Ove godine pak izgleda da se već zna koliki će minimalac biti u 2020. godini s obzirom da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić već najavio da će iznositi 30.000 dinara, što je oko 11 odsto više od ovogodišnjih 27.000 dinara. Sada verovatno ostaje sindikalcima i poslodavcima da se slože, mada i jedni i drugi imaju svoje zahteve, piše
Danas.
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije ističe da je Socijalno-ekonomski savet, koji čine poslodavci, sindikati i Vlada, po zakonu treba da donesu odluku o minimalnoj zaradi i da treba pustiti tu instituciju da uradi svoje posao.
"Stav sindikata je da minimalna zarada treba da obezbedi egzistencijalne potrebe jedne porodice. Minimalna zarada bi trebalo da bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi. Sada minimalna zarada iznosi 27.000 dinara, a minimalna potrošačka korpa iz januara ove godine blizu 37.000 dinara. To znači da treba dodati još trećinu minimalne zarade da bi se pokrila minimalna korpa. Ovim tempom i povećavanjem minimalca za desetak odsto ne znam kada ćemo to dostići", kaže Vuković dodajući da je cilj sindikata da u narednih godinu ili dve minimalna zarada dostigne minimalnu potrošačku korpu.
Ranka Savić, predsednica ASNS-a, kaže da sindikati koji učestvuju u Socioekonomskom savetu ne bi trebalo da pristanu na minimalac manji od minimalne potrošačke korpe
"To je standardno da predsednik određuje minimalnu zaradu, a ne socioekonomski savet. To što je on rekao nije dovoljno. Sindikati traže da se minimalac izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, ali ja to neću doživeti. Svim što je manje od toga sindikati ne mogu biti zadovoljni. Čak mislim da bi sindikati trebalo da izađu iz SES-a ako se to ne desi, kako ne bi davali utisak Evropi da ovde postoji neki socijalno ekonomski dijalog“, tvrdi Savić.
Ona tvrdi da to nije nemoguće i da ne stoje objašnjenja kako nema za to para. "Što se tiče privatnika država može da smanji poreze i doprinose, a kad se radi o državi, prave se parade, fontane, žičare… Da li su pare od ove parade u Nišu mogle biti upotrebljene da se podigne standard zaposlenih u vojsci", pita Savić.
S druge strane, poslodavci tvrde da će oni prihvatiti bilo koje povećanje minimalne zarade ukoliko dobiju adekvatnu kompenzaciju od države. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije ocenjuje da poslodavci mogu na sebe da preuzmu povećanje minimalne zarade do nivoa rasta nominalnog BDP-a. S obzirom da je projektovan realni rast BDP-a u 2020. godini 3,5 odsto plus inflacija od oko dva odsto, to je rast minimalne zarade od oko pet do 5,5 odsto. To bi značilo da minimalna zarada bude oko 28.500 dinara što je daleko od zahteva sindikata, a i manje od onoga što je "odredio" predsednik.
Prema podacima iz 2018. godine Srbija sa 231 evrom ima veću minimalnu zaradu nego u BiH (208 evra), Makedoniji (195 evra), Crnoj Gori (193 evra) i Albaniji (211 evra). Čak je minimalac veći nego i u Bugarskoj gde je 222 evra. S druge strane, minimalac u Hrvatskoj je 405, a u Sloveniji 667 evra.
.jpg)
Komentari 15
Neće baš biti
Nije u potpunosti jasno zbog čega lažete i širite dezinformacije? Na bruto platu od 50.000 ostaje vam neto oko 32.000 a ne 25.000. Na platu 100.000 ostaje vam oko 62.000 a ne 42.000. Zbog čega uzimate na sebe da drugima "objašnjavate" nešto o čemu i sami nemate pojma? U svakom slučaju nemoguće je većinski neobrazovanom stanovništvu dati da sami odlučuju da li će plaćati zdravstveno osiguranje ili penziju, osim ako namerno ne želite milione socijalnih slučajeva u predstojećim decenijama.
Neće baš biti
Zamoliću vas da prekinete širiti laži i dezinformacije. Tačno je da su zemlje srednje i zapadne Evrope bogatije i da su im minimalci daleko veći, ali je potpuno netačno da su cene prehrambenih proizvoda za trećinu jeftiniji, osim naravno ako namerno poredite cene u malim marketima kod nas sa njihovim. Potpuna je laž da je "neuporedivo manja" cena registracije automobila, upravo suprotno je neuporedivo veća, a opet jer namerno poredite "babe i žabe", poredite tehnički pregled koji je svake dve godine sa kompletnom cenom registracije u Srbiji koja ne uključuje samo pregled već i osiguranje i ostale takse. U Nemačkoj gospodine je tačno da na svake dve godine radite tehnički i emisioni test koji vas košta 100 evra ili malo više od toga, ali namerno ste zaboravili da to nema nikakve veze sa obaveznim osiguranjem koje plaćate svake godine kao i ovde a koje je za neku srednju limuzinu 700 i više evra. Pa ste onda, opet namerno, zaboravili godišnju taksu prema nivou emisije CO2 koja za tu istu srednju limuzinu sa 2.0 motorom iznosi oko 200 evra godišnje. Tačno je zato da su cene odevnih predmeta najčešće povoljnije, iako poslednjih godina su i kod nas došle kompanije poput CA ili HM koji nam nude isto. Kultura i obrazovanje su nam na niskim granama, to je takođe potpuno tačno, no sa prosečnim nivoima obrazovanja građana u Srbiji nažalost nismo za bolje od šund rijaliti programa.
Xyz
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar