Poslednji udarac na očekivanja vlast i građani doživeli su početkom oktobra kada je nakon razočaravajućih rezultata srpske industrije Svetska banka saopštila da će Srbija teško dostići planirani nivo privrednog rasta.
"To je otprilike kao život sa svekrvom. Svi se prave ludi, svako gura svoje interese, i niko neće da zapara da se menjaju neke stvari", slikovito je opisao položaj privrednika u Srbiji Milan Knežević, vlasnik beogradske konfekcije Modus.
Temeljne dugoročne reforme, kažu sagovornici RSE, ključ su za otvaranje vrata većem privrednom rastu koji i dalje stoji u džepu države.
"Sva kratkoročna rešenja uvek su dugoročni gubitak. Na žalost strategije razvoja nema, pravne sigurnosti nema, i onda je dobro što uopšte imamo bilo kakav rast", navodi Knežević.
Slabi rezultati srpske ekonomije u prvoj polovini ove godine, koja je dosegla rast od samo 2,8 odsto, bili su jedan od razloga zbog kojih je Svetska banka porast bruto društvenog proizvoda (BDP) Srbije do kraja 2019. procenila na najviše 3,3 odsto, umesto planiranih 3,5 odsto.
Ekonomista Svetske banke Lazar Šestović kaže za RSE da je industrijska proizvodnja neočekivano podbacila.
"Očekuje se da doprinos industrije i poljoprivrede u ukupnom rastu u 2019. bude oko nula. Što se poljoprivrede tiče rezultati su pomešani, određene kulture su imale dobru sezonu ali druge nisu. Tako da se samo od uslužnih sektora očekuje da imaju pozitivni doprinos rastu", navodi Šestović.
Prema proceni Svetske banke, na loš domaći rezultat značajno je uticalo usporavanje svetske ekonomije, što se odrazilo na performanse glavnih trgovinskih partnera Srbije, pa je osetno pao izvoz u Italiju i Nemačku, kao i na tradicionalno bliska tržišta Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Član Fiskalnog saveta Srbije Nikola Altiparmakov kaže za RSE da je ta državna institucija analizirala razloge zbog kojih Srbija već desetak godina kaska za istočnoevropskim zemljama.
"Glavni je manjak investicija u Srbiji, pre svega privatnih ali delom i državnih investicija. To je opet rezultat nedovoljno dobrog privrednog okruženja i neizvesnosti, odnosno slabe vladavine prava, slabih institucija i slabog sprovođenja ugovora", dodaje Altiparmakov.
Društveni proizvod Srbije, prema podacima Ministarstva finansija, iznosi oko 45 milijardi evra, a rast BDP-a za 2020. projektovan je na oko četiri odsto, kako je procenila i Svetska banka. Ekonomista Ljubomir Madžar kaže za RSE da je za to potrebna štednja.
"Bezmalo trošimo sve ono što se proizvodi. Onaj ko hoće da raste treba da troši znatno manje od toga i da ostatak štedi za ulaganje da bi obezbedio razvoj na duži rok", ističe Madžar.
Zarađeno iz proizvodnje Srbija mahom troši na plate u javnom sektoru umesto, kako je procenio Fiskalni savet, na državne investicije, čiji rast je procenjen na 5,5 odsto BDP-a, najpre u nedostajuću osnovnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine. To telo je, podseća Ljubomir Madžar, nedavno ekonometrijski dokazalo da Srbiju guši korupcija.
"Zbog bezakonja Srbija gubi jedan dobar procentni poen svoje stope rasta. Ako je mogla da bude nešto više od tri odsto, to znači da trećina stope rasta biva izgubljena zbog toga što je Srbija jako korumpirana zemlja", reči su Madžara.
Prema njegovim rečima, srpska ekonomija jedna je od najsporije rastućih u regionu jer su bruto investicije u BDP-u sa 17 odsto porasle na maksimalno 20 odsto, što je osetno manje od ulaganja u susednim zemljama koja iznose od 23 do 25 odsto. Srbija, kako se pokazalo poslednjih decenija, uglavnom živi od energetike, poljoprivrede, koja je osetljiva kategorija jer ovde zavisi od vremenskih prilika, prehrambene i petrohemijske industrije i proizvodnje u smederevskoj Železari za koju je po prodaji kineskom Hestilu šef države Aleksandar Vučić rekao da će činiti jedan odsto BDP-a.
Ceo tekst Radija slobodne Evrope čitajte
OVDE.
.jpg)
Komentari 6
Deki
nemoj više čekati na nas,
putuj Planeto,
lepo smo se družili,
nama je lepo,
sreća jedna neopisiva.
Nana
Nama je korupcija u genima, a da toga nismo ni svesni. Nose se čokolade, parfemi, pića i onda kada je posao odrađen normalno. Kada pitam zašto, odgovor valja se.
Bambi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar