Samo iz Hrvatske, poslednjih godina otišlo je oko 300.000 ljudi stručnih u različitim oblastima. Ozbiljan problem sa odlaskom stučnjaka imaju i Bugarska i Rumunija koje su članice Evropske unije punih deset godina. Prema jednoj aktuelnoj studiji Ujedinjenih nacija, oko 3,4 miliona Rumuna radi u inostranstvu. Drugo istraživanje koje je uradila Fondacija Fridirih Ebert, pokazuje da 43 odsto Bugara i 40 odsto Rumuna planira da napusti zemlju.
Procenjuje se i da iz Srbije godišnje ode 35.000 ljudi i da je iz naše zemlje na rad u inostranstvo do sada otišlo više od 5.000 lekara i medicinara. Stručnjaci istovremeno napuštaju i Mađarsku koja važi za relativno razvijenu zemlju Evropske unije.
Problem odlaska dobrih radnika članice EU rešavaju tako što zaposlenima dižu plate, ali i odobravanjem jeftinih državnih kredita. U Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj, Rumuniji i Bugarskoj plate napreduju po stopama od osam do 15 odsto godišnje i kreću se od 1.000 do oko 2.000 evra mesečno.
Najniža minimalna plata od svega oko 261 evra u Evropskoj uniji ostvarena je u Bugarskoj. Nešto veće minimalne zarade od bugarskih zabeležene su u Litvaniji 400 evra i Rumuniji 408 evra. Generalno minimalne plate, manje od 500 evra, karakteristične su za zemlje iz istočnog dela EU, dok u zemljama u severozapadnom delu EU one iznose više od 1.000 evra.
Prosečna neto plata u Rumuniji početkom ove godine popela se na oko 620 evra, što je oko 50 odsto više nego pre dve godine. Samo prošle godine plate medicinskog osoblja, nastavnika i profesora skočile su oko 30 odsto, prema Romania Insideru.
Budući da se osetio i manjak građevinskih radnika, njihove su plate početkom ove godine skočile za 40 odsto, zahvaljujući osetnom povećanju minimalne plate.
Plate zaposlenih u rumunskom javnom zdravstvu povećale su se za dodatnih 70 odsto. Medicinska sestra zarađuje najmanje 556 evra, a ona s višom stručnom spremom najmanje 645 evra, ne računajući bonuse. Lekari opšte prakse primaju najmanje 1.960 evra. Zbog prekovremenih sati i rada u hitnoj službi doktori mesečno mogu da zarade i dvostruko više, tvrdi Romania Insider. Najbolje plaćeni doktori primaju više od 4.000 evra mesečno.
Sličan razvoj događaja zahvatio je ostale srednjoevropske zemlje. Bruto plate u Mađarskoj prethodne dve godine rasle su po 12 odsto. Početkom ove godine nastavljaju da napreduju tempom od 10 odsto, prema državnoj statistici. Tome treba dodati da je svaka žena mlađa od 40 godina, s najmanje tri godine radnog staža, dobila pravo na državni kredit od 32.000 evra za podizanje dece, koji neće vraćati ako njena porodica bude imala prinove. U Češkoj bruto plate već dve godine rastu po stopi od oko osam odsto, a u Poljskoj od sedam odsto.
Vlada u Varšavi podstakla je skok bruto plata Poljaka za 20 odsto prethodne dve godine. Prosečna neto plata u Poljskoj sada iznosi oko 870 evra. Valja podsetiti da poljske porodice već više od tri godine dobijaju od vlade oko 115 evra mesečno po svakom detetu nakon prvorođenog, sve do njegovog punoletstva, što utiče na bolji životni standard i natalitet.
Hrvatski mediji bavili su se ovom temom. Oni se boje da će uskoro sve zemlje EU biti isred njih po mesečnim zaradama. Prosečna plata u Hrvatskoj je oko 860 evra. Sa tim ličnim dohotkom Hrvatska se nalazi u sredini među 11 novih članica EU iz istočne Evrope.
Međutim, kako pišu zagrebački mediji, ako se nastavi sadašnji trend, sve srednjoevropske zemlje će za koju godinu preteći Hrvatsku po platama i životnom standardu, upozorava Novi list.
Poredeći, plate su prošle godine povećane 2,6 odsto u razvijenim zemljama zapadne Evrope, zbog skorih izbora za Evropski parlament i straha vladajućih krugova od širenja tzv. populističkih pokreta. U Hrvatskoj, u prošlih pet godina, plate nominalno rastu po stopi od oko četiri odsto.
.jpg)
Komentari 15
Mirko
Sasa
Karlo Polak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar