Redakciji Danasa se javilo nekoliko radnika PKB-a koji tvrde da su ostali bez posla i da ih je država, kao bivši poslodavac, dovela u zabunu.
"
Kada je već bilo poznato da je imovina PKB-a prodata Al Dahri, sa svim zaposlenima su raskinuti ugovori o radu na neodređeno vreme i isplaćene otpremnine kako je zakonski regulisano. Međutim, u sporazumnom raskidu ugovora je navedeno da će svi nastaviti rad nakon privatizacije kod novog kupca. Tako je svih 1.700 zaposlenih potpisalo ugovore na određeno vreme. Za stalno je primljeno svega nekoliko direktora. Deo nas je potpisao ugovore na pet meseci. Oni su nedavno istekli, a novi nam nisu ponuđeni, tako da smo ostali bez posla", kažu za
Danas radnici koji su želeli da ostanu anonimni.
Sagovornici Danasa tvrde da ih je država dovela u zabunu jer im je obećala da će zadržati radna mesta, ali da do toga nije došlo.
"Reč je o klasičnoj obmani. Država kao poslodavac nije bila iskrena sa nama. Da nam je rečeno da Vlada Srbije ne može garantovati da ćemo biti zaposleni na duže staze kod novog vlasnika, većina nas bi samo uzela otpremnine i tražila novi posao, a ne umesto toga potpisala ugovor na svega pet meseci. Svesno smo prevareni i iskorišćeni da za novog poslodavca obavimo tekuće neophodne poslove na dobrima PKB-a, a čim smo sa tim završili postali smo prekobrojni. Ista sudbina sada čeka još oko 300 radnika kojima ističu tromesečni ugovori. Dodatni problem je da zbog načina na koji smo obmanuti nemamo pravo ni na naknade u Republičkom zavodu za zapošljavanje", navode bivši radnici PKB-a.
Oni ističu da je za manje od šest meseci koliko upravlja preduzećem, novi poslodavac ugasio proizvodnju voća i povrća, fabriku stočne hrane i farmu koka nosilja, što je, kako smatraju, pouzdan znak da nakon isteka od tri godine, koliko iznosi zakonski rok da se Al Dahra bavi osnovnom delatnošću, poljoprivredne proizvodnje više neće biti. Sumnjaju da će na prostoru koje danas zauzima PKB biti izgrađen šoping centar ili poslovno-stambeni kompleks. Radnici najavljuju da razmišljaju i o tužbama pred nadležnim sudovima jer smatraju da ih je država namerno obmanula i oštetila.
"Očajni smo jer među nama ima dosta samohranih roditelja i spremni smo da vodimo borbu za naša radna mesta", navode radnici kojima nisu produženi ugovori.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da je privatizacija PKB-a izvedena na veoma nespretan način, što je izazvalo probleme sa kojima se suočavaju zaposleni.
"Država je napravila više grešaka u koracima prilikom tog procesa. Između ostalog, PKB-u je vraćen status društvenog preduzeća kako bi zakonski mogla da se izvede prodaja njegove imovine Al Dahri. U tom slučaju radnici imaju pravo na deo imovine preduzeća to jest akcije, što nije sprovedeno. Onda je došlo do nelogične situacije da se istovremeno ljudi otpuštaju iz preduzeća, ali i da potpisuju nove ugovore o radu. Neki od tih ugovora nisu produženi, a ti radnici sada nemaju pravo na naknade Republičkog zavoda za zapošljavanje jer su već dobili otpremnine. Dakle, postoji niz nelogičnosti i dilema da li su se radnje u privatizaciji odvijale na ispravan način, što će dati priliku radnicima da ulože tužbe i pred sudom dokažu da su oštećeni. Svakako je privatizaciju trebalo izvesti tako da se današnji problemi izbegnu", objašnjava Savić.
Podatak da Al Dahra gasi određene proizvodne sektore Savić vidi kao želju kompanije da se bavi isključivo zemljoradnjom dok će ostale delatnosti PKB-a zanemariti.
Podsetimo, u septembru prošle godine kompanija Al Dahra kupila je najveći deo imovine PKB-a, uključujući i 17.000 hektara oranica, za nešto više od 105 miliona evra.
.jpg)
Komentari 2
0344
Cocco
I šta će sada? Privatniku neradnici nisu potrebni i neće ih plaćati. Lopove će da prve šutnu, a naći će način da kontrolišu krađu i obuzdaju je.
Ko li će onda da glasa za njih?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar