Analizirajući period od 2000. godine pa do danas, "najbolje" godine bile su nam od 2001. do 2007. godine, a ako se gleda od devedesetih ka ovamo može se reći da je 1997. bila jedna od najboljih. Ekonomsti kažu da su za to zaslužni konkretni događaji, uglavnom prodaje kompanija u vlasništvu države.
"
Prodaja 49 odsto akcija 'Telekoma' u vrednosti od 1,568 milijardi maraka, sredinom juna 1997. godine obezbedilo je da ta godina bude, da tako kažem, godina blagostanja", objašnjava za portal
Kamatica ekonomista
Aleksandar Stevanović.
Kako će se novac potrošiti dalo se naslutiti pet dana pre prodaje, kada je Vlada Srbije donela uredbu o uplati i korišćenju sredstava od prodaje kapitala javnih preduzeća i istog dana dala saglasnost na program Fonda za razvoj Srbije, koji je raspolagao ovim i drugim sredstvima.
Dva glavna uslova koja definišu recesiju su pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u dva uzastopna kvartala i kao rastuća nezaposlenost.
"Zatim, za prodaju mobilne mreže '063' norveškom Telenoru po ceni od 1,513 milijardi evra, moglo bi se reći da je uzrok najvećem privrednom rastu 2006. i 2007. godine. Dakle, mogu da kažem da nisu neki pametni potezi države doveli do većeg privrednog rasta, nego prosto, odjednom je došlo više novca", kaže ekonomista Stevanović.
Njegovo mišljenje je i da je jedno od ključnih pitanja kada se analiziraju zemlje koje su imale recesiju ili ne, kolike su njihove dugoročne stope rasta, ali i kada se nađu u recesiji koliko brzo mogu da izađu iz nje. Na primer, Estonija je imala pad od oko šest procenata, ali se "izvukla" već posle dve godine i nastavila je da raste veoma brzo.
"Naša zemlja i dalje ima niske stope rasta, i dugo ne izlazi iz recesije. To se događa jer i dalje nemamo poštovanje vlasničkih prava, relativno visoke poreske stope i razne poreske namete i situaciju da ljudi koje se bave biznisom ne mogu da planiraju na duge staze. Ne može samo strani investitor, velika multinacionalna kompanija da vuče privredni rast. Za to je ipak potrebno i puno malih ili srednjih investitora", priča Stevanović.
Srbija je devedesetih bila pod sankcijama, a poslednje su ukinute tek 2005. godine. Od 2001. smo liberalizovali spoljnu ekonomiju , što se pokazalo kao pogrešan potez jer naša privreda nije mogla da izdrži konkurenciju koja je bila veoma jaka. Zatim, imali smo i godine kada su se prodavale državne firme i tako finansirala tekuća potrošnja. Privredni rast je bio visok, pa je 2004. godine dostigao čak devet procenata.
Recesiju smo imali 2009. godine kada je Srbija zabeležila pad BDP-a od 3,1 odsto. Onda godina stagnacije sa rastom od 0,6 odsto. Zatim, u trećem kvartalu 2011. u odnosu na prethodni period BDP je smanjen za 0,7 odsto, u poslednjem kvartalu te godine opao je za još 0,3 procenta.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u prvom tromesečju 2013. godine industrijska proizvodnja počela je da se oporavlja i porasla za 5,2 odsto, što je doprinelo rastu bruto domaćeg proizvoda od 1,9 procenata. Srpska ekonomija je na taj način i formalno izašla iz recesije u kojoj je bila tokom čitave 2012. godine, kada je u sva četiri kvartala zabeležen pad bruto domaćeg proizvoda.
"Mi od 60-tih godina imamo krizu rasta, koja se samo pojačavala. Zato su 1965. godine počeli masovniji odlasci u inostranstvo. Naš rast od tada nije dovoljan da zaposli prirast stanovništva. Takođe, društvo smo i sistemskog deficita, koje ne kreira štednju i onda ne možemo da finansiramo investicije. Čak i ove što smo finansirali u velikoj meri su bile ili nedovoljne ili promašene. Još u periodu bivše Jugoslavije imali smo oko 40.000 raznih investicionih projekata, koji su bili promašeni ili nikad nisu ni aktivirani", kaže nekadašnji profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Miodrag Zec.
Prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda privredni rast u Srbiji, u 2019. godini trebao bi da bude oko 3,5 procenata.
.jpg)
Komentari 11
dijasporac
Bili smo gladni svega zapadnoga, od casopisa, ploca, odece, obuce, hrane, pica, odlazaka u London ili Rim, do gramofona, TV aparata i automobila. Niti se moglonaci u prodavnicii niti se imalo novca.
Opsta beda i nemastina, poluzatvorena zemlja (mogao si napolje da radis i saljes devize u SFRJ, sve ostalo nisi mogao) ma sta ljubitelji tih vremena pricali.
/
kada je ponestalo srebrnine za prodaju pojavili su se rusi da nas spasavaju i vracanje starom biznisu pranja novca i prodaje belog
Jugović
Ili nisi davno vođe bio, pa nisi svestan koliko berićet donese srpska vladavina.
A espešli u Vojvodini.
Ako neko želi biti pošten, mora da sagleda celokupnu sliku.
Koji bre bonovi, koji bre indeksi ekonomskih zakona, ja sam u tim bonovskim godinama kao student putovao i uživao, vozio kola.
Posebno će ti razvoj muzike i kulture, pozorišne i filmske u 80-tim, objasniti SVE o tome kako je narod živeo. To je nedvosmislen i jasan pokazatelj.
Kao što sada izvozimo glumce i pevače, da rade bilo šta.
Nego, razmaženost kao pojam nema indekse i merne jedinice.
Tako da je veličinu razmaženosti ovog narod u doba stabilizacije i svih problema, teško opisati.
kada uzmeš nekog maksimalnog razmaženka i bukvalno mu sve daš, on će i dalje imati primedbi.
Jednostavno, ovaj anrod nije znao šta je imao.
I sirotani, pomislili da će neko njima u svetu dozvoliti da žive po zakonima zapada,
i da radom stiču sve po istim pravilima.
A oni, zveri, samo su čekali to, da rastrgnu naivčine.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar