Dug otkup obveznicama

Piše: Živan Lazić

Ovih dana prvi ljudi srpskih finansija i monetarne vlasti baš su se nahvalili, ne zna se ko se više nauživao u samohvalisanju, guvernerka Jorgovanka Tabaković ili ministar za finansije Siniša Mali.

Osnov je uspešna prodaja državnih obveznica vrednih milijardu evra, dobijenim novcem delom su otkupljena dva stara duga čije su ekstremne kamate godinama snažno opterećivale srpski budžet.

Istovremeno su dolarski krediti zamenjeni evropozajmicom, pa će Srbija ubuduće kamate plaćati u valuti koja čini preko 75 odsto deviznih državnih prihoda.

Olako pozajmljivanje dolara

Problemi potiču iz perioda zaduživanja, 2008. do 2015. godine, kada je državni dug sa 8,2 narastao na 25 milijardi evra. Nevolje su poticale i od strukture pozajmice, čak 28 odsto u američkoj valuti.

Posebno su nepovoljna bila dva kredita od po milijardu dolara, desetogodišnji iz septembra 2011. i sedmogodišnji iz februara 2013. godine. Prvi je opterećivao godišnjom kamatom od 7,5, drugi od 4,87 odsto.

Ako se zna da se već duže vreme novac na finansijskom tržištu može pozajmiti i za 1,2 odsto prinosa, postaje jasno koliko su dva sporna kredita iscrpljivala državnu kasu, zbirno 123 miliona dolara po sezoni. Kada bi se danas pozajmila ista svota, godišnja kamata bi iznosila tek 24 miliona.

Ko odlučuje o zaduživanju

Nije teško shvatiti da je reč o problematičnim pozajmicama. Za kredit iz septembra 2011. tadašnji premijer Mirko Cvetković, svestan nepovoljnosti, odgovornost je odmah locirao na bivšeg predsednika Tadića i eksministra Dinkića.

Ovaj drugi je insistirao na dolarskoj pozajmici. Nije poznato ko je odlučujuće uticao na pozajmljivanje pre šest i po godina, novi premijer Dačić, guvernerka ili, možda, tadašnji prvi potpredsednik srpske vlade.

Svejedno, aktuelnoj državnoj garnituri zapala je obaveza da malo olakša dužnički teg.

Niske kamate, štednja neisplativa

Finansijska pošast koja je krajem 2008. zahvatila svet stornirana je ogromnim upumpavanjem dolara na tržište.

Evropa je sa zadrškom od četiri, pet sezona sledila Sjedinjene Države, na čelo centralne banke dovela je Marija Dragija, a ovaj je za nekoliko godina na tržište ubacio novoštampanih 2,6 milijardi evra.

Kriza, iskazana kroz pad privredne aktivnosti i zaposlenosti je zaustavljena, mada se aktivnost minimalno povećava, u EU jedva jedan odsto godišnje. Previše novca je dovelo do velike ponude, pa su kamate drastično sasečene.

Ali, još više su srozane kamate na štednju, na pola odsto, i odavno je neisplativo držati novac na bankovnom računu. Ako je inflacija 1,7, a kamata 0,5 odsto, jasno je da štediša gubi.

Kreditor plaća pozajmljivanje

Naravno da je za monetarne vlasti svih država sada prilika da postojeće kredite zamene boljim. Svi i rade na tom planu.

Pre tri godine Hrvatska je, slično kao nedavno Srbija, zamenila nepovoljan kredit novim sa kamatom od 1,2 odsto. I Bugarska je uradila slično, novo zaduženje je opterećeno tek sa 0,7 odsto kamate.

Nemačka već odavno emituje obveznice uz negativnu kamatu. Dakle, kreditor Nemcima praktično pozajmljuju novac besplatno i još plaća "čuvanje".

Dolar skup za kupovinu

U takvim prilikama i za emitovanje srpskih obveznica iznosa milijarde evra bilo je blizu tri stotine zainteresovanih kupaca, ukupna ponuđena svota je čak šest i po puta nadmašila traženu.

Kamata je 1,5 odsto i vidi se da je ušteda znatna. Sa druge strane, srpska vlada je zamenu dva dolarska kredita, što se svodi na kupovinu dolara evrima, uradila u vreme skupe američke valute, kada je kurs 117 dolara za 100 evra.

Podsetimo, septembra 2011. su 100 evra vredela čak 142 evra.

Štampanje novca, bez inflacije

Upravo činjenica da su smanjenje kamate i evroizacija postignuti tek kupovinom skupog dolara ostavlja mogućnost da se logičan potez srpske strane može i dovoditi pod upit.

Razlog nisu samo neodmerena zaduživanje srpske strane u dužem periodu nakon početka Svetske krize.

U pitanju je i pozicija dolara u međunarodnom sistemu, odnosno mogućnost Sjedinjenih Američkih Država da sopstvenu valutu, rezervnu za ceo svet, štampa tako reći do mile volje, a da na domaćem tržištu ne proizvede inflaciju.