"To, međutim, može i treba da se promeni jer zemlje zapadnog Balkana imaju dobro obrazovane ljude koji mogu biti produktivni kao i njihovi vršnjaci u zapadnoj Evropi. Bolje institucije, manje uplitanja države, više ulaganja u infrastrukturu - to su najvažniji zadaci i EBRD je tu da pomogne u svim oblastima", rekla je Hargitaj za Biznis magazin.
Navela je da će ove godine EBRD u Srbiji uložiti do 500 miliona evra i prvi put više od 70 odsto tih sredstava se odnosi na privatni sektor.
"Naš cilj nije povećanje finansiranja EBRD-a samo za sebe. Mi nastojimo da obezbedimo takvo finansiranje koje nije dostupno u, inače, dobro razvijenom bankarskom sektoru u Srbiji i da kroz finansijski sektor stignemo do sve većeg broja malih i srednjih preduzeća (MSP). Drugo, želeli bismo da vidimo poboljšanu pripremu i implementaciju projekata u javnim infrastrukturnim projektima - što bi doprinelo bržem postizanju opipljivih rezultata", kazala je Hargitaj.
Kako je objasnila, veći deo finansiranja EBRD u Srbiji biće okrenut sektoru MSP, te da će se odnositi i na zelenu ekonomiju, hipotekarno i trgovinsko finansiranje, a sve preko kreditnih linija za banke i lizing kompanije.
"Među planiranim projektima u privatnom sektoru imamo planirane i direktne strane investicije. U javnom sektoru očekujemo da potpišemo prvi projekt klimatske otpornosti i navodnjavanja. Takodje, sa Beogradom nastavljamo sa prvim projektom za temeljnu obnovu i poboljšanje energetske efikasnosti u četiri velike javne zgrade, projekat koji ima snažnu podršku EU, uključujući i značajne investicione grantove. Preduzeće Srbija voz će takođe dobiti dodatna finansijska sredstva za novi vozni park", rekla je Hargitaj.
Kako je dodala, EBRD u Srbiji podržava reforme u mnogim oblastima, uključujući bolju koordinaciju i rad inspekcija, poboljšanje korporativnog upravljanja u EPS-u i kompaniji Srbija voz, kao i obuku stručnjaka za javne nabavke.
Po njenoj oceni, neki od glavnih razloga relativne nerazvijenosti regiona zapadnog Balkana su komplikovane poslovne regulative i procedure i veliki uticaj države u državnim preduzećima koja uglavnom imaju nepravedne konkurentske prednosti u odnosu na privatne firme.
"Sve ovo, zajedno sa velikim neformalnim sektorom, ima merljiv negativan uticaj na učinak privatnih kompanija koje posluju u formalnom sektoru ili na njihovu spremnost da ulažu. Stope direktnih stranih investicija su i dalje znatno niže nego u Centralnoj i Istočnoj Evropi, što doprinosi nižoj produktivnosti rada i sporijem približavanju životnom standardu EU", navela je Hargitaj.
.jpg)
Komentari 18
Limun
Vladimircns
Istoričar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar