Međutim i dalje je nepoznato po kom modelu, kao i koliko će "prodaja" na kraju koštati poreske obveznike, piše
Insajder.
Prema analizi tog medija, pored toga što će Srbija ovom privatizacijom ostati bez kontrole u jednoj od najvećih banaka na tržištu i sistemski važnoj finansijskoj instituciji, postoji mogućnost da država ostane i bez najvećeg dela zarade od prodaje banke, zbog davno potpisanih štetnih sporazuma sa EBRD-jem i drugim stranim akcionarima u Komercijalnoj.
Naime, Srbija je sa 41,74 odsto akcija najveći akcionar u Komercijalnoj banci, a tek nešto manji ukupni udeo imaju međunarodne finansijske organizacije - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) sa 24,43 odsto, Međunarodna finansijska korporacija (IFC) koja je deo Svetske banke sa 10 odsto, nemački DEG 4,6 odsto i švedska državna kompanija Sved fond sa 2,3 odsto akcija.
Međutim, prema ugovorima potpisanim 2006. i 2009, ove finansijske institucije tokom procesa privatizacije imaju pravo da aktiviraju takozvanu "put opciju", ukoliko ne budu zadovoljni načinom prodaje i cenom.
Prema dokumentaciji koju su prikupili novinari Insajdera, "put opcija" znači da one imaju pravo da državi prodaju svoje udele po ranije garantovanoj ceni, a koja je tokom godina uvećana za pripadajuće kamate. Prema pojedinim procenama, ta cifra bez kamata za njihovih ukupno 41,3 odsto akcija iznosi oko 252 miliona evra. Praktično, u slučaju aktiviranja "put opcije", EBRD i ostale međunarodne organizacije imale bi zaradu na Komercijalnoj od bar 82 miliona evra, s obzirom na to da su u akcije ove banke od 2006. do 2009. godine ukupno uložile 170 miliona evra.
Istovremeno, postavlja se pitanje koliko država uopšte može da zaradi od prodaje Komercijalne banke, s obzirom na potencijalni otkup akcija od stranih akcionara, ali i na to da je njena trenutna berzanska vrednost nešto preko 350 miliona evra – što je skoro četiri puta manje nego pre izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine. Sudeći po trenutnoj vrednosti akcija, EBRD i ostali strani akcionari nemaju nikakav vidljiv interes da odustanu od "put opcije" koja im garantuje prodaju akcija po ceni utvrđenoj još 2006. godine.
Privatizacija Komercijalne banke dogovorena još 2006. godine
Oko privatizacije Komercijalne banke koja drži 11 odsto tržišta u Srbiji postoji veliki broj nedoumica, jer su gotovo svi procesi vođeni iza zatvorenih vrata, a na prodaji su uglavnom insistirale međunarodne finansijske institucije – EBRD, MMF i Svetska banka.
Predstavnici svih srpskih vlasti od 2006. do danas govorili su i o opciji da banka ostane u državnom vlasništvu, međutim, obaveza privatizacije Komercijalne banke definisana je još ugovorom sa EBRD-jem 2006. godine kada je ova finansijska institucija ušla u vlasničku strukturu banke dokapitalizacijom od 70 miliona evra. Prema tom ugovoru u koji su novinari
Insajdera imali uvid, prodaja banke je planirana u narednih 3-5 godina, a ugovor je u ime Vlade Srbije potpisao Mlađan Dinkić.
Međutim, privatizaciju je odložila svetska ekonomska kriza 2008. godine, a već naredne EBRD dokapitalizuje Komercijalnu sa još 50 miliona evra, a u vlasničku strukturu istovremeno ulaze i IFC sa 40 miliona evra, DEG fond sa 20 miliona i Svedfond sa 10 miliona evra. Te 2009. godine, pored ugovora o ulasku u vlasničku strukturu, sa stranim akcionarima pojedinačno su potpisani i ugovori o "put opciji", a definisani su i rokovi do kog privatizacija banke mora biti sprovedena.
