Sve o novoj šefici Evropske centralne banke Kristin Legard

Piše: Živan Lazić

Posle dugih i ne baš ugodnih pregovora, izabrani su novi čelni ljudi Evropske unije, među njima i Kristin Lagard za predsednika Evropske centralne banke.

U prethodnih osam sezona bila je na čelu Međunarodnog monetarnog fonda i sasvim je očigledno da francuska politička vedeta više nego vešto pliva u globalnom finansijskom svetu.

Izbeći nepoželjan odgovor

Izbor nije iznenađenje. Još pre godinu dana svetska poslovna štampa je pisala o takvoj mogućnosti, ali je na pitanje planira li da karijeru nastavi na poziciji prve evropske bankarke, Lagardova odgovorila negativno.

Upravo ovakvo ponašanje je tipično za Francuskinju; kada smatra da je potrebno, ume da uradi sve kako bi izbegla neželjenu priču. I po cenu da stvari direktno iskrivi.

Sjajna karijera

Zapravo, Lagardova slovi kao jedna od osoba najupućenijh u svetsku finansijsku situaciju. Mnogo toga je naučila u MMF, drugi mandat je zavredila osmišljavanjem paketa pomoći Grčkoj tokom duge krize najjužnije zemlje Evropske unije.

Prethodno je bila više nego uspešan francuski ministar trgovine u vladi Žaka Širaka, da bi je sledeći galski premijer Nikola Sarkozi postavio za ministarku finansija i industrije.

Na obe pozicije se dokazala i Sarkozi je imao puno osnova da je, kada se Dominik Štros Kan zbog neugodne seksi afere morao povući, progura na poziciju prvog čoveka Međunarodnog monetarnog fonda.

Promena ploče

Pre nego što je profesionalno stupila na političku scenu, Lagardova je bila uspešan činovnik, potom direktor ugledne američke advokatske kompanije. Specijalizovala se za radno pravo, suzbijanje monopola i preuzimanje kompanija.

Potiče iz porodice u kojoj su i otac i majka bili lingvisti i govorili jezike. Ne baš diskretno, više puta je ispoljila poznavanje klasične kulture. Pozivajući se na poslovice i sentence iz drevne grčke kulture, Ciprasu i kompaniji je često objašnjavala "kako su se predugo komotno baškarili, pa sada moraju da plate danak".

Ipak, kada je primetila da u Evropi počinje da tupi oštrica kritike prema dužnicima, da se pitanje prezaduženih evropskih, uglavnom mediteranskih država počinje i drugačije sagledavati, Lagardova je brzo promenila ploču i o grčkim dugovima počela da govori sa više razumevanja. Uostalom, MMF je prema Grčkoj od starta imao primetno blaži stav nego što je imala Evropska unija.

Stvaranje zavisnika

Po izbijanju svetske krize Lagardova je u početku zastupala tvrde monetarističke stavove o potrebi da se evropska privreda restrukturira i manje oslanja na monetarnu politiku.

Povremeno se pridruživala oceni Jena Videmana, vodećeg nemačkog bankarskog stručnjaka, da "monetarna politika stalnog ubacivanja novca samo stvara brojne države zavisnike i odlaže neophodne transformacije u ekonomiji". Čim je videla da i u Evropi raste uticaj pristalica politike upumpavanja novca, lako se odrekla tipičnog monetarističkog pristupa i počela isticati ne samo bankarske, već i političke posledice stroge monetarne politike.

Nisu malobrojni oni koji smatraju da je bankarstvo umnogome i politika, te da je dobro što na čelnu poziciju u ECB dolazi ne "tehničko lice", već političar koji se odlično razume u novac.

Vešt pregovarač

Lagardova važi za veštu u pregovorima; smatra se da će joj ovaj kvalitet biti neopohodan na funkciji koja podrazumeva usklađivanje veoma različitih interesa pojedinačnih evrounijskih država.

Ume da na lep način kaže ono što druga strana u slučaju da joj se kaže grubo ne bi prihvatila. Tako Nemcima godinama predlaže da, kako bi delimično ispeglali izrazit suficit u trgovini sa ostalim članicama Unije, mnogo više ulažu baš na Stari kontinent, a izvan Nemačke.

Nedavno je bila u Pekingu na skupu povodom projekta "Jedan pojas, jedan put“". Uz pohvale na razvojnoj orijentaciji, sa čelne pozicije u MMF domaćinima je prigovorila da bi morali mnogo više voditi računa o transparentnosti i održivosti pojedinih ulaganja.

Podsetila je na istorijske lekcije da su upravo komotna ulaganja u infrastrukturu često bila ishodište dužničkog ropstva.

Zamka promašene investicije

U tom smislu, pojedini infrastrukturni projekti iz projekta "Jedan pojas, jedan put" već sada su u Svetskoj banci ocenjeni kao neisplativi. Mnogi smatraju da se predsednik Svetske banke David Malpas nije pojavio na skupu u Pekingu samo da bi izbegao dalje zaoštravanje odnosa sa Kinom.

Lagardova je, pak, istakla da je neizvesno hoće li pojedine siromašnije zemlje moći vraćati Kini kredite, ali da o investicijama u inostranastvu Kina mora da odlučuje imajući u vidu i veliki, stalno rastući, sopstveni javni dug.

Naravno, agilna Francuskinja je govor u Pekingu završila pohvalama kineskim investitorima za u poslednje vreme uočljivo uvažavanja zahteva u vezi sa dostizanjem visokih ekoloških standarda. U duši je, očito, diplomata.

Politika niskih kamata

Izborom Kristin Lagard na čelnu bankarsku funkciju, Brisel se opredelio da slabosti evropskih ekonomija umanjuje, pa i prikriva. Krupnije reforme još jednom odlaže.

Teško da će u dogledno vreme biti znatnijih upumpavanja, novca je, ipak, previše na tržištu. Veliki su izgledi da se nastavi monetarna politikla niskih kamatnih stopa.

Nevolja je što je na početku Dragijevog (prvog) mandata referentna kamatna stop ECB bila oko pet odsto, tu je bilo prostora za snižavanje kamatnih stopa, pa i uvođenje negativnih kamata. Sada je kamatna stopa na startu izrazito niska i upumpavanje svežeg novca teško da bi bio prihvatljiv odgovor u slučaju nailaska nove svetske krize.