahtevan da ne zahteva previše saradnje.

Stoga kompanije ne razvijaju sistem lokalnih dobavljača. Uz sve, često su oslobođeni plaćanja doprinosa, poreza na dobit i plate, lokalnih taksi.

Pitanje koliko je isplativo subvencionisati dolazak ovakvih preduzeća, a naredne godine upravo će takvima iz budžeta biti isplaćeno 125 miliona evra. Čini se da je pravovremeno sticanje podrške niskokvalifikovanih i stanovništva u ruralnim krajevima, kuda sirovaniši po pravilu odlaze, pravi razlog privlačenja i podsticanja.

Siromašni daju penzionerima

Penzioneri su, takođe, omiljena ciljna grupa populističke vlasti. Morali bi znati da će siromašni poreski obveznici Srbije i sledeće godine mesečno izdvajati čak 130 miliona evra, kao nadopunu za nedovoljna sredstva Penzionog fonda u koji svaki zaposleni ulaže 26,2 odsto bruto zarade.

Od penzionera povlašćeniji su jedino zaposleni u još opstajućim društvenim firmama, od kojih je gro već deceniju i po na državnoj cucli. Ovima je država sledeće godine namenila čak dvanaest odsto više nego tekuće godine, pa će sledeće sezone na njih utrošiti 101 milijardu dinara, dvostruko više od planiranog Agrarnog budžeta.

Seljacima je država namenila 46,9 milijardi, pet više nego tekuće sezone, ali i to je tek 3,85 odsto ukupne državne kase, još uvek ispod zakonskih pet odsto.

Sto miliona evra za greške administracije

Mada je javni sektor u Srbiji poslovično prevelik, kvalitet javnih usluga je sporan. Budžet nam kazuje da je planirano čak 11,9 milijardi izdvojiti na takse i nadoknade u slučajevima kada je sudskom presudom utvrđeno da je administracija pogrešila, a protivnička strana trošila prilikom utužbi.

Baš se mnogo toga može videti čak i iz netransparentnog i neinformativnog budžeta. Šteta što opozicija nije bila spremna da se upusti u dublju parlamentarnu raspravu.