Građani Srbije rasipaju struju, tome doprinose i stanovi lošeg kvaliteta

Rasipanje energije u Srbiji je alarmantno.
Građani Srbije rasipaju struju, tome doprinose i stanovi lošeg kvaliteta
Foto: Pixabay
Podatak da se po jedinici bruto domaćeg proizvoda troši 60 odsto više struje nego u zemljama Evropske unije pokazatelj je siromaštva koje vlada u Srbiji, piše Danas.
 
Stoga je, smatraju eksperti, jačanje svesti o poboljšanju energetske efikasnosti za domaćinstva neophodno. Prema mišljenju struke, jedan od načina da se poveća energetska efikasnost u domaćinstvima je korišćenje povoljnih kredita koje subvencioniše Evropska banka za obnovu i razvoj, ali je potrebno da se i država znatno angažovanije uključi u ceo proces.
 
Poznato je da veliki broj građana svoje domove tokom grejne sezone zagreva električnom energijom zbog niske cene u poređenju sa susednim zemljama. Jeftina struja u Srbiji je primamljiv energent za zagrevanje stanova i isplativa ako se TA peći uključuju samo noću, pa se znatan broj potrošača odlučuje na takav potez.
 
Podatak da su zarade u Srbiji među najnižima u Evropi znatno utiče na to da je grejanje na struju češće nego u zemljama u okruženju. Koliko je velika potrošnja struje u Srbiji najbolje pokazuje podatak da se na mesečnom nivou, primera radi, u Sloveniji i Hrvatskoj u proseku troši 250 kilovat sati po domaćinstvu, u Bosni i Hercegovini 375, Makedoniji 350, a u Srbiji čak 400 kilovat sati električne energije.
 
Toliko se troši i u Crnoj Gori, ali treba naglasiti da tamo država subvencioniše račune određenim kategorijama građana, a postoje tarife u kojima su kilovati znatno jeftiniji nego u onim najskupljim. 
 
Statistički podaci pokazuju da u zemljama Evropske unije domaćinstvo u proseku ne troši više od 250 kilovat sati struje mesečno.
 
Treba naglasiti da je jedan o razloga veće potrošnje struje u Srbiji i loša energetska efikasnost zgrada, odnosno loša izolacija, stari prozori kroz koje odlazi i do 30 odsto energije, pa se i oni koji imaju centralno grejanje zimi dogrevaju na struju.
 
Međutim, iako je potrošnja struje u Srbiji velika, to ne znači da potrošači nisu spremni da štede. Naprotiv, podaci istraživanja koje su svojevremeno sproveli agencija Niinamedija i EPS pokazuju da čak 81 odsto građana štedi struju u svojim stanovima. Više od trećine (oko 35 odsto) građana u poslednjih nekoliko godina ugradilo je novu stolariju i toplotnu izolaciju. Kao osnovni razlog za štednju struje 86 odsto građana u tom istraživanju navodi niže račune. 
 
Takođe, više od trećine ispitanika navelo je kako se trudi da ne ulazi u najskuplju crvenu zonu. Primera radi, potrošači bojler uključuju samo noću kada je struja četiri puta jeftinija, a račun se može smanjiti za čak 30 odsto.
  • Boris

    17.12.2020 23:31
    Nema naslova
    Ne moze se biti ni toliko energetski efikasan koliko drzava moze da podigne cenu. Pokvaren sistem koji gleda postenom coveka da unizi ispod granica egzistencije,ali ako ces da pokvareno steknes i prilagodis se sistemu onda postoje metode ali si se uhvatio u isto kolo kao i vecina.
  • Dr Miggyy

    18.08.2019 15:51
    IMA, TROŠI SE!
    Potrošači u Srbiji troše (rasipaju) električnu energiju 60 odsto više od EU proseka. U članku su navedeni dosta razloga, a izostavili: naši potrošači su energetski neefikasni, čak su uvezeni sa Zapada kao otpisani i energetski neefikasni uređaji, zanemarena je edukacija korisnika u vezi sa energetski efikasnijem korišćenju električne energije i uređaja. Kupovina elektro uređaja treba da obuhvati i njihova energetska efikasnost. Skuplji uređaji, a energetski efikasniji, kroz korišćenja, ispada da su jeftiniji za period korišćenja. Da je najeftinija električna energija u Srbiji nije tačno, a tačno je da su plate među najnižim, a po bedi smo deseti u svetu, po istraživanju Blumberga. Ukrajina i južna srpska pokrajina imaju nižu cenu od Srbije. Naime, cena struje za domaćinastva u Ukrajini u 2018. godine iznosila je 0,041 €/kWh, dok je u Srbiji bila skuplja - 0,0709 €/kWh, a na Kosovu je iznosila je 0,0638 €/kWh. Ostvarena cena električne energije, u jednom domaćinstvu, čija je mesečna potrošnja 237 kWh, je cena koja pripada EPS-u 6,84 din/kWh=0,0581 evra/kWh (ili 72,46%), a ukupni trošak, sa ugradnjom države (od 27,54%) 9,44 din/kWh=0,0802 evra/kWh. Jedan stan u julu 2019. ima potrošnju samo 4 kWh električne energije i plaćeno 19,38 din (4,845 din/kWh), ukupno je plaćeno EPS-u 487,15 din ili 121,79 din/kWh. Kompletan račun je plaćen 940,68 din ili 235,17 din/kWh,din/kWh, što znači država je uzela 114,38 din/kWh ili 48,64% ukupne sume u računu.
  • Agroekonomista

    18.08.2019 15:28
    Novi svetski poredak
    Struju na zapadu tako troše zato što ljudi ne jedu kući nego rade od 9 do 5. Takođe to je i ženama radno vreme pa ni ne stignu ništa da operu. Mi nećemo takav život a Vi nam to namećete uporno. Hoćemo kuvana jela od naših žena. Takođe što se tiče klime gospodo arhitekte ove nedelje koja će biti topla dođite u ulicu Pariske Komune pa ćete videti da je u njoj 3 c niža temp. Takođe se onda okrenite oko sebe pa se zapitajte zašto je to tako.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija