Zašto je dinarska štednja isplativija od devizne

Štediša koji je u decembru 2012. položio na dinarsku štednju 100.000 dinara i obnavljao ugovor svake godine dobio je u decembru 2018. godine gotovo 26.500 dinara (225 evra) više od štediše koji je u istom periodu i uz iste pretpostavke položio na deviznu štednju evre u protivvrednosti 100.000 dinara.
Zašto je dinarska štednja isplativija od devizne
Foto: 021.rs
Do ovog podatka je došla Narodna banka Srbije u najnovijoj Analizi o isplativosti dinarske i devizne štednje, koja ukazuje na to da je unosnija štednja u domaćoj nego u stranoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku.
 
Naime, građanin koji je u decembru 2012. godine oročio 100.000 dinara na dinarskoj štednji i zanavljao oročenje svake godine, u decembru 2018. na štednoj knjižici bi imao ukupno 139.673 dinara, što je jednako iznosu od 1.181 evro.
 
Za razliku od njega, štediša koji je na deviznu štednju položio u decembru 2012. godine 881 evro, koliko je tada iznosilo 100.000 dinara, i obnavljao ugovor svake godine, na kraju 2018. imao bi ukupan ulog od 957 evra, što u dinarskoj protivvrednosti iznosi 113.183 dinara.
 
Dakle, u poslednjih šest godina bilo je isplativije štedeti u dinarima. Najnovija analiza izrađena za period od avgusta 2012. do decembra 2018. godine, kao i sve dosadašnje analize, ukazuje na veću isplativost štednje u domaćoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku.
 
Iz NBS ističu da je analiza pokazala da je i oročena štednja na godinu dana, ali bez zanavljanja štednog uloga, u dinarima bila isplativija od štednje u evrima, kao i štednja oročena na tri meseca.
 
Na veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju uticali su niska i stabilna inflacija i relativno stabilan kurs dinara prema evru, relativno više kamatne stope na štednju u domaćoj valuti nego na deviznu štednju, povoljan poreski tretman dinarske štednje – odnosno činjenica da se na prihode od kapitala po osnovu kamate na dinarsku štednju ne plaća porez, dok se kod devizne plaća po stopi od 15 odsto.
 
Iz NBS ističu da, zahvaljujući merama centralne banke i republičke vlade i postignutoj makroekonomskoj stabilnosti, poverenje građana u domaću valutu raste iz godine u godinu.
 
O tome svedoči podatak da je dinarska štednja u periodu od avgusta 2012. godine povećana gotovo tri i po puta – sa oko 18 milijardi dinara na preko 61 milijardu dinara u decembru 2018, dok je devizna štednja povećana sa gotovo osam milijardi evra (oko 935 milijardi dinara) na oko 10 milijardi evra (oko 1.175 milijardi dinara), i to u uslovima smanjenja kamatnih stopa na oročene depozite stanovništva.
 
Samo u 2018. godini, dinarska štednja položena kod banaka u Srbiji povećana je preko 20 procenata. – Uzimajući u obzir značaj koji depoziti u domaćoj valuti – i privrede i građana, imaju za stabilnost čitavog finansijskog sistema, kao i činjenicu da štednja građana predstavlja najsigurniji način očuvanja vrednosti novca i omogućava buduću potrošnju, NBS će i ubuduće, zajedno sa Vladom Srbije nastojati da svojim merama, aktivnostima i komunikacijom sa javnošću kreira okruženje koje podstiče njeno prikupljanje i kontinuirani rast – navodi NBS u saopštenju.
  • preduzetništvo

    05.02.2019 11:20
    Kada dajete novac na dinarsku štednju dobijate u najboljem slučaju 3% kamate. Kada banka isti taj novac plasira kroz kredit ona na njemu zaradjuje i preko 20% a još vas opljačka za "troškove obrade" i dodatna obezbedjenja. Ovakav disbalans u vrednosti novca kada se daje na štednju i uzima kao kredit sprečava bilo kakav razvoj pojedinca i privrede i ogoljava lihvarsku prirodu monetarnog sistema koji živi od dodeljenog monopola i bez realnog rada. Siguran put u propast društva. Sa bankama je najbolje nemati ništa, ovakve kakve su predstavljaju destruktivni faktor.
  • Svašta

    05.02.2019 11:13
    @Dejan
    Porez na dobit za dinarsku štednju je 0%, a inflacija je prisutna štedili vi novac u banci ili ne.
  • Portir

    05.02.2019 10:04
    Stednja u lideru = raj na zemlji

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

SAD uvele sankcije Gasprombanci

Trećoj po veličini ruskoj banci, Gasprombanci i njenim filijalama, SAD su uvele sankcije sa ciljem da se smanji sposobnost Rusije da izbegne hiljade sankcija uvedenih od početka invazije na Ukrajinu.