Na ovaj način planirano je zapošljavanje 35.889 lica na neodređeno vreme, što znači da je svako novo radno mesto subvencionisano sa nešto više od 6.400 evra, piše
"Blic".
Bivši ministar Mlađan Dinkić sračunao je još pre deset godina da jedan evro podsticaja države stranim investitorima donosi osam evra prihoda u budžet. Tvrdili su ovo tada i u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza koja je i subvencionisala nova radna mesta i za svakog novozaposlenog iz budžeta davala od 2.000 do 10.000 evra.
Ovaj koncept koji je patentirao pomenuti ministar postoji i danas, 13 godina od nastanka, i pokazalo se više je nego omiljen među stranim kompanijama koje dolaze u Srbiju. S druge strane, postoje i optimistične računice o efektima subvencionisanja resornog ministarstva privrede, ali i stavovi ekonomista koji su prema ovakvom načinu privlačenja stranih investitora gotovo uvek bili skeptični.
U Ministarstvu privrede tvrde za "Blic" da je subvencionisanje stranih investitora pre svega, ekonomska kategorija. Kako kažu, podsticaji se za 26 meseci vrate kroz porez na dohodak građana i doprinose države.
"Takođe, u pogledu javnih prihoda i ostvarenih ličnih primanja, podsticaji se za 10 meseci naplate kroz poreze i doprinose i neto zarade zaposlenih. Podaci govore i da će investicioni projekti koji su dogovoreni tokom 2016. i 2017. godine za pet godina isplatiti više od 760 miliona evra bruto zarada, što je skoro šest puta više od vrednosti subvencija koje je država dala tim kompanijama a iznose oko 130 miliona evra. Ovo pokazuje analiza efekata na primeru 39 projekata, koju je uradilo ministarstvo", navode u Ministarstvu privrede.
Nasuprot tome, ekonomisti tvrde da je za pravu ocenu efekata subvencija potrebna sveobuhvatna analiza u kojoj bi, pored vlade morali da učestvuju i resorni stručnjaci, ali i privrednici, jer oni najbolje znaju uticaj državnih podsticaja na poslovanje. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za "Blic" da je potrebno oformiti stručnu ekipu koja će uzeti u obzir sve faktore.
"To nije teška metodologija, ali je neophodno ukalkulisati sve prihode i rashode. Puno je i indirektnih koristi koje ćemo možda plaćati i dugo nakon što neki investitori odu, ali i onih koje se ne mogu prikazati suvim brojkama. Recimo, voleo bih da vidim efekte subvencija na Železaru, koja je svakako imala dodatne izdatke za ekološku zaštitu, kao i neke nove fabrike, ili na Fijat, gde su indirektna davanja verovatno bila mnogo veća od finansijskih", ističe Savić.
On napominje i da je jako teško izmeriti efekte u slučajevima kada su investitori raskidali ugovore i napuštali zemlju.
U Fiskalnom savetu nedavno su ocenili da subvencije za investitore rastu i da se vlada sve više oslanja na ovu netržišnu meru kao način podsticanja investicija, tvrdeći da to ne treba da bude zamena za reformu privrednog ambijenta.
"Posle vrednosti od oko 10 milijardi dinara u periodu od 2012. do 2015. subvencije rastu na oko 12,5 milijardi dinara u 2017. i 2018. godini, da bi se planom za 2019. za investitore predvidelo oko 15 milijardi dinara", naveo je Fiskalni savet i preporučio da treba početi sa smanjivanjem subvencija, po isteku planiranog trogodišnjeg perioda, to jest od 2021. godine.
U 2016. godini kompanije koje je država pomogla subvencijama investirale su ukupno 216 miliona evra, uz planirano otvaranje 15.034 radnih mesta i odobrene podsticaje od 81,48 miliona evra. Tokom 2017. planirani nivo investicija bio je 148,94 miliona evra, uz 6.990 radnih mesta i podsticaje od 43,69 miliona evra, a za 2018. godinu zabeležena su ulaganja od 209,54 miliona evra, uz planirano zapošljavanje 7.846 ljudi i odobrene subvencije od 63,23 miliona evra.
Do sredine maja ove godine ministarstvo privrede evidentiralo je investicije u iznosu od 238,66 miliona evra, uz planirano otvaranje 6.019 radnih mesta i odobrene podsticaje u visini od 41,52 miliona evra.
.jpg)
Komentari 12
Uros Milovanovic
/
simptomaticno je da i tamo rano mesto dobijaju podobni po politici i poreklu
N
Prostor za malverzaciju je ogroman, sto se i desava.
Subvencionise se jeftina radna snaga. Svi poslovi kojima se nas vrhovni vodja hvali, su radanici na traci, u pelenama za 25-30 hiljada. Majstori, inzenjeri, doktori, vozaci, odose iz drzave. Pa gde je za njih subvencionisano radno mesto?
Veliki fijasko sa subvencionisanjem Continental-a u Novom Sadu. Jedina privredna grana (IT), gde je radna snaga deficitarna, gde radnici u roku od nedelju dana mogu da nadju dobro placen posao, posebno u gradu gde je to jos izrazenije. Oni daju subvencije stranoj kompaniji, cime stvaraju nelojalnu konkurenciju.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar