Kolika je stvarna korist sporazuma Srbije sa Evroazijskom unijom?

Premijerka Srbije Ana Brnabić potpisala je u Moskvi sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU), što je ovih dana bilo izvanredno propraćeno od strane domaćih medija, piše Nova ekonomija.
Kolika je stvarna korist sporazuma Srbije sa Evroazijskom unijom?
Foto: Pixabay
Uprkos najavama da će Srbija potpisivanjem tog ugovora ostvariti bolji pristup tržištu od 180 miliona ljudi, što bi trebalo da bude dodatan vetar u leđa domaćoj privredi, upitan je stvaran benefit koji će domaća privreda ostvariti na ovaj način. 
 
Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Rusija su sadašnje članice EAEU. Srbija neće postati deo te unije, već će samo ostvariti dodatne pogodnosti u trgovini sa njom, pored onih koje sada uživa.
 
Srbija je i pre sporazuma imala sporazume o slobodnoj trgovini sa tri najveće članice EAEU (Rusijom, Kazahstanom, Belorusijom), ali je robna razmena sa njima ipak bila na relativno niskom nivou.
 
Kako piše portal European Western Balkans, a prenosi Nova ekonomija, izvoz iz Srbije u članice EAEU 2018. godine iznosio je 5,7 odsto ukupnog izvoza, kao i 8,7 odsto celokupnog uvoza. Kada se pretvori u novac, to iznosi oko 3,4 milijarde evra, a Srbija u toj razmeni ostvaruje dvotrećinski deficit. 
 
Gledajući strukturu trgovine, to i ne čudi: iste godine je naša zemlja najviše izvozila jabuke, hula-hop čarape, gume za putnička vozila i lekove za maloprodaju. To su pojedinačno najveće stavke izvoza koje ukupno čine skoro trećinu ukupne razmene. Sa druge strane, uvozom dominira energetika – nafta i gas čine više od polovine uvoza, dok svi ostali artikli "vrede" do tri odsto.
 
Valja napomenuti i činjenicu da izvoz u Belorusiju, Jermeniju i Kirgistan trenutno ne postoji, a da je trgovina sa Kazahstanom 0,1 odsto srpskog izvoza. Iz Jermenije i Belorusije uvozimo po pola procenta ukupnog spoljnotrgovinskog bilansa.
 
Prema dostupnim informacijama o sporazumu, Srbija će ubuduće u zemlje EAEU moći da izveze bez carina neograničene količine kozjeg i ovčjeg sira i voćne rakije, kao i do 2.000 tona cigareta, oko 90 hiljada litara vinjaka i 400 tona polu-tvrdog i tvrdog kravljeg sira.
 
Ono što je sa nove liste izostalo, što bi gledajući ukupni izvoz Srbije značilo, a o čemu se ranije pominjalo u javnosti jeste oslobađanje srpskog izvoza motornih vozila. Ipak, Rusija ostaje važan uvoznik srpske hrane, te bi i ove dodate stavke mogle da "poguraju" smanjenje spoljnotrgovinskog deficita sa tom zemljom. 
 
Ipak, Privredna komora Srbije kao najveći potencijal za unapređenje saradnje u budućem periodu vidi industrijska dobra poput mašina i mehaničkih uređaja, jedinica za automatsku obradu podataka i zaptivača od metalnih listova.
  • Ja

    29.10.2019 23:02
    Kada se uzme u obzir da BDP Rusije izadje manje od jedne Holandije, moze se izracunati taj benefit, cudo od ekonomija.
  • Mile

    28.10.2019 14:26
    0,1%+0,1%+...+0,1% nakupi se tu dosta.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

SAD uvele sankcije Gasprombanci

Trećoj po veličini ruskoj banci, Gasprombanci i njenim filijalama, SAD su uvele sankcije sa ciljem da se smanji sposobnost Rusije da izbegne hiljade sankcija uvedenih od početka invazije na Ukrajinu.