Stanovi odlaze za male dugove

Uvedeni 2011. godine, kao "lek za efikasniju naplatu dugova građana i rasterećenje sudova u Srbiji", izvršitelji do danas izazivaju veliko nezadovoljstvo građana, i sve češće sukobe zbog načina na koji se sprovodi naplata dugova. Dok izvršitelji tvrde da je njihova loša reputacija rezultat "medijske hajke", aktivisti za zaštitu prava na dom i pojedine kontrolne institucije ukazuju na to da im je Zakon dao prevelika ovlašćenja i da najveću štetu imaju dužnici, i to oni najugroženiji.

Iako zadovoljni efikasnošću izvršitelja, iz Ministarstva pravde posle izmena 2015. godine najavljuju nove korekcije Zakona o izvršenju.

Navodeći da su javni izvršitelji do danas rešili više od dva miliona starih predmeta koji su opterećivali sudove, iz Ministarstva pravde za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da su prateći primenu propisa, uočili nedostatke koji utiču na efikasno vođenje postupka. Kao jedno od "najbitnijih i najosetljivijih" pitanja, navode srazmeru između duga i imovine koja se građanima pleni i prodaje radi njegove naplate. Ovo je ujedno i jedna od glavnih kritika nezavisnih institucija, organizacija i građana na rad izvršitelja.

"Za premali dug se prodaje veoma vredna imovina. Izvršitelji su obavezni da poštuju načelo srazmere, međutim način na koji je to definisano u Zakonu ne propisuje kako se to tačno radi. To bi moralo da se precizira, inače će oni zaobilaziti to načelo", kaže Ivan Zlatić iz Združene akcije "Krov nad glavom", koja okuplja solidarne pojedince i organizacije koje se bore protiv prisilnih iseljenja i investitorskog urbanizma.

Ne navodeći kako će zakonskim izmenama ovo pitanje biti rešeno, iz Ministarstva pravde kažu da se Radna grupa "uzimajući u obzir presudu Evropskog suda za ljudska prava, vodila ciljem da se osigura što je manje nepovoljan položaj za izvršnog dužnika u postupku izvršenja". Resorna ministarka Nela Kuburović izjavila je nedavno da se razmatra limit, odnosno iznos potraživanja na osnovu koga neće moći da se sprovodi izvršenje prodajom nepokretnosti.

Dok u Komori javnih izvršitelja navode da "vrednost nepokretnosti utvrđuju angažovanjem stručnog lica koje", kako za RSE kaže predsednica Komore Aleksandra Trešnjev, "stručnim znanjem i pečatom garantuje da je procenjena vrednost tržišna", iz Saveta za borbu protiv korupcije u izveštaju ukazuju da najveća korupcija proizilazi upravo iz "dilova između izvršitelja i procenjivača".

"Naša preporuka je da se od izvršitelja izuzme sredstvo naplate iz nepokretnosti. Oni uzimaju razne procenitelje. Kada smo ih pitali da li primenjuju Zakon o proceniteljima, oni su rekli - ne, primenjujemo samo Zakon o izvršnom postupku. A u tom Zakonu se kaže da (u proceni) može da učestvuje fizičko lice, i ne kaže se detaljno ko može da vrši procenu", navodi Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije.

Ko kontroliše izvršitelje?

Komora javnih izvršitelja i Ministarstvo pravde kontrolišu rad izvršitelja kroz postupak po pritužbama, ali i nadležni sudovi. Prema zakonu, kontrola nad radom izvršitelja može biti redovna ili po pritužbi građana.

"Javni izvršitelji su u ovih sedam godina postupali u blizu tri miliona predmeta, doneto je manje od 50 disciplinskih odluka od kojih je najveći broj za neke zaista marginalne povrede. Zanemarljiv je broj pritužbi na rad javnih izvršitelja ako se ima u vidu broj predmeta u kojima je postupano", navodi predsednica Komore izvršitelja Aleksandra Trešnjev.

Sa druge strane, Savet za borbu protiv korupcije i aktivisti koji se bave problemom izvršenja navode da prava dužnika praktično ne postoje. "Izvršitelji su postali moćnici koji odlučuju o celokupnom postupku izvršenja, čak i o pravnim lekovima", navodi se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije.

"Zahtev za otklanjanje nepravilnosti koje je dužnik uočio u radu izvršitelja, podnosi se samom izvršitelju. Dakle, kadija te tuži, kadija ti sudi. Ukoliko izvršitelj odbije zahtev ili ne odgovori na njega, ja se onda žalim sudu. Međutim, to više ne odlaže izvršenje. Mogu da se žalim koliko god hoću, ja izlazim na ulicu", kaže Ivan Zlatić iz organizacije "Krov nad glavom".

Izdate stan i ostanete bez imovine

Ova su prava, prema oceni Saveta za borbu protiv korupcije, posebno uskraćena trećim licima.

"Recimo, imate treće lice koje je izdalo svoj stan i dođe izvršitelj, sve popiše, a to možda ne pripada onom ko tu živi i ko je dužnik, nego je vlasništvo trećeg lica. Tom trećem licu se kaže – moraš da prigovoriš u roku od toliko i toliko. Za to vreme se izvršenje ne obustavlja, ono se završava", navodi Jelisaveta Vasilić iz Saveta.

Jedna od kritika izvršiteljske profesije je i to da su tarife koje naplaćuju prevelike, zbog čega se događa da građani plaćaju višestruko više novca nego što su prvobitno dugovali. Jedan od primera je, prema rečima Ivana Zlatića, iseljenje porodice Petrović iz stana u Njegoševoj ulici u Beogradu, kojoj je za troškove izvršenja stigao račun od 11.000 evra.

"Bilo je u pitanju iseljenje kome se oni jesu opirali, i to donekle podiže troškove izvršenja, ali nema tu ničega što je moglo da košta 11.000 evra", kaže Zlatić.

Izvršitelji ne primaju platu iz budžeta. Tarifom, koju donosi ministar pravde, propisana je naknada za njihov rad i za troškove u izvršnom postupku. Visina naknade za uspešnost se određuje prema ukupno naplaćenom iznosu potraživanja. Prema Zakonu, svi oni bi svoje finansijske izveštaje trebalo da dostavljaju Ministarstvu pravde. Savet za borbu protiv korupcije, međutim, navodi da se podaci o poslovanju i primanjima izvršitelja nigde ne mogu pronaći.

Uz najčešće nepoštovanje principa srazmere i neosnovano dizanje troškova izvršenja, građani su se instituciji Zaštitnika građana žalili i na manipulisanje obavezom dostavljanja rešenja o izvršenju zbog čega za utuženja saznaju tek kada počne zaplena imovine, plate ili penzije.

Tako je penzioner iz Beograda, čiji je identitet poznat redakciji, dobio rešenje o zapleni automobila zbog duga za komunalne usluge od 951 dinar (osam evra). Za taj dug saznao je tek iz navedenog rešenja o zapleni, odnosno nije znao niti da dug ima, niti da se oko njega vodi spor. Čitav slučaj završen je tako što je dug plaćen, ali je usled "troškova" izvršitelja, ovaj Beograđanin morao da izdvoji oko 200 evra. Budući da je penzioner, omogućili su mu da plati na rate.

Iz Ministarstva pravde najavljuju da će izmenama zakona biti učinjeni jasnijim troškovi postupka.

"Projekat ’Informacioni sistem za nadzor pravosudnih profesija’ ima za cilj implementaciju jedinstvenog sistema za skladištenje statistike rada javnih izvršitelja. Još jedna od novina jeste uvođenje alarma za neblagovremeno i nezakonito postupanje javnih izvršitelja", navode iz Ministarstva.

Takođe, kažu da rade na prevazilaženju problema neujednačenog postupanja izvršitelja, što je, kako navode, posledica neujednačene sudske prakse, te problema "cepanja zahteva" kada se na osnovu istog pravnog osnova podnosi nekoliko predloga za izvršenje.

Ko kupuje stanove dužnika?

Aktivisti za zaštitu prava na dom pozdravljaju najavu uvođenja elektronskih aukcija koje će, kako navode iz Ministarstva, postupak prodaje pokretne i nepokretne imovine dužnika učiniti transparentnijim, te omogućiti svim zainteresovanim stranama da u njemu učestvuju.

"Potpuno je jasno da na tim aukcijama učestvuje jedan zatvoren krug koji ide od aukcije do aukcije, kupuje stanove od nesrećnih ljudi koji su u dugu i onda ih preprodaje. Mislim da je za to veoma ilustrativan slučaj stana porodice Aksentijević koji je prodat sinu izvršiteljke. Postoji jedna klika koja između sebe deli te nekretnine po jako niskim cenama zahvaljujući činjenici da postupak nije transparentan", kaže Ivan Zlatić.

Porodica Aksentijević iseljena je u martu 2019. iz stana na Novom Beogradu zbog duga u švajcarskim francima, a nakon što su isplatili 87.000 evra od ukupnog iznosa od 103.000 evra. Stan je na aukciji kupio sin javne izvršiteljke iz Kragujevca Danice Čolović, koja je ujedno i zamenica predsednika Izvršnog odbora Komore izvršitelja.

"Zakonska norma ne određuje nemogućnost na strani, u ovom slučaju, sina javne izvršiteljke koja ne vodi taj postupak. Ona nije bila izvršitelj u tom predmetu. Dakle, sa aspekta zakonitosti, mi ne možemo govoriti da je došlo do povrede", kaže predsednica Komore izvršitelja Srbije Aleksandra Trešnjev.

Zaštita jedinog krova nad glavom

Tačan broj ljudi u Srbiji koji su prinudno iseljeni nije poznat. Podaci koje je RSE dobio od Komore izvršitelja pokazuju da je tokom 2018. godine prodaja nepokretnosti određena u 4.311 predmeta, što, kako navode, ne znači da je do te prodaje i došlo. Tvrde i da je taj broj zanemariv u odnosu na ukupan broj predmeta.

Odbacuju izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije i ocene aktivista i građana da je zakonski okvir previše naklonjen poveriocima, a da su najveću cenu "efikasnosti naplate" platili najugroženiji građani, koji su dugovali za komunalne usluge, ali i građani koji su žrtve prevara sa prodajom i uknjižbom stanova.

"Jeste reč o socijalno najugroženijima i to je dominantno makar u situacijama sa kojima se mi susrećemo. Ljudi kada se nama jave, to su već ljudi koji zaista nemaju kud", kaže Ivan Zlatić.

Zato je Združena akcija "Krov nad glavom" u saradnji sa Udruženjem potrošača i bankarskih klijenata "Efektiva" prošle godine dostavila Ministarstvu pravde predloge za izmenu Zakona, među kojima je i zaštita nekretnine koja ima funkciju jedinog doma koji dužnik poseduje.

"Mi smo organizacija koja štiti pravo na dom. Mi smo samo nažalost postali najpoznatiji po suprotstavljanju izvršiteljima zato što se oni često ispreče ostvarenju prava na dom", navodi Zlatić.

U ovom zahtevu pozivaju se, pored ostalog, na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, čija je Srbija potpisnica, a koja kaže da svako ima pravo na dom.

"Dom je ako imate jedan stan u kom živite sa vašom porodicom. Vi to oduzmete, izbacite čoveka i celu porodicu na ulicu. Ako je on u situaciji da ima petoro dece, platu od 20 hiljada dinara (oko 170 evra), pa šta da očekujete od njega? Država treba to da sredi, pa tek onda da primenjuje kapitalističke propise gde poverioca nije briga. Državu mora da bude briga", poručuje Jelisaveta Vasilić.

Iz Ministarstva pravde nisu odgovorili na pitanje RSE da li će nove izmene Zakona uključiti zabranu prodaje nekretnine koja ima funkciju jedinog doma. Bez odgovora je ostalo i pitanje da li se razmatra mogućnost vraćanja izvršenja u potpunu nadležnost suda. Pre usvajanja izmena i dopuna Zakona, predviđena je javna rasprava "tokom koje će stručna i šira javnost imati priliku da da svoje komentare na predložena rešenja".