Piše: Živan Lazić
Srbija je i ove godine, treći put zaredom, ostvarila budžetski suficit: ostalo je neutrošeno 32,2 milijarde dinara.
Mada ima mišljenja da višak para zapravo ukazuje da su građani i privreda fiskalno preopterećeni, ipak je ovakav rezultat bolji nego da se minus nadoknađuje kreditom, što je decenijama bila ovdašnja praksa.
Kako utrošiti ušteđeno
I dok se prethodnih decenija razmišljalo kojim kreditom "zakrpiti" budžetsku rupu, sada se pred Vladu Srbije postavlja novi problem, kako utrošiti "ušparan" novac. Svakako, ne bi bilo loše ubuduće pokušati prikupljeno utrošiti tokom iste godine.
Raspodela novca je uvek delikatan, time i odgovoran posao. U siromašnoj državi kakva je Srbija, mnogo je onih kojima je svaki dinar itekako dobrodošao, gotovo neophodan za goli opstanak. Stoga je odgovornost upravljača javnim novcem i naglašenija.
Izvoznik i punilac budžeta
Čini se, međutim, da bar za nemali deo od 275 miliona evra preostalog iz prethodne godine, namena ne bi smela biti upitna. Srbija je izrazito agrarna država u kojoj čak 680.000 domaćinstava jedini prihod ostvaruju baveći se poljoprivedom.
Za još 130 hiljada porodica, agrar je izvor ne jedinog, ali egistencijalno bitnog prihoda. Sa druge strane, u privrednoj aktivnosti Srbije, poljopriveda je svetlija tačka, jedina delatnost koja u razmeni sa inostranstvom kontinuirano beleži suficit, prošle godine oko dve milijarde evra.
Pri tome, agrokompleks je i izdašan punilac budžeta. Po novoj, primetno strožoj metodologiji, najmanje 17 odsto državne kase potiče iz agrara; u rodnijim godinama udeo dostiže i 21 odsto. Takođe, poljoprivednici su i među najurednijim korisnicima kredita, malo koji seljak dopušta da mu zastane otplata dužničke rate.
Novac za modernizaciju
Naravno da i u agraru Srbije ima mnogo toga što bi trebalo što pre popraviti, korigovati. Pre svega, proizvodna struktura bi se morala poboljšati, u smislu da postepeno u prvi plan dođu profitabilniji segmenti.
Tu je i modernizacija prehrambene industrije, u kojoj smo nekada bili regionalno uzorni, ali smo tokom sankcija i bledog tranzicionog perioda posustali. Uslov za oporavak agrara je i novac.
Poljopriveda je niskoakumulativna delatnost i seljaku je potreban duži period da uštedi novac za investiciju. Stoga sve evropske države imaju posebne i veoma solidne budžete za podsticanje i modernizaciju delatnosti.
Poslednjih decenija zemlje Evropske unije finansiraju agrar i preko zajedničkog fonda. Osmišljene su i tehnike zaobilazne pomoći, putem državnog ulaganja u izgradnju seoske infrastrrukture, u ruralni razvoj, ekološku zaštitu, podsticanju seoskog preduzetništva. Naročito se insistira da se razvijaju i aktivnosti naslonjene na agrarne, poput seoskog turizma.
Večito zaobilaženje agrara
Ovolike obaveze su moguće samo ako se iz državne kase dovoljno izdvaja za agrar. U Srbiji, mada nam je poljopriveda sudbina, kada treba pomoći selo, teško se ruka zavlači u džep. Više nego skroman agrarni budžet je najbolja potvrda da u nas država ignoriše poljoprivedu, oslonac bezmalo polovine stanovništva.
Tako je za tekuću sezonu državni budžet planiran na 1.269 milijardi dinara, u agrarni (pod)budžet, pak, sliće se tek 50,7 milijardi. Kada se zna da će se sa sedam milijardi pokriti obaveze zaostale iz prethodnih sezona, dok 4,8 milijardi pristiže iz Evropske unije, ispada da će ovdašnji poreski obveznici za ovogodišnje poljodelatnosti izdvojiti samo četrdesetak milijardi dinara, jedva 3,5 odsto ukupnog budžeta.
Kako popraviti imidž
Istina da će izdvajanja biti za sedam milijardi iznad prošlogodišnjih, ali sve skupa je još daleko od potrebnog za ozbiljniju modernizaciju. Štaviše, manje je i od zakonskih pet odsto, obaveze koje su se srpske vlade pridržavale jedino dok je agrarni sektor vodio tim Ivane Dulić Marković.
Više nego solidan budžetski suficit pruža aktuelnoj srpskoj premijerki mogućnost da koriguje u javnosti stečen status "antipoljoprivedne vlade". Jednostavno, deo, i to ne mali, preteklog novca treba uložiti u agrar i selo.
Pristupajući i ekonomski i socijalno i ekološki, bio bi to više nego opravdan potez. Selo nam je infrastrukturno i ekološki zapušteno, u koje god da se zaviri, vidi se manjak osnovnih tekovina, od kanalizacije do brzog interneta.
Istovremeno, uloženi novac bi se državi brzo vratio kroz još bolji izvoz srpskog agrokompleksa i, usled razvoja, još izdašnijeg punjenja budžeta.
.jpg)
Komentari 7
Обсарвер
Haso&Mujo
Imamo eto, svakog dana jeftino voće i povrće, bez ukusa, DNK aranžirano samo za nas i hidroponski gajeno.
Evropa će nas i besplatno sahraniti, šta ćeš više?
Zaista, povremeno se zaista divim, enormnom moronizmu vlasti. Koja god da dođe, od silne brige koliko će smestiti u svoj džep i džep kumova i rođaka, ne vidi elementarne stvari opstanka jednog naroda.
Dovoljno je da ih neko potapše po ramenu na nekom prijemu u nekoj ambasadi, i predloži im nešto ili kaže "Mi to tako radimo." - a ovi zaista misle da je to tako.
Šta.... fakultet?
Ako neko ne bi mogao da vodi ni jednu poljoprivrednu zadrugu.... kako može ministarstvo ili deželu?
Papir ne pomaže praksi.
Trutuka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar