U zakonu koji je danas usvojen čak piše da Nemačka ubuduće mora da bude uspešnija u dovođenju kvalifikovane radne snage iz trećih zemalja.
Takođe, nemački ministar zdravstva Jens Špan najavio je pojačano useljavanje ljudi koji se bave poslom negovatelja i to, precizira, sa Zapadnog Balkana.
Podaci govore da su u prethodnoj i ovoj godini iz Srbije najčešće bili traženi medicinski radnici i profesionalni vozači C kategorije, ali isto tako preciznih podataka o broju ljudi koji odlaze na rad u Nemačku nema, jer, kako kažu u Ministarstvu rada, većina radnika posao pronalazi samoinicijativno.
Na osnovu izveštaja koje ovom Ministarstvu dostavljaju registrovane agencije za zapošljavanje, one su 2017. posredovale za 150 građana Srbije koji su otišli na rad u Nemačku, a ove je godine oko 130 naših građana tako došlo do posla. Prema podacima NSZ, u prethodnoj i ovoj godini najtraženiji su bili medicinski radnici i profesionalni vozači C kategorije. Ni NSZ, međutim, ne raspolaže podacima koliko je radnih dozvola u Nemačkoj izdato našim državljanima.
Olivera Reiz, vlasnica firme "Reizvoll", registrovane u Nemačkoj, koja se bavi posredovanjem u zapošljanju naših ljudi, kaže da im se najviše javljaju mašinski i građevinski inženjeri i zanatlije.
"Zainteresovanost je velika, dobijamo jako veliki broj upita i od kandidata iz drugih oblasti, kojima nažalost ne mozemo da pomognemo", kaže Reiz.
Ona kaže i da se model rada te firme zasniva na posredovanju u zapošljavanju pretežno visoko obrazovanih kadrova, koji su, kaže, u Nemačkoj na ceni i za kojima vlada velika potražnja, a to su prevashodno inženjeri mašinstva, građevine, elektroinženjeri, IT-inženjeri, ali i stručnjaci iz oblasti hemije, fizike i matematike.
"Biramo kandidate za koje mislimo da imaju velike šanse za zaposlenje, koji imaju makar osnovno znanje nemačkog jezika (izuzetak su programeri) i koji su spremni da se presele u drugu zemlju i eventualno budu razdvojeni od porodice u prvim mesecima rada u Nemačkoj", kaže Reiz. Napominje da je najčešće poteskoća nemački jezik, ali i da očekuje da će od januara kada nemački zakon stupi na snagu moći da posreduju za veći broj kandidata.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da sve češće mladi odlaze iz Srbije, ali i da je sigurna da će uz liberalnije zakonske uslove za useljavanje u Nemčku broj onih koji apliciraju za odlazak biti veći. Ona, međutim, navodi da novi propisi za sada nisu doneli lakšu proceduru, jer je broj onih koji apliciraju "toliko veliki da oni tehnički ne mogu da odrade sve te podatke".
Primećuje da mladi odlaze na različite načine, čak i putem društvenih mreža, ali najčešće ipak preko registrovanih agencija za zapošljavanje i da u sindikatu takav vid odlaska i preporučuju, zato što se pokazao najsigurnijim. Ono što smatra da nije dobro je praksa da se radnici iz Srbije predstavljaju kao dobra, ali jeftina radna snaga, te navodi da su neke analize pokazale da je u Nemačkoj najtraženija nekvalifikovana radna snaga, a tek na trećem mestu su visoko obrazovani kadrovi.
"To ne čudi jer su sve zemlje Zapadne Evrope manje kvalifikovane poslove dale ljudima koji su dolazili sa strane", primećuje Savić.
Predsednik Saveza samostalnog sidnikata Srbije Ljubisav Orbović ilustrovao je to primerom jedne nemačke kompanije koju su sindikalci iz Srbije posetili, gde je od čelnih ljudi čuo da im je isplativije da zaposle naše ljude, nego robote, odnosno da ih to manje košta.
Komentari 10
Laloš
xXx
pozitiva
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar