Rudarstvo glavni adut u džepu privrede u Srbiji

Glavni "adut u džepu" srpske privrede moglo bi u narednim godinama da postane rudarstvo.
Rudarstvo glavni adut u džepu privrede u Srbiji
Foto: Pixabay
Strateško partnerstvo RTB Bor s kineskim "Ziđinom", preuzimanje Smederevske železare od strane kineske HBIS Grupe, ali i informacija da je kanadska istraživačka firma "Medgold risorsis" nedavno otkrila na granici s Bugarskom i Makedonijom bogat sloj zemljišta u kojem leže velike količine zlata i srebra, pokazuje, tvrde stručnjaci, da srpsko rudarstvo čekaju bolji dani.
 
Naročito ako se na nekoj od 127 lokacija u Srbiji gde međunarodne kompanije istražuju, i pronađu nove, značajne količine zlata, srebra, bakra, litijuma... U "rudarskoj groznici" u Srbiji trenutno učestvuje oko 25 kompanija, a samo u istraživanje ruda uloženo je prethodne godine oko 60 miliona evra. 
 
Međutim, geološka istraživanja na terenu, osim što su skupa i traju dugo, ne znače da će vađenje rude i početi, jer pre otvaranja rudnika, predstoje godine kalkulacija i analiza da li se pokretanje posla uopšte isplati. 
 
Miroslav Ignjatović iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije rekao je nedavno za Tanjug da je jedno od najznačajnijih investicija u rudarstvo Srbije nalazište Čukaru Peki kod Bora. 
 
"Tokom perioda eksploatacije projekta Čukaru Peki, Srbija i Bor će imati direktnu korist od oko 450 miliona dolara kroz poreze i rudnu rentu", navodi Ignjatović. 
 
Podseća i na istraživanje kompanije "Rio Tinto" i projekat "Jadar" kod Loznice gde se nalazi jedno od najvećih svetskih ležišta minerala jadarit iz kojeg se izdvaja litijum. Procena je da će do 2020. godine litijum iz Srbije učestvovati sa deset odsto u svetskoj proizvodnji i više od 90 procenata proizvodnje u Evropi. 
 
S obzirom na ubrzani razvoj industrije električnih vozila u svetu u koja se ugrađuju baterije koje sadrže ovaj mineral, Srbija bi u narednim godinama, kaže struka, mogla da se pozicionira kao važan igrač u proizvodnji električnih automobila, autobusa, bicikala... 
 
Stručnjaci Geološkog zavoda Srbije smatraju da zbog rudnih resursa srpsko rudarstvo može da očekuje "svetlu budućnost". Međutim, da bi se to i ostvarilo, potrebna su značajna ulaganja, kaže za Tanjug geolog Predrag Mijatović
 
"Ulaganje u istraživanje su dugotrajna i to nije proces koji se može završiti za godinu ili dve, za to je potrebno najmanje sedam do deset godina", kaže Mijatović. 
 
A cilj Vlade Srbije, da rudarstvo u BDP-u Srbije učestvuje sa pet odsto, biće postignut narednih godina, izjavio je nedavno Dominik Roberts, direktor operacija u kompaniji Mineco LTD, koja ima rudnike u Srbiji i BiH. Smatra da je od ovih ekonomskih pokazatelja važnije to što će u narednim godinama rudarstvo obezbediti posao za desetine hiljada radnika u sektoru koji trenutno broji oko 25.000 zaposlenih.
  • Marko

    03.02.2019 06:28
    Afrikanac u Beogradu.
  • Prepismen

    02.02.2019 23:37
    Šta je glavni adut srbije, videćete u narednim godinama.
    A svekolike slobode i demokratije koje primenjuje Srbija ne dozvoljavaju mi da vam kažem.
    Jer nisu dozvoljena nikakva predviđanja, koja se kose sa zvaničnom naukom i dozvoljenim rečnikom odobrenim od strane EU.
    Valjda mi je dozvoljeno da kažem i tvrdim - da ništa neće biti kako se piše.
    Baš ništa.

    Događaće se nešto sasvim drugo.

    A novac Srbije je u železnici i transportu, za vreme vanrednih zbivanja u svetu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

SAD uvele sankcije Gasprombanci

Trećoj po veličini ruskoj banci, Gasprombanci i njenim filijalama, SAD su uvele sankcije sa ciljem da se smanji sposobnost Rusije da izbegne hiljade sankcija uvedenih od početka invazije na Ukrajinu.