"
Dugo godina smo bili jedno tržište, nemamo jezičkih barijera, imamo iste navike u potrošnji, vrlo sličan mentalitet. Logično je da smo usmereni jedni na druge i da gradimo čvrste poslovne veze. Proizvode iz regije i kvalitet koji stoji iza tih proizvoda poznajemo generacijama. Privrednici se manje-više poznaju međusobno", kaže za
Dojče vele Mirko Grbešić, jedan od najuspešnijih privrednika u BiH i zemljama u okruženju.
Situacija je, ukazuje Grbešić, potpuno drugačija na susednim tržištima izvan prostora bivše države i govori kako privrednici iz regije tamo "moraju da počnu od nule". Zbog toga on misli da su čvrste poslovne veze zemalja u bližem okruženju i orijentisanost jednih na druge jedini "logični poslovni pravac".
Hercegovački preduzetnik je uveren je da je privrednicima interes zbližavanje tržišta i da bi na tome trebalo da rade i države.
"Države bi trebalo da traže logičan put za bolju međusobnu saradnju i to ne na način da se veštački stvaraju ovakve ili onakve emocije ili nužno politički zbližavaju nego da se stvori dugoročna zdrava pretpostavka za poslovni odnos između država koji će osigurati rast i napredak iz koga će svi profitirati", smatra Grbešić.
"Nemačka glavni hub za jugosferu"
Profesor ekonomije Vjekoslav Domljan, rektor Sarajevo School of Science and Technology, kaže da su zemlje bivše Jugoslavije okrenute jedna drugoj zbog geografske blizine, zajedničke prošlosti i praktično iste valute.
"Imaju evro ili su im valute vezane za evro, pa skoro da imaju monetarnu uniju i sličan, južnoslovenski jezik. Takve zemlje, po svakom od ovih osnova, trguju za 42-188 odsto više nego zemlje bez tih sličnosti. Zemlje srednjeg južnoslovenskog jezika tj. Hrvatska, Srbija, BiH i Crna Gora, znatno su trgovinski naslonjene jedna na drugu, pre svega Crna Gora, pa potom BiH", kaže Domljan za Dojče vele.
Međutim, i na Balkanu vreme čini svoje pa se, kaže on, sve više oslanja i na nove susede.
"Primećuje se jačanje uticaja Italije, Austrije, Grčke i Bugarske. Nemačka je glavni 'hub' za jugosferu, jača uticaj Kine, posebno u slučaju Srbije i Crne Gore. Kada su u pitanju inostrane investicije u BiH, najviše ih dolazi iz Austrije i Hrvatske, Srbije i Slovenije. Najviše doznaka u BiH dolazi iz Hrvatske (28%), Srbije (15,8%) i Nemačke (10,5%). To je razumljivo jer od ukupne bh. dijaspore na Hrvatsku ide 23,8%, Srbiju 20,1% i Nemačku 12,1%", analizira sagovornik Dojče velea.
Zemlje regije u zajedničkom nastupu na trećim tržištima
I za ekonomskog analitičara Sašu Đogovića, sa Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) iz Beograda jačanje privredne saradnje među zemljama u susedstvu takođe je primarno važno. No, on ide i korak dalje i smatra da bi one trebalo da zajednički ekonomski nastupaju na trećim tržištima.
"Posebno u području građevinarstva, energetike, ali i vojne industrije, u definisanju jedinstvenih turističkih proizvoda, a vrlo je važno raditi na sistemu rehabilitacije saobraćajne infrastrukture i izgradnji savremenih puteva i železnica kako bi se osigurao brži i jeftiniji transport robe i dolazak turista", kaže ovaj ekonomski analitičar za Dojče vele.
Navodi niz mogućnosti i primera unapređenja ekonomske saradnje, a posebno ističe otvaranje zajedničkih logističkih centara i robnih kuća u kojima bi se predstavljali proizvodi zemalja regije, što bi snižavalo troškove i obezbedilo veću dostupnost robe za treća, udaljenija tržišta.
"Koliko je važno poboljšavati saradnju zemalja regije, pokazuju i najnoviji statistički podaci, prema kojima u Srbiji raste uvoz i iz BiH i iz Hrvatske i samo tako se može računati i na dalju dinamiku ukupnih privrednih aktivnosti i podizanje nivoa životnog standarda stanovništva", naglašava Đogović - ne umanjujući pritom i saradnju na kulturnom, naučnom i sportskom polju.
Nametnuti okovi od strane korumpiranih elita
Ipak, za ekonomski napredak u interesu građana i jasniju perspektivu, kako kaže, važno je ostavljanje po strani nesuglasica koja postoje u političkim elitama, prevladavanje prošlosti, s fokusom na zajedničkim projektima i jačanju saradnje.
"Sve dok se društva ne oslobode okova i ograničenja nametnutih od politički korumpiranih elita koje na njima parazitiraju zadovoljavajući partikularne, dok opšti interesi ostaju marginalizovani, ostaće taoci svojih vrhuški i brendiraće se kao međusobno posvađane kolonije. Ekonomska saradnja u pravcu carinske unije i čvršća kulturna, sportska i naučna saradnja su preduslovi za fokusiranje cele regije na budućnost i hvatanje koraka sa svetom", zaključuje Đogović.
Da je sve to ipak premostivo pokazuje i biznismen s početka ove priče: "Uvek se može bolje sarađivati. Razvoj privrede i napredak žitelja svih zemalja regije, najbolje zaceljuje rane iz prošlosti", zaključuje Mirko Grbešić.
.jpg)
Komentari 5
kimi
Zemlje bivše SFRJ privredno ne mogu jedna bez druge, koče ih kapitalisticke elite
Gojko
Toma
Samo nacionalisti kriminalci na vlasti u tim zemljama teže da podgreju mržnju i sukob jer od toga žive. Ko bi njih ikada slušao da ne pričaju o tome. U Hrvatskoj se i dalje paranoiše o srpskim špijunima u njihovoj vladi a mi nismo sposobni da svoje ljude stavimo ni u svoju vladu, gde bismo tek u njihovu.
Ne primajte se, narod već sarađuje jer je to prirodno. A lopovi iz stranaka će uvek širiti sukobe, korov nikne di god stigne.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar