Panika u carstvu novca zbog fejsbukove libre

Piše: Živan Lazić

Danas se malo ko još seća da je Fejsbuk u početku bio, pomalo lucidno dizajniran, sajt za druženje udaljenih osoba bliskih shvatanja.

Za samo petnaestak godina kompanija se streloviti širila, kupovinom čak devedest potencijalnih konkurenata postala dominantna u snopu najrazličitijih delatnosti kojima se bavi. Nedavna najava da ulazi u svet novca uznemirila je svetske finansijere navikle na monopol u baratanju lovom.

Redukovanje državnog suvereniteta

Razlog za strah bankara nije samo pojava novog, moćnog takmaca; način na koji Fejsbuk namerava ući u svet finansija je krucijalan, emitovanjem sopstvene digitalne valute libre, koja bi se već sledeće sezone mogla naći u (digitalnim) novčanicima svakog od 2,7 milijardi korisnika najmoćnije društvene mreže.

Penetracija u svet novca planirana je da bude snažna; nije u pitanju samo nov, potencijalno zastrašujuće snažan rival; reč je o funkciji koja dobrim delom pokriva delatnost centralne banke, te time oduzima državama poziciju jedinog emitera novca.

Nameće se poređenje libre sa bitkoinom koji je proteklih godina zaluđivao svetsku javnost. Međutim, jedina sličnost je što će se i libra koristiti blokčejn tehnologijom zapisa, veoma moćnom i pouzdanom u prenošenje.

U svemu ostalom, libra je drugačija, često suprotna principima na kojima se zasnivao proizvod kreatora sakrivenih iza imena Satoši Nakamoto.

Za 3,5 sekude

Pre svega, libre će se kupovati evrom, dolarom, jenom, frankom, funtom, a u svakom trenutku moći će se i vratiti nazad, u neku od uobičajenih valuta. Neće biti takozvanog "rudarenja".

Vrednost libre neće zavisiti samo od odnosa ponude i potražnje, već će emiter moći braniti vrednost budućeg digitalnog novca. Fejsbuk, osim novca dobijenog prodajom libre, za odbranu vrednosti može da se posluži i svojim kolosalnim blagom, oglasnim prostorom čiji je daleko najveći vlasnik na svetu.

Već na osnovu nekoliko osnovnih principa, reklo bi se da je libra zamišljena kao novac na koji smo navikli, samo u digitalnoj formi. Jasna prednost je brzina prenosa, 3,5 sekunde na najudaljeniju lokaciju.

Čak i PejPal i Masterkart imaju i danas destinacije za koje prenos fizičkog novca traje i po tri dana. Gotovo momentalnost prenosa je značajna prednost i omogućava očas plaćanje iz privatne sobe na sasvim suprotnu tačku globusa.

Prihvaćenost nove valute

Brzina kupovine jeste značajna u današnjem svetu, ali da bi se libra nosila sa postojećim valutama mora biti dovoljno kompanija i pojedinaca koji će je prihvatati.

Dolaru, evru ili franku, država emiter autoritetom i pravima obezbeđuje tražnju za naplatu usluga i poreza. Kod libre će sve zavisiti od buduće rasprostranjenosti unutar privatnog sektora.

Upravo da bi obezbedio što širu prihvaćenost, Fejsbuk neće biti jedini akcionar kompanije koja će emitovati digitalni novac; već sada se okupilo 28 svetski vrednih firmi, računa se da će do početka projekta biti stotinak.

Logično je da će se oni u međusobnim poslovima koristiti librom, a većina će, poput Ubera, svoje usluge i trećim licima naplaćivatu u budućoj valuti.

Credo, credare

U svetu finansija ključno je i poverenje. Uostalom, bankarski sistem umnogome se zasniva na kreditima, pojmu izvedenom na osnovi latinske reči Credo, credare, u prevodu poverenje.

Fejsbuk je poslednjih godina prilično poljuljao sopstvenu reputaciju upravo stoga što deo ličnih podataka o navikama posetilaca nije dovoljno dobro čuvao. Kako među kompanijama koje se pripremaju ili su se već uključile u projekat ima i živo zainteresovanih za spoznaju finansijskog ponašanja potencijalnih klijenata, ujedno i korisnikja libre, može se očekivati da pokušaju saznati i ono što bi trebalo da ostane tajna.

Uspeh buduće valute umnogome zavisi od uspeha emitera da se odupre eventualnim pritiscima i u potpunosti sačuva privatnost klijenata.

Dalje od vratolomnih oscilacija

Raširenost u upotrebi takođe će uticati koliko će libra biti prihvaćena. Naravno da mora zadovolojavati osnovne funkcije novca, poput biti mera vrednosti, sredstvo razmene i čuvar vrednosti.

Da bi bila čuvar vrednosti, poput zlata, srebra, platine, paladijuma, ne sme dopustiti da vratolomno osciluje, kao što je bilo kod bitkoina koji iza sebe nije imao obezbeđenje, već mu je cena zavisila isključivo od odnosa ponude i potražnje.

Libra potencijalno ima dovoljno obezbeđenja, ali navike stanovništva i vekovna potvrđenost zlata jesu prednost tradicionalnog monetarnog oruđa.

Koliko vredi libra

Slaba tačka nove valute, pogotovo u startu, biće teškoće određivanje mere. Za ocenu vrednosti akcija i obveznica na tržištu koristi se novčani tok određene valute.

Odredi se sadašnja vrednost akcija na osnovu očekivanih budućih novčanih tokova. Kako će, i u najpovoljnijem raspletu po Fejsbuk i partnere biti potrebno vreme za uspostavljanje obimnijih novčanih tokova nove valute, određivanje vrednosti biće veliki izazov.

Beskrajno upumpavanje novca

Libra se najavljuje u vreme kada su politički odnosi u svetu maksimalno zategnuti, a ekonomija deformisana brojnim trgovačkim i inim sankcijama. Zapravo, ima mišljenja da svetska kriza, koja je krajem 2008. godine kao tajfun protresla ceo svet, još traje.

Vodeće centralne banke da bi podstakle privrednu aktivnost na tržište su upumpale 27.000 milijardi dolara i 2.600 milijardi evra i maksimalno snizile tržišne kamate. Ipak, oporavak je u SAD tek primetan, dok je u Evropi i Japanu nedovoljan.

Kamate su zato već deceniju sve niže, sasvim blizu nule, a nedavno su centralne banke odustale od namere povratka kamata na uobičajen nivo. Opstala je politika upumpavanja novca.

Spor oporavak

Alternativan novac, na koga državni emiter nema uticaj, sam po sebi uvek igra deflatornu ulogu. Stoga je teško predvidivo koliko će se odomaćiti buduća valuta, za koju se planira puštanje u opticaj upravo u (ne)vreme kada ceo svet podstiče inflaciju, pri čemu još i nedostaju mehanizmi za dovoljno snažan podsticaj i uočljiviji eknomski oporavak.

Naravno, autori libre znaju da će u budućnosti, saglasno svetskim ekonomskim prilikama, morati voditi različite monetarne politike. Stoga su formirali udruženja Kalibra sa ciljem da reši pojedina pitanja, pre svega kreditiranje u novoj valuti.

Kapitalizma nema bez kredita i inflacije, stoga se sa zanimanjem očekuje kako će se emiteri libre odrediti upravo prema kreditiranju i podsticanju inflacije. Hoće li se prikloniti uobičajenim trendovima ili će, ceneći da postojeći monetarni mehanizmi ne rešavaju sistemsku krizu kakva je aktuelna, poći drugim putem.

A da ima potreba za drugim putem ukazuje nam i pismo javnosti iz 2012. godine Pola Volkera, čelnika FED-a iz vremena Kartera i Regana, u kome legendarni guverner uočava da je "svet u monetarnim problemima, pa treba razmotriti nove regulacije pravila globalnih finanasija i novi "rezervni novac" za ceo svet".