Razlika je, dakle, nešto više od 21.000 dinara ili 182 evra. I dok plate u javnom sektoru rastu već godinama, a za 500.000 zaposlenih najavljuje se i novo povećanje zarada, kod privatnika su već četiri godine mesečna primanja između 318 i 325 evra. Država, doduše, jeste povećavala minimalac u dva navrata i to vrednosno značajnije nego prethodnih godina, ali je velika razlika ipak opstala, piše "Blic".
Prema poslednjim zvaničnim podacima Ministarstva finansija, prosečna plata u javnom sektoru u martu ove godine je iznosila 60.243 dinara. Zaposleni u državnim javnim preduzećima primali su 74.718 dinara, a njihove kolege na lokalu 51.302 dinara. Prosečna zarada u administraciji na svim nivoima bila je 64.185 dinara, u obrazovanju i kulturi 56.908 dinara, a u zdravstvu i socijalnoj zaštiti 54.618 dinara.
U februaru su u javnim državnim preduzećima plate porasle 10,2 odsto, dok su u prošloj godini zarade u javnom sektoru porasle 11,2 odsto, pokazuje zvanična statistika. Obrazovanje i kultura zabeležili su rast od 18,4 odsto, dok je prosečna plata u zdravstvu i socijalnom radu porasla 14,4 odsto.
S druge strane, Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da se prosečna realna zarada u privatnom sektoru kreće oko 38.000 dinara. Precizira da radnici u trgovini zarađuju oko 37.000, u proizvodnji nešto više od 38.000, a oko 41.000 u uslužnim sektorima koje obuhvataju i IT i telekomunikacije koje znatno podižu prosek.
"Prosečna zarada kod privatnika je oko 322 evra i to je suma oko koje se zarada u privredi kreće poslednje četiri godine, sa vrlo malim odstupanjima. Isto je bilo i u prvoj polovini ove godine i deluje kao da masa zarada ostaje ista uprkos tome što smo imali dva povećanja minimlne zarade", objašnjava Rajić za Blic.
On dodaje da to praktično znači da se preraspodela sredstava vrši na račun fakultetski obrazovanih i visokokvalifikovanih radnika, pa ne čudi što 56 odsto ljudi koji odlaze u inostranstvo čine oni koji već imaju posao, ali su nezadovoljni statusom ili zaradom.
.jpg)
Komentari 32
Čuj ti
Neće da može.
Prvo da se otpusti višak zaposlenih u javnom sektoru i smanje nameti koji su veliki zbog njihovih plata, pa onda da pričamo o povećanju minimalca.
I još nešto.Privatni sektor zapošljava bez diskriminacije, dok za posao u javnom sektoru treba debela veza. To govori da ne može svako da izabere da radi u javnom sektoru,a da može izabrao bi.
Što bi iko dobrovoljno jeo kupus , kad može da jede meso?
Gospodja ministarka
Umesto sa 55 godina žene će ubuduće ići će u starosnu penziju sa 65 godina. To znači da će raditi i uplaćivati doprinose za PIO deset godina duže od starijih penzionerki.To takodje znači i da im je celih 120 penzija zakinuto,a neke zbog pomeranja starosne granice sopstvenu penziju neće ni dočekati ,već će njihove uplate biti podeljene ne njihovim naslednicima,već penzionerima koji su penzije dočekali. To nazivaju principom solidarnosti.
Ako se pozivate na stečena prava, zar nije stečeno pravo i da sve žene idu u penziju sa 55 godina?
Cujte Srbi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar