Tako je, na primer, bruto domaći proizvod po glavi stanovnika EU u 2017. godini iznosio 30.000 evra, dok je u Srbiji ta suma iznosila 5.600 evra, 5,3 puta manje od proseka EU. U Bosni i Hercegovini BDP po glavi stanovnika je 4.400, a u Albaniji 4.000 evra.
S druge strane u poslednjih deset godina BDP po stanovniku EU je porastao za 15 odsto, dok je u Severnoj Makedoniji rast iznosio 60 odsto. Po ovom parametru, Srbija je poslednja u regionu, sa decenijskim rastom od svega 30 odsto, piše Danas.
Slična situacija je i kada se gleda realni rast BDP-a. Za deset godina EU ga je povećala za 8,6 odsto, Srbija za manje od 15 odsto, a Turska 63 procenta. Sve zemlje kandidati, uključujući i Makedoniju i Crnu goru, imale su veći rast od Srbije.
Izveštaj Eurostata pokazuje i da je Srbija ubedljivo najznačajnija investiciona destinacija u regionu sa 2,4 milijarde neto stranih direktnih investicija u 2017. godini. Ostatak Zapadnog Balkana privukao je oko 2,1 milijardi evra iste godine. Međutim, to je za stotinak miliona evra manje nego što je iznosio neto priliv investicija 2007. godine. Ne računajući odlive, bruto prilivi direktnih stranih investicija u 2007 godini bio je za 650 miliona evra veći nego 2017.
Najvažnija statistika je ona koja pokazuje demokratska kretanja, a ona je vrlo nepovoljna za Srbiju. Srbija je u 2017. imala, posle BiH, najnižu stopu rođenih na 1.000 stanovnika, svega 9,2 odsto manje od proseka EU. S druge strane stopa smrtnosti je najveća sa 14,8 na 1.000 stanovnika.
Pored toga, Srbija ima najveću nejednakost dohotka u regionu, a odmah iza TUrske. Naime, dok 20 odsto najbogatijih u EU imaju 5,1 puta veći dohodak od najsiromašnije petine, u Srbiji je ta razlika 9,4 puta. I sve ostale zemlje u regiionu imaju veću nejednakost, ali dok su je u prethodnih pet godina oni smanjivali, u Srbiji se povećavala. Srbija je takođe na prvom mestu po riziku od siromaštva u kom se nalazi 25,6 odsto stanovnika, dok je najniži rizik u BiH sa 16,9 odsto koliko je i u EU.
.jpg)
Komentari 16
@Krompjuter
Djura
Bacvanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar