Monetarna politika - ogled koji živimo

Piše: Živan Lazić

Na finansijskim tržištima se vidi da Evropa ni dvanaest godina od početka još nije savladala krizu; vlada pravo "ludilo" i to na način kakav se do sada još nikada nije pojavljivao.

Kamate na kratkoročne obveznice uočljivo su više od kamata na dugoročne. U novijoj istoriji duži period kamatne krivulje obrnute spram uobičajene je uvek prethodio nailasku recesije, pa je i danas mnogi najavljuju.

Kao pred recesiju

Međutim, na finansijskim tržištima se događa i ono što u istoriji novca još nije zabeleženo.

Kamate na državne i pojedine kompanijske obveznice su negativne. Znači da investitori kupuju nemačke hartije od vrednosti na godinu, dve ili pet da bi svake sezone gubili 0,3 odsto vrednosti.

Posle poslovično sigurne vodeće evropske ekonomije, i druge države zajme novac ne samo bez kamate, već i uz simboličnu zaradu. Drugim rečima, korisnik kredita dobija kamatu.

Besplatna pozajmica

Sve je više privatnog novca čiji vlasnici ne znaju u šta da ulože, pa ga uz minimalnu nadoknadu "daju državi na čuvanje".

Procenjuje se da je već oko 16.000 milijardi evra uloženo na ovakav način. U poslednje vreme se produžuje ročnost državnih obveznica kojima, popularno kazano, država čuva privatni novac.

Nemačka već odavno pod ovim uslovima emituje državne obveznice na decenijski rok, a nedavno su se i nemački bankari iznenadili kada su na tržištu prodate i obveznice trostruko duže ročnosti. Kamata je, istina, baš minimalna, na trećoj decimali.

Obveznice na sto godina

Do nedavno teško da je iko mogao i pomisliti da će privatnik na čak trideset godina pozajmiti novac, bez dinara zarade, zapravo uz minimalan gubitak.

Očito, na tržištu je previše novca, nije ga lako oploditi i mnogi se odlučuju da se malo odmore od tradiconalnih ulaganja. Još krupnije iznenađenje je odluka Austrije da pre godnu i po dana emituje državne obveznice na stogodišnji rok.

I prodate su uz kamatu od 2,1 koja je, u međuvremenu, spala na 0,7 odsto godišnje. Poslednjih meseci su šuška o nameri SAD da, uprkos što je pitanje njihovog javnog duga neodrživo, i oni emituju hartije vekovne ročnosti.

Jalovo upumpavanje evra

Novca je na svakom koraku. To je rezultat upumpavanja novca, prvo dolara, potom evra, iz globalno najvažnijih centralnih banaka.

Plan je bio da se podstakne inflacija, potom rast kamata; sve zarad oživljavanja posustale američke, potom i evropske privrede. Nakon nekoliko sezona kupovine državnih i kompanijskih obveznica od strane Evropske centralne banke, što nije ništa drugo do kontinuirano ubacivanje svežih evra na tržište, do očekivanih promena nije došlo.

Inflacija nikako da premaši 1,4 odsto, ekonomski parametri ukazuju da su u ozbiljnom zastoju i do sada uvek stabilne ekonomije Nemačke, Švedske ili Danske.

Novac beži od ekonomije

Gro novca je, pak, otišlo u nekretnine, umetnine, akcije, fudbalske i ostale transfere, u privredu verovatno najmanje.

Cene su u svim ovim tržišnim segmentima drastično uvećane. Šta više, kreiran je utisak da će i nadalje neprekidno rasti.

Stoga se kupuju i akcije ili nekretnine kod kojih godišnji prinos, odnosno renta ne doseže ni 2,5 odsto, odnosno uložena svota se vraća tek nakon četiri decenije. Ipak, investitori ulažu jer očekuju dalji rast cena i dobit preprodajom akcija, a ne od prinosa.

Banke teraju štediše

Posledice ovakve monetarne politike su nepoznate. Banke su vekovima živele od novca štediše.

Već godinama ne pokazuju interesovanje za povećanje štednje u porodicama, a u Danskoj su nedavno počeli da na štednju daju negativnu kamatu od 0,6 odsto. Time, zapravo, teraju štediše dalje od sebe.

Koliko je teško u ekonomiju plasirati novac, pokazuje i praksa danskih banaka da kreditira uz negativnu kamatu, koja, tek kada se uračunaju i cene usluga pripreme kredita, prelaze u minimalnu pozitivu.

Ako se uračuna i inflacija (cirka 1,2 odsto), to ostaje gubitak za vlasnika kapitala. Pokazalo se da silno upumpavanje novca nije podstaklo kamate, na protiv, pojeftinile su.

Dokle može trajati

Od apsurdne situacije na finansijskom tržištu ne mali broj korisnika ima korist.

Portugalija i Španija, dve države koje su pre deceniju bile u duboko krizi, su novcem dobijenim prodajom obveznica skupe kredite zamenile mnogo jeftinijim. Time im se na trećinu, pa i niže, umanjila svota koju svake godine moraju iz budžeta izdvojiti na kamate.

No, pitanje je dokle može trajati situacija u kojoj čovek ne može višak novca štednjom oploditi, nego, na protiv, pošto je inflcija viša od kamate, gubi delić novca, a još više padom kupovne moći.

Oprost dugova

Ne iznenađuje onda da su sve češći prigovori kako se monetarna politikla ECB pretvorila u svojevrstan ogled uživo bez ikakavih saznanja kakav će biti epilog. Sve već predugo traje, boljitka nema, štediše ozbiljno trpe.

Kako bi se izašlo iz neizvesnosti i vratilo standardnom funkcinisanju novca, pojavili su predlozi da se sa atipične i nepredvidljive monetarne politike, pređe na praksu koja se ranije, istina veoma retko, upražnjavala u kriznim vremenima.

Reč je o oprostu dugova, slično onom iz perioda 1929-39 godine, kada je Francuskoj oprošteno 52, Italiji 36, Velikoj Britaniji 24,5 odsto obaveza prem stranim kreditorima. U suprotnom, svi postajemo još više uvučeni u monetarni eksperiment čiji epilog teško da iko može i da nasluti.