Sankcije, dramatičan pad rublje, kolaps cene nafte, pogodili su Rusiju 2014. godine. Ipak, predsednik Rusije
Vladimir Putin poručio je tada da sankcije jesu štetne, ali da one nisu glavni razlog pada ruske ekonomije, prenosi
RTS.
"Niti su to drugi problemi, povezani sa inflacijom. Glavni razlog je pad cena na svetskom tržištu, naših tradicionalnih izvoznih proizvoda kao što su nafta i gas", rekao je Putin.
Jedino gore što je moglo da pogodi rusku privredu je rat. Da li, četiri godine od uvođenja sankcija, ratne igre oko Krima mogu da budu uvod u novu ekonomsku dramu? I to taman kada ruska privreda drugu godinu zaredom beleži pozitivne stope rasta?
Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović kaže da je Rusija dobro reagovala na sankcije koje je uveo Zapad, jer je ona takođe uvela sankcije na prehrambene i poljoprivredne proizvode i drugu robu svima onima koji su njima uveli mere.
Američka agencija "Blumberg" piše kako "Putin više ne uvozi jabuke, već sadnice ovog voća", a direktor moskovskog Instituta za proučavanje globalizacije Mihail Deljagin kaže da je počela da se razvija potpuno nova praktična industrija.
Srbija propustila priliku da zaradi
Te 2014. godine srpski izvoz je pao za tri odsto i iznosio oko milijardu dolara. Sledeće godine se strmoglavio za skoro 30 procenata.
"Ja moram da kažem i danas, pored sankcija koje je Rusija stavila na poljoprivredne i prehrambene proizvode, vi često možete da nađete veliki broj proizvoda EU na ruskim policama u ruskim prodavnicama. Jer ima mnogo šverca. I Evropljani su u tom smislu zaista inovativni i nalaze način kako da dospeju na rusko tržište", odgovara Popović.
Da nisu samo evropski šverceri koji su robu u Rusiju izvozili preko naše terirorije krivi za pad srpskog izvoza, objašnjava Dragoljub Vukadinović, predsednik "Metalca" iz Gornjeg Milanovca, kompanije koja je jedan od najvećih srpskih izvoznika u Rusiju.
"S druge strane, mi smo se suočili sa puno stvari odavde. Ili sa nekvalitetom robe ili sa robom iz drugih zemalja pokušavajući da podvalimo i sa nekim malim količinama robe koje mi ipak imamo kao država, tako da nismo uspeli kao država da podmirimo sve njihove zahteve i oni su se okrenuli nekim drugim zemljama. Pre svega, mislim na Tursku i tako dalje. Odakle dolaze bolji, jeftiniji proizvodi u odnosu na našu zemlju", objašnjava Vukadinović.
Oni koji u Rusiju izvoze kažu da je, jednim delom, padu srpskog izvoza u Rusiju kumovao dramatičan pad rublje. Najniži nivo rublja je dostigla početkom 2016. godine kada je jedan dolar vredeo čak 82 rublje. Pre sankcija dolar se kupovao za 33 rublje, a danas vredi 66 rubalja. Te godine, mi smo dostigli neki rekord u izvozu u Rusiju i on je bio blizu osam miliona evra, kaže Dragoljub Vukadinović.
"Taj deo sankcija se odrazio na devalvaciju rublje i rublja je sa nekog odnosa 40 rubalja za jedan dolar na kraju godine završila na 60 rubalja za dolar. To vam je pad za oko 50 odsto. I u toj godini izgubili smo oko 1,5 miliona evra. Normalno, onda je došlo do pada prometa. A s obzirom na to da plate ruskih građana nisu rasle, došlo je do njihovog osiromašenja i mi smo išli sa nekim popustima ili sa cenama nižim nego što jesu", prisetio se Vukadinović tog perioda.
Ipak, nije samo kursna lista bila uzrok pada našeg izvoza. Ruska služba za fitosanitarni nadzor je nekoliko puta tokom protekle četiri godine zabranjivala uvoz srpskih proizvoda. Poslednji put to se dogodilo pre nekoliko dana. Sremska mlekara je na rusko tržište izvozila ukrajinske proizvode sa srpskom deklaracijom. U gajbicama su se nazad u Srbiju ove godine vraćale zaražene kruške, breskve i nektarine. Prethodno je u Orlovskoj oblasti, u centralnom delu Rusije, pronađeno je 13 tona zaraženih jabuka.
Mihail Deljagin poručuje da, ipak, u ruskim supermarketima često viđa srpske proizvode, dodajući da Srbije jeste iskoristila sankcije, ali ne dovoljno.
Od početka ove godine srpski izvoz u Rusiju raste. Prema podacima Privredne komore Srbije, u prvih devet meseci ove godine naš izvoz je dostigao 787 miliona dolara. To je oko pet odsto više nego u istom periodu prošle godine.
S druge strane, ruske sankcije Srbiju su pogodile kada je o gasnim tokovima reč. Bugarska je 2014. godine, pod pritiskom Brisela, odustala od projekata "Južni tok". Ostavivši tako Srbiju mimo svih gasnih tokova.
"I umesto da te pare odu u 'bogatu' Bugarsku, otići će u 'siromašnu' Nemačku. Zajedno sa 'Severnim tokom 2'. Ovde se zapravo ne radi samo o sankcijama, već o lobiranju Nemačke unutar EU. Nemci nisu želeli da gas ulazi u Evropu a da to nije preko nemačke teritorije", objašnjava Deljagin geopolitički ugao ove priče.
Bugarska sada traži da drugi krak "Turskog toka" pređe preko njihove teritorije. Ovaj projekat odobrio je i bugarski parlament. Reč je o alternativnom gasnom pravcu koji je Rusija otvorila nakon što se od "Južnog toka" odustalo.
Srbija se ovih dana uveliko priprema za izgradnju "Turskog toka" kroz našu zemlju. U skupštinsku proceduru upućen je predlog zakona o eksproprijaciji i pribavljanju dokumentacije za gasovod.
"Mi bismo naravno želeli da gas ne ide samo severnim putem, već da pođe i južno, jer bi to rasteretilo naše odnose sa Nemačkom", zakljućuje Deljagin.
.jpg)
Komentari 8
N.Sad
/
da po gradu cujem neki drugi strani jezik osim ruskog poverovao bih ti
ovako nemas argumenata
zbog rusije su nastali ratovi 90-ih.
Nemanja
Ne dobijaju zbog bilo čega, nego zato što se lakoverne budale poput tebe lože nasuvo i bez razloga, a slične samo malo pametnije hulje znaju to da unovče.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar