Koliko nas koštaju i da li su nam neophodne "brze pruge"

Piše: Živan Lazić

Problem nisu olaka obećanja, već izgledna izgradnja brojnih saobraćajnica.

Reč je, naime, o toliko skupim projektima da će se malo koji od njih, a možda baš niti jedan, isplatiti. Zapravo, obiće se o o glavu svim građanima Srbije.

Teško je pomisliti da će drumarina nadokanditi i polovinu od 850 miliona evra, koliko, prema planu, košta 75 kilometara deonice budućeg autoputa od Niša do Merdara. Još je skuplji drum Beograd - Bojare, planirani troškovi su blizu dve milijarde.

Takođe, i projekcija protoka vozila nije baš zadovoljavajuća. Izgleda da je, ali i na još nekim od planiranih objekata, bilo dovoljno izgraditi brze saobraćajnice. Uštedelo bi se dosta.

Koliki je javni dug Srbije

Dušan Nikezić, čovek za finansije u ranijim vladama, ovih dana je u javnost izašao sa napomenom da je Srbija ponovo prezadužena.

Prema proceni savetnika bivšeg premijera Cvetkovića, javni dug Srbije nije 23,75 milijardi evra, kako ističu u vrhu vlasti, već 6,4 milijardi više. Toliko je, naime, država pozajmila ili potpisala ugovore o zajmu, a kojima i finansira izgradnju autoputeva, pruga, Bloka 3 elektrane "Kostolac".

Kada prođu grejsperiodi, ove svote će se i oficijelno ukalkulisati u državni dug.

Strateški značaj Kine

Da je političku scenu Srbije zahvatila prava megalomanija možda se ponajbolje vidi na izgradnji brze pruge od Subotica do Beograda. Nedavno, prilikom susreta državnih čelnika sa ambasadorkom Kine u Srbiji, čuli smo da je ova trasa najvažnija zajednička investicija dve države.

Strateški značaj pruge od grčkih luka do Budimpešte je toliki da bi, ističu poklonici aktuelne vlade, i deonica od Beograda do Preševa trebalo da bude "brza".

Upravo je oprezna najava o mogućnosti da se ceo srpski segment Evrokoridora 10 dovede do nivoa "brze pruge" prilika da se još jednom sagledaju planovi svih saobraćajnica koje se kane graditi, naročito našeg osnovnog pružnog pravca.

Izolovana brza pruga

Trenutno su u izgradnji dve deonice najvažnije pruge u Srbiji. Ruski neimari podižu 40,1 km dugu etapu Novi Sad - Stara Pazova.

Vredno i stručno rade, ali cena je 337 miliona evra, dok su radovi na 34,6 kilometara od Stare Pazove do Beograda procenjeni na čak 350 miliona. Za proleće se najavljuje početak gradnje na relaciji Subotica - Novi Sad, čijih je 108 kilometara vrednovano sa 948 miliona evra.

Treba se podsetiti da se do pre dve, tri godine računalo na udvokolosečavanje, modernizaciju i rekonstrukciju naše najvažnije pruge. Niko nije ni pomišljao na gradnju "brze pruge", tim pre što u naših suseda nema takvih šina, niti planiraju upuštati se u avanture tog tipa.

Drugim rečima, ako se i izgradi "brza pruga" Budimpešta - Beograd ne bi imala nikakvu saobraćajnu povezanost niti sa jednom od, inače malobrojnih, evropskih brzih pruga. Bila bi posve izolovana.

Što se tiče relacije južno od Beograda, sve do nedavno bila je predviđena obimna rekonstrukcija, uključujući, naravno, i udvokolosečavanje 88 km duge relacije od Niša do Preševa.

Kalkulacija je govorila o neophodnih 760 miliona evra za dogradnju i rekonstrukciju ukupno 295 kilometara. Pokušajmo izračunati, makar u grubim crtama, cenu eventualnog "ubrzavanja" i ove deonice.

Ka potpunom siromaštvu

Neka je gradnja kroz planinski deo Srbije jednako zahtevna kao i kroz ravničarsku Vojvodinu, a nije, teža je, time i skuplja.

Poređenjem, lako možemo izračunati da bi značajno nadmašila ulaganje od 760 miliona, koštala bi čak dve i po milijarde evra. U tom slučaju, vredost radova na celoj pruzi iznosila bi čak 4,1 milijardu.

Previše, bio bi to teret koji bi narednih decenija poreske obveznike iscrpljivao. Do totalnog siromaštva.

Šta nam sugeriše računica? Neophodno je da gradimo dobre puteve i pruge.

Značajni su i za investitore, i za život građana Srbije. Međutim, uvek se treba "prostreti onoliko koliko si dug". Drugim rečima, birajmo efikasne, ali realnije i jeftinije projekte.

Još nije kasno

U tom smislu ne bi bilo na odmet ponovo sagledati projekte dve kraće pružne deonice, možda, čak, i zaustaviti radove, a do sada urađeno primeniti u udvokolosečavanju i ambicioznoj rekostrukciji, ali držeći se standarnih pruga.

Po gruboj računici takvi radovi bi za ceo koridor, od Subotice do Preševa, koštali do 1,15 milijardi evra, tri po puta jeftinije od varijante "brzih pruga", a vozovi bi išli neznatno sporije, 150 umesto 200 kilometara na čas.

U brzini putovanja malo bismo izgubili, ali bismo mnogo više dobili velikom uštedom novca i mogućnošću da uštedu uložimo u izgradnju druge nedostajuće infrastrukture.