Kako se navodi u dokumentaciji do koje su došli novinari Insajdera, Srbija je do kraja 2012. bila u obavezi da uputi tzv. "obaveštenje o privatizaciji", koja je trebalo da bude okončana do kraja 2015. godine. Međutim, država to nije učinila u predviđenom roku zbog, kako se navodi u zaključku Vlade do kog su došli novinari Insajdera, "preovlađujuće međunarodne ekonomske i finansijske krize". Te 2012. godine isticao je i trogodišnji rok da država dokapitalizuje banku čime bi izgubila većinski udeo. Ipak, uprkos protivljenjima MMF-a, država dokapitalizuje banku sa 100 miliona evra čime je ostala većinski vlasnik sa skoro 42 odsto akcija.
Koliko će prodaja Komercijalne banke koštati srpske poreske obveznike, zavisi od toga da li će strani akcionari biti zadovoljni prodajnom cenom, ali i potencijalnim kupcem, odnosno da li će regularna prodaja biti isplativija od "put opcije".
Posledice izlaska države iz bankarskog sektora
Na srpskom bankarskom tržištu se već godinama odvija proces ukrupnjavanja. Velike banke preuzimaju one manje, a na delu je i prodaja državnog udela u preostalim bankama.
Pored Komercijalne banke, država ima udele u još dve manje – Jumbes banci u kojoj ima vlasnički udeo od 20,2 odsto i u Srpskoj banci, gde drži 76,69 odsto akcija. Međutim, država je do kraja godine najavila izlazak iz svih banaka, čime će praktično biti jedna od retkih svetskih država bez vlasništva u tržišno značajnoj banci.
“Ideja nam je da država izlazi iz onih delatnosti gde nema potrebe da bude i da se koncentrišemo na pravljenje okruženja koje će biti podsticajno i za privatni i državni sektor", izjavio je nedavno ministar finansija Siniša Mali.
S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za Insajder upozorava na negativne posledice potpunog izlaska države iz bankarskog sektora u zemlji čija je privreda zavisna od stranog kapitala, a posebno u situacijama ekonomskih kriza.
"Svaka ozbiljna zemlja u svetu ima barem nekoliko banaka u svom vlasništvu. Finansijski sistem je vrlo osetljiv, on je praktično krvotok svake privrede i svaki mali poremećaj u finansijskom sistemu može dovesti do krupnih lomova što je potvrdila i hipotekarna kriza u SAD 2007. godine koja se kasnije pretvorila u svetsku krizu. Bez korektivnog delovanja ozbiljnih državnih banki, kao što je Komercijalna, strane banke će moći praktično u svakom kriznom trenutku da odu iz Srbije i iznesu sav kapital. Takođe, i van kriznog perioda državne banke mogu da utiču na tržišnu korekciju, odnosno snižavanje cena bankarskih usluga koje su u Srbiji dosta visoke u poređenju sa evropskim zemljama", ističe Savić za
Insajder.
Prema njegovim rečima, predstavnici srpskih vlasti su dogovorom sa EBRD-jem i drugim stranim akcionarima o "put opciji" sebe doveli u situaciju da će svaki potez koji naprave biti loš.
.jpg)
Komentari 6
Ns
Moki
ns ja
Drugo za laki: npr DInkić je jedan od onih koji se borio protiv privatizacije NIS-a po toj ceni po kojoj je prodat (da li je pri tome gurao nekog drugog kupca, npr. OMV to nije dokazano)
Za Dinkića je jedino sigurno da jeste pronašao kiparske milijarde (bivših-sadašnjih vlasti) i iz nekog (ne)poznatog razloga glasno zaćutao o njima!
Takođe da vas podučim:kada neko od vas kupi stan za 400novaca, pa posle u njega uloži 500novaca, nije taj zbir otkupna cena vašeg stana, AVAJ nego samo ona cena koju ste VI dobili prodajom tog stana! To što novi vlasnik ulaže u svoj stan, sebi ulaže - a ne vama, kako vi to ovde pogrešno tumačite!
Prodaja Komercijalne banke je još jedna od ucena pobednika u ratu, koji sada šta god da se desi imaju win-win situaciju. Ponašanje naše države u odnosu na tu banku, meni izgleda sasvim odlično i kao borba da zadržimo makar neke poluge kontrole kako nas ne bi sveli na totalnu bedu (zamislite može i mnogo gore da nam bude).
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar