Srbija se suočava sa istim problemom sve većeg odlaska radne snage, pa se postavlja pitanje da li može da primeni slične mere ili je ipak u drugačijoj poziciji, piše
Blic.
"Promenom državne strategije i koncepta neoliberalne ekonomije, samo povećanjem neoporezivog dela zarada mogli bismo da povećamo plate. Uz smanjenje korupcije i negativne selekcije u javnom sektoru, prema procenama Fiskalnog saveta, mogli bismo da ostvarimo godišnji rast BDP-a od 1 do 1,5 odsto. To je prostor za povećanje plata", kaže za "Blic Biznis" Zoran Stojiljković, predsednik Udruženog granskog sindikata Nezavisnost.
Kao jednu od mera koje bi doprinele povećanju zarada u Srbiji, Stojiljković navodi i uvođenje progresivne poreske politike i kreiranje dugoročne strategije razvoja domaće industrije, jer se, prema njegovim rečima, nijedna zemlja nije obogatila samo od stranih investicija. Upozorava da "kapital dolazi, a najkvalitetniji ljudi odlaze iz zemlje".
Vladimir Gligorov, ugledni srpski ekonomista koji je godinama saradnik bečkog Instituta za ekonomske nauke, nije optimista kada je reč o mogućem rastu plata, ali i odlivu radnika iz Srbije.
"Čak i da krene stopama Mađarske, Rumunije i Bugarske koje su svoje radnike počele da zadržavaju drastičnim povećanjem plata, Srbija nema alternativu sve češćem odlasku stručnjaka u razvijenije zemlje", tvrdi u razgovoru za "Blic Biznis".
"Srbija još ima visoku stopu nezaposlenosti i relativno nisku stopu zaposlenosti, a pored toga posebno se teško zapošljavaju mladi i oni koji su izgubili posao. Plata je posebno važna za kvalifikovane, mada i među njima ima struka za kojima nema tražnje kod kuće, jer je srpska privreda nerazvijena ili zaostala. Zato nema prostora na tržištu rada za značajan rast plata, a kojim bi se mogli zadržati radnici u Srbiji", navodi Gligorov.
Kako ocenjuje, u zemljama kao što su Mađarska ili Rumunija stanje na tržištu rada je bolje, a i više je investicija, tako da plate rastu naprosto zbog ponude i tražnje.
"Uopšteno govoreći, zemlje u post-socijalističkoj tranziciji u Evropi prvo imaju privredni rast koji je pre svega posledica rasta produktivnosti, a potom i rasta zaposlenosti. Tako su najpre plate niske i ljudi emigriraju, a potom plate rastu i ljudi imigriraju. U Srbiji nije bilo tako, jer je izostao rast produktivnosti, a još uvek je zaposlenost mala. Tako ljudi odlaze i plate su niske. Biće potrebno vreme i dosta ulaganja i u ljude i u kapital da se to promeni. Do tada će ljudi iz Srbije ići gde su uvek i išli, najčešće u Evropu i Ameriku", objašnjava Gligorov.
Problem sa ekonomskom emigracijom imaju i zemlje EU, pa je tako samo iz Hrvatske poslednjih godina otišlo oko 300.000 stručnjaka u različitim oblastima. Podaci pokazuju da je od cele EU posao najnesigurniji upravo u Hrvatskoj, jer gotovo petina zaposlenih radi na određeno vreme.
Ozbiljan izazov je i pred Bugarskom i Rumunijom koje su članice EU punih 10 godina, a istraživanje koje je uradila Fondacija Fridrih Ebert pokazuje da 43 odsto Bugara i 40 odsto Rumuna planira da napusti zemlju. Stručnjaci istovremeno napuštaju i Mađarsku koja važi za relativno razvijenu zemlju Evropske unije.
Problem odlaska dobrih radnika članice EU rešavaju tako što zaposlenima dižu plate, ali i odobravanjem jeftinih državnih kredita.
Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže za "Blic Biznis" da se u javnom sektoru u Srbiji već sve više izdvaja za plate, što nije moguće i u privatnom sektoru.
"Mi smo još 2014. napravili jednu formulu po kojoj plate u javnom sektoru ne smeju da prelaze 7 odsto BDP-a, a penzije 11 procenata. Međutim, zarade su već stigle do 9 odsto. S druge strane, privatnici su na muci jer već izdvajaju toliko za državu, a kako se i investicije smanjuju nema baš puno prostora za povećanje zarada. U privatnom sektoru plate znatno sporije rastu", navodi Kovačević i dodaje da najveći broj naših ljudi odlazi u Nemačku i Austriju, mada su ti kapaciteti već prilično popunjeni.
On smatra da je glavni problem zbog kog se ljudi odlučuju da napuste zemlju i potraže posao negde drugde korupcija, koja je vrlo raširena i koja poštene i korektne ljude natera da se zamisle da li žele da ostanu u takvoj sredini.
Tekst u celini čitajte
OVDE.
.jpg)
Komentari 63
dijasporac
Upoznao sam coveka koji se ovde bavi uvozom hrane sa Balkana (hrvatski Kras specijalno za njega pakuje svoje proizvode sa imenom kanadske firme uvoznika, isto Knjaz i Jaffa), prica mi da je jos pre 7-8 godina imao problema sa firmama sa Balkana, napravi ugovor i plati robu a oni mu posalju plazmu ili jaffu kojoj je rok isticanja upotrebe za mesec-dva, cist mentalitet prevaranta sa Najlona, samo da nekom podvalis. Danas su i u tim firmama spoznali da je diajspora stabilan potrosac I u skladu sa tim se ponasaju.
Srđan
Trudnica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar