Prema oceni tog udruženja, dosadašnje ponude zaduženim građanima doneće manje od onoga što donosi stav Vrhovnog kasacionog suda kojim je valutna klauzula u švajcarskim francima proglašena nezakonitom.
"Smatramo da nema potrebe, niti bilo kakve logike, pregovarati oko poštovanja i primene zakonskih propisa, kada je već utvrđeno da su banke poslovale nesavesno", piše u saopštenju Efektive.
Cilj protesta je, kako navode, potreba za poštovanjem stava VKS koji definiše smernice za rešenje tog problema, a to je "konverzija ovih kredita u evro, po paritetu koji je važio na dan isplate kredita i uplate svake pojedinačne rate, ili utvrđenje ništavosti ovih ugovora".
Efektiva navodi da svaki pregovori u tom smislu "mogu pogodovati isključivo bankama, odnosno napraviti štetu dužnicima".
"Svaki pregovori, koji će dovesti do toga da država bankama plaća gubitke koji su stavom VKS proglašeni nepostojećim, neprihvatljivi su iz ugla logike, jer pljačkaš za svoju radnju ne može biti nagrađen, već osudjen i kažnjen, a korisnici kredita obeštećeni", navodi se u saopštenju.
U saopštenju se dodaje da pregovori sa bankama mogu biti vođeni samo o načinu, dinamici i tehničkim detaljima primene stava VKS.
Protest je najavljen za ponedeljak 15. april ispred Vlade Srbije u 14 časova.
Vrhovni kasacioni sud ranije je zauzeo stav da je ništava odredba ugovora o kreditu o indeksiranju dinarskog duga u švajcarskim francima, zatim da se ti krediti mogu konvertovati u kredite vezane za evro, po kursu na dan zaključenja ugovor, i da treba obustaviti sve postupke prinudne naplate kredita indeksiranih u francima.
Leks specijalis gotov
Tekst Predloga zakona kojim bi se problem oko 17.000 građana zaduženih u švajcarcima rešio, završen je i predložen članovima Udruženja CHF Srbija. U leks specijalisu, kako iz tog Udruženja navode, nije konstatovano da je valutna klauzula u švajcarskim francima bila zakonita, čime je - kako kažu - ispunjen njihov zahtev i napravljen korak napred ka postižanju konačnog dogovora.
"Dobili smo prvi Predlog zakona, međutim, još uvek ne možemo o tome da se izjašnjavamo iz više razloga, pod jedan zato što se u sredu u osam sati ujutru nastavljaju pregovori, ali je bitno da su oni pomereni sa tačke poslednjih zahteva i banaka i korisnika kredita i da je sadašnja pozicija podložna razgovorima. Može se reći da danas postoje značajno veće šanse za donošenje takvog jednog zakona nego što su bile juče. Sigurno da zakon neće ispuniti zahteve svih, ali ukoliko bude postignut dogovor, to će biti dogovor koji je rezultat kompromisa sve tri strane", kaže Jelena Pavlović, advokatica Udruženja CHF Srbija.
Istovremeno, ministar finansija Siniša Mali kaže da ne bi želeo da govori o detaljima Predloga zakona, ali da je ovo prvi put za 12 godina da korisnici kredita u CHF imaju sagovornika i dodaje da je napravljen veliki pomak u pregovorima.
"Tražimo najbolje rešenje. Već su mediji došli do nekih podataka, do nekih potencijalnih mogućnosti, to je neka polazna osnova, sada se radi na razrađivanju toga. Taj leks specijalis je poseban zakon koji bi trebalo da na zakonski način reši i sugestije i primedbe i brigu koju imaju i banke i država i korisnici kredita. Nije jednostavno naći zajednički imenitelj za sve tri strane, ali sve ide u smeru koji smo definisali, a to je da se u narednih par dana nađe konačno rešenje koje će se preliti u zakon i koji će onda biti obavezujući za sve i to će, nadam se, biti kraj sage", kaže Mali.
Podsetimo, na stolu je, od prošle nedelje, predlog da Srbija donese "leks specijalis" za rešenje problema zaduženih u švajcarskim francima, kojim bi se omogućilo konvertovanje kredita indeksiranih u švajcarskoj valuti u uobičajne kredite, vezane za evro. Takvim zakonom bi teret podnele i banke, ali i država.
Ekonomisti: Banke da podnesu najveći teret
Autori ekonomskog biltena "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) danas su ocenili da je dobro što se konačno traži rešenje za probleme građana u Srbiji koji su uzeli kredite u švajcarskim francima i smatraju da će banke morati da ponesu najveći teret olakšane otplate tih pozajmica.
Ekonomista Miladin Kovačević je rekao da rešavanje tog problema nije samo ekonomsko već i moralno pitanje jer treba da se donese odluka kako da se pomogne jednom broju građana. On je podsetio da su i države u regionu, na primer Hrvatska i Mađarska, pomogle građanima koji su bili zaduženi u francima, i da su najveći deo troškova snosile banke.
"Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku da se taj problem reši na taj način da se krediti u švajcarcima konvertuju u evre. To će doneti neke troškove, što će biti gubitak za banke, a manji deo troška će platiti država, što će biti pomoć zaduženim građanima", rekao je Kovačević.
Saradnik MAT-a Stojan Stamenković je kazao da je bivši guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić "vrlo eksplicitno upozoravao ljude" da paze u kojoj se valuti zadužuju. On je dodao da se zaduživanje u francima pokazalo kao "svojevrsni rulet" i da je sada pitanje na koji način da se pomogne ljudima koji nisu poslušali savete bivšeg guvernera.
"Sada se deo građana pita zašto bi oni kroz porez plaćali dugove onih koji su se zadužili u švajcarcima i zašto da se trošak ne prebaci samo na banke koje su ih, kako tvrde korisnici kredita, prevarile", rekao je Stamenković.
Urednik MAT-a Ivan Nikolić je kazao da će verovatno sve strane koje učestvuju u traženju najboljeg rešenja za probleme otplate kredita u švajacarskoj valuti morati sa podnesu određeni trošak.
.jpg)
Komentari 21
Ko je Ko
Ništa nama bez suda...
Ovakvi advokati koji se sami nameću nisu ovlašćeni i ko može da prihvati nekog takvog ili njegovo mišljenje u pregovorima...oni u stvari zastupaju interese banaka a ne korisnika kredita...
Jadni mi dok nas ovakvi zastupaju...teško nama...
ZORAN
Goga
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar