Ovoj poznatoj listi koja rangira zemlje po lakoći poslovanja i koju izdaje Svetska banka, pripisuje se toliki značaj da mnoge zemlje ulažu ozbiljne napore kako bi se na njoj što bolje plasirale, a neke, kao što je Srbija, čak imaju i na nivou Vlade radne grupe čiji je zadatak što viša pozicija na Duing biznis listi. Jedna od 10 oblasti koje se gledaju pri oceni uslova poslovanja je i plaćanje poreza, piše Nova ekonomija.
Samo jedan kriterijum ovde se odnosi na visinu poreza, odnosno koliko jedna srednja firma plati poreza u odnosu na dobit koju ostvari u toku jedne godine. Važnije od toga je koliko procedura mora da se obavi da bi se svi porezi platili i koliko to vremena traje. Srbija je po ovom kriterijumu 85. od 190 zemalja. Dakle u boljoj polovini sveta smo, ali to je skoro dvostruko lošija pozicija od našeg ukupnog plasmana i samo u jednoj oblasti smo lošije plasirani, a to je priključak na električnu mrežu. U regionu ispred nas su recimo Mađarska i Hrvatska, a iza nas samo Bugarska.
U prošloj godini (na koju se odnose rezultati Duing biznis 2020) Srbija je čak imala mali napredak u povraćaju PDV-a, ali je svejedno pala za šest mesta na listi, budući da su druge zemlje napredovale brže. Međutim, od 2015. godine, kada je uvedena elektronska prijava poreza, pre svega poreza i doprinosa na plate i PDV-a i kada smo skočili sa 143. na 78. mesto u plaćanju poreza, nismo se nigde pomerili.
Poslednje tri godine, iako reforma Poreske uprave zvanično traje već četiri godine, nije bilo nikakvog značajnijeg napretka koji bi bio zabeležen ovim indeksom. A kao što ćemo videti, i neke druge publikacije poslovnih udruženja čije članice posluju u Srbiji pokazuju sličan trend.
Dakle, u Srbiji imamo 33 procedure plaćanja poreza godišnje, dok je prosek regiona Evropa i Centralna Azija kome pripadamo - 14, a u zemljama OECD-a svega 10. Gledajući ovaj parametar, tri puta smo manje konkurentni od razvijenijih zemalja kojima stremimo. Treba reći da se onlajn prijave poreza računaju kao jedna, pa se tako prijava poreza i doprinosa na zarade računaju kao jedna prijava, iako se podnose svakog meseca.
Ovo je i doprinelo ogromnom napretku na Duing biznis listi 2017. kada je smanjen broj prijava sa 42 na 33. Takođe onlajn prijava i plaćanje poreza zahtevaju manje vremena, pa digitalizacija poreskog sistema značajno podiže poziciju na listi. Drugi parametar je vreme, odnosno radni sati potrebni da se te poreske obaveze plate. U Srbiji je to 226 sati godišnje, u Evropi i Centralnoj Aziji 213, a u zemljama OECD-a 158, dakle za oko 50 odsto manje nego kod nas.
Dušan Vasiljević, saradnik Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), ističe za
Novu ekonomiju da je ove godine došlo do promena u plaćanju poreza koje bi već u sledećem izveštaju trebalo da poprave položaj Srbije.
"Postoji to kašnjenje, pa su u ovom izveštaju obuhvaćeni podaci iz prošle godine, a ovogodišnji će biti u izveštaju od naredne godine. Prema nekim statistikama u koje smo imali uvid, u 2018. je svega 25 odsto zahteva za povraćaj PDV-a realizovano u roku. Prema podacima Ministarstva finansija, ove godine do jula, taj procenat je povećan na 93 odsto. Glavni razlog je promena pravilnika o PDV-u koji je doneo malo više posla oko popunjavanja, ali sad daje rezultate. Druga stvar je što se plaćanje naknade za zaštitu životne sredine gledalo kao 12 plaćanja, a od ove godine ona se više ne naplaćuje", objasnio je Vasiljević.
Kod zakonskog opterećenja po pojedinim poreskim oblicima još je i bilo nekog napretka, ali kod poreskog postupka, uprkos reformi PU koja već ulazi u drugu polovinu predviđenog roka, nikakvog. Od sedam preporuka ni po jednoj nema nikakvog napretka. Pri tome, radi se o takoreći osnovnim zahtevima, kao na primer da PU poštuje zakon i zakonske rokove.
Tako kao glavne probleme strani investitori navode da postojeći regulatorni okvir ne pruža dovoljnu zaštitu za poreske obveznike od arbitrarnih odluka poreskih organa. "Nemali broj puta poreski inspektori načelo fakticiteta ne primenjuju u skladu sa opštim pravnim načelom postupanja u dobroj veri (ovo načelo daje diskreciono pravo poreskoj upravi da svaku transakciju posmatra tako da vidi šta se stvarno desilo, a ne samo šta piše na papiru, ugovoru, dokumentu). Ovo redovno dovodi do veoma nepovoljnih rešenja za poreske obveznike, koje je praktično nemoguće menjati", žale se strani investitori.
Dalje, navode da poreski organi redovno ne poštuju rokