Glavni ekonomista Švedske banke
Toni Mertsina tvrdi za
"Blic" da će
kamate na stambene kredite početi znatnije da rastu nakon 2022. godine. Kako je pojasnio, tada bi trebalo očekivati nešto brži rast euribora, evropske kamate koja utiče na visinu kamata na kredite u Srbiji, a koja je trenutno na minimalnom nivou. Praktično, euribor koji je danas ispod nule, za četiri godine bi mogao da iznosi dva odsto, što bi današnju mesečnu ratu od 250 evra podiglo na 310 evra.
- Pre nekoliko meseci očekivali smo da će šestomesečni euribor dostići nivo od dva odsto u poslednjem kvartalu 2022. godine, ali na osnovu trenutne perspektive, ne treba isključiti da se to može dogoditi i kasnije. Naime, ekonomski rast u evrozoni je usporio prošle godine i očekuje se da će se iduće godine nastaviti da usporava. To znači da ekonomski podaci i očekivanja ukazuju na to da će Evropska centralna banka verovatno biti pažljivija prilikom povećanja kamatnih stopa, a upravo to određuje put euribora - kaže Mertsina i dodaje da upravo oporavak Evrope znači i početak rasta evropske kamate, euribora.
Na pitanje treba li očekivati povratak euribora na nivo od četiri i više odsto odsto, koliko je on iznosio 2008. godine, sagovornik Blica kaže da je "toliki nivo van domašaja njegove prognoze".
Ovdašnji bankari, istovremeno, tvrde da euribor još godinama neće dostići vrednost od pre svetske krize.
- Euribor je još negativan, a očekujemo i da će ove godine tek neznatno da se oporavi, ali ostaće i dalje u negativnoj zoni. Sa bržim oporavkom privrede u Evropi možemo očekivati i brži rast euribora i to od 2022. godine - kažu u jednoj stranoj banci koja posluje u Srbiji.
Kamate stambenih kredita indeksiranih u evrima na srpskom tržištu u ovom trenutku se kreću od 2,8 do 3,3 odsto, a najveći deo čini marža banke, jer je euribor minus 0,2 odsto.
Tako, na primer, za stambeni kredit od 50.000 evra, sa rokom otplate od 25 godina, mesečna rata iznosi oko 234 evra. Za pozajmicu za stan od 30.000 evra, na 30 godina, mesečno treba izdvojiti oko 122 evra. U slučaju da se euribor pomeri za 0,2 odsto, u krajnjem zbiru to gotovo da neće uticati na visinu rate. Međutim, ako bi euribor porastao jedan odsto, takav skok bi korisnici stambenih kredita i te kako osetili, jer bi im na ovim primerima mesečni izdaci porasli za 30 do 35 evra.
.jpg)
Komentari 4
Prava matematika
Sa osnovicom 4 miliona, kamatom 9% koje nije ni bilo da se uzme te 2008. i periodom otplate od 240 meseci vam daje ratu od oko 36000 dinara, odnosno oko 4,6 miliona ćete platiti samo kamatu povrh glavnice što daje nešto više od 19000 koliko mesečno odvajate samo za kamatu a ne 18166 za celu ratu kako ste ovde naveli.
Za vaš primer deviznog kredita, rata je oko 280 a ne 214 evra, odnosno ukupna kamata oko 16500 evra ili oko 70 evra mesečno.
Vrednost nekretnina na tržištu Srbije se izražavaju pretežno u evrima te je stoga odnos dinara prema evru za tu vrednost nebitan, ona ostaje ista u toj valuti, odnosno na vrednost utiču tržišne prilike, gde te 2008. ako se dobro sećam je još uvek vladala velika potražnja i cene bile nerealno visoke. Zato ne možete sa time porediti kredite indeksirane u švajcarskom franku, ti krediti su bili izuzetno nepovoljni jer su se vezivali za valutu čiju vrednost ne prati vrednost nekretnine kao ni primanja dužnika, usled čega su oni nekada dolazili u tu apsurdnu situaciju da banci i pored više godina plaćane glavnice, kada bi prodali i celu nekretninu opet ne bi imali dovoljno da namire ostatak duga.
jaloken
Matematika
Matematika: stan od 50.000 evra 2008, neka otplata onda bude 240 meseci
Dinarski kredit: kamata 9%, na osnovicu od 4 miliona dinara to je 4,36 miliona dinara, a na 240 meseci je 18166 dinara mesecne rate, sto je manje-vise danas cena najma stana (oko 150 evra).
Devizni kredit: kamata 3%, na osnovicu od 50 hiljada evra to je 51500, zvuci da nema velike razlike, ali na 240 meseci to je 214,58 evra ili 25320 dinara danas.
Dinar je losa valuta, danas svakako vestacki napumpana i bolje je vecu kamatu placati na valutu sa vecom inflacijom nego manju kamatu na valutu sa manjom. To kao oni ''genijalci'' sto su uzeli kredite u svajcarskim francima...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar