Kako piše
"Politika", budžetom za 2019. planirano je oko 15 milijardi dinara za subvencije privatnim preduzećima. To je
oko 2,5 milijardi dinara više nego ove godine.
Fiskalni savet ocenjuje da se i u budžetu za narednu godinu zadržava praksa da se daje samo sumarna vrednost za podsticaje (kao zbir svih subvencija za investitore) uz navođenje liste od oko 40 preduzeća koja dobijaju novac.
"Na ovaj način ostaje nepoznato koliko se para odobrava svakom investitoru pojedinačno, što umanjuje transparentnost budžeta", upozorava Fiskalni savet u "Oceni predloga zakona o budžetu za 2019".
Autori ovog izveštaja primećuju da subvencije za investitore rastu i da se vlada sve više oslanjala na ovu netržišnu meru kao način podsticanja investicija, a to ne treba da bude zamena za reformu privrednog ambijenta.
"Posle vrednosti od oko 10 milijardi dinara u periodu od 2012. do 2015. subvencije rastu na oko 12,5 milijardi dinara u prethodne dve godine, da bi se planom za 2019. za investitore predvidelo oko 15 milijardi dinara. Pomenuta dinamika za 2019. bila je i očekivana, s obzirom na to da je u budžetu za 2018. data planirana trogodišnja dinamika, koja se sada, za 2019. godinu, i ostvaruje", navodi Fiskalni savet i preporučuje da treba početi sa smanjivanjem subvencija, po isteku planiranog trogodišnjeg perioda, to jest od 2021. godine.
Posle izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, iz aprila ove godine, u kome je navedeno da je politika subvencionisanja stranih investicija netransparentna i da nema sistemske kontrole trošenja tog novca, bilo je nagoveštaja da će biti redizajniran Dinkićev model subvencionisanja. Premijerka Ana Brnabić više puta je rekla da bi podsticaji ubuduće mogli da se odobravaju samo za inovacije i nove tehnologije, umesto za svako radno mesto.
Skupština Srbije je pre nekoliko dana usvojila Izmene i dopune zakona o ulaganjima u kome nema naznaka da će biti promenjena politika subvencionisanja. U Ministarstvu privrede kažu da će posebnom uredbom biti definisano ko, koliko i pod kojim uslovima može da dobije subvencije.
"Izmenama zakona naglašena je jednakost domaćih ili stranih, fizičkih ili pravnih lica koja se mogu pojaviti kao ulagači. Izjednačeni su domaći i strani ulagači u pogledu prava na oslobađanje od carinskih i drugih dažbina prilikom investiranja", kažu u ministarstvu.
Kao oblici državne pomoći ovim zakonom su predviđeni dodela podsticaja, poreski podsticaji i olakšice, oslobađanja od plaćanja taksi, carinske povlastice...
Stručnjaci odavno smatraju da nije opravdano subvencionisati svako radno mesto, već se moraju definisati prioritetne oblasti. Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je napravljen određen pomak i da se u poslednje vreme cilja ka kompanijama koje donose visoke tehnologije. Otvaraju se tehnološki parkovi i sve više se promoviše inovaciona delatnost, ali efekti toga će biti vidljivi za tri do pet godine.
"Strani investitori su do sada dobili 443 miliona evra subvencija. To je u proseku 6.795 evra po novootvorenom radnom mestu. Ako se uzme u obzir da četvrtinu investicija predstavljaju subvencije postavlja se pitanje šta mi dobijamo", sumira Filipović dosadašnju politiku dodele subvencija stranim investitorima.
On je sa Miroljubom Nikolićem, stručnim saradnikom Ministarstva privrede prošle godine sačinio "Analizu efekata odobrenih podsticajnih sredstava za privlačenje investicija od 2006. do 2016". Izračunali su da je u tom periodu iz budžeta za podsticaje potrošeno 501,8 miliona evra. Čak 90 odsto tog iznosa dobili su stranci.
Uz pomoć subvencija otvoreno je 82.015 novih radnih mesta. Potpisano je 314 ugovora o dodeli podsticaja, i to 149 sa domaćim, a 165 sa stranim investitorima. Najveći broj ugovora raskinut je sa domaćim kompanijama (83), dok je sa strancima raskinuto tek 16 ugovora.
Međutim, pošto je prvobitna zamisao bila da se subvencionišu radna mesta u nerazvijenim područjima i da se tako podstiče njihov razvoj, iz ove analize se zaključuje da je najviše podsticaja dodeljeno u najrazvijenijim opštinama (140 projekta), a samo 30 u najmanje razvijenim lokanim samoupravama.
Najviše novca otišlo je u prerađivačku industriju. Najčešće je reč o proizvodima niske složenosti, male dodate vrednosti, sa velikim angažovanjem manuelnog rada nisko kvalifikovanih radnika, bez značajnijeg efekta prelivanja i uključivanja lokalnih dobavljača u lanac proizvodnje. Od 188 subvencionisanih projekata prerađivačke industrije samo četiri su bila iz oblasti visoke tehnologije.
.jpg)
Komentari 25
Borislion
Samo nove tehnologije mogu prodrmati ekonomiju a za njih je potrebno ulaganje.
Mi ta sredstva nemamo ili su ograničena strogim pravilima kreditiranja NBSa.
Jedan vagon kukuruza je 140000 din kao bolji kompjuter.
Za 10 vagona pričamo o polovnom džipu.
100 vagona je solidan stan u NS.
Kada bi celu povrsinu Vojvodine posejali kukuruzom dobili bismo vrednost od oko 87.000 Fiata iz Kragujevca.
Pera
Borislion
-FIAT 529 mil €
-Železara Smederevo 528 mil €
-NIS 293 mil €
- Tigar gume 260 mil €
- Bosch metlice brisača 162 mil €
- Tetra Pak Gornji Milanovac 142 mil €
- Petrohemija Pančevo 140.8 mil €
-Grundfos Inđija 134 mil €
- Bor RTB 120 mil €
- Hemofarm 115 mil €
- Leoni Prokuplje 113 mil €
- Yura 113 mil €
- Henkel 108 mil €
- Gorenje 96 mil €
- Victoria 80 mil €
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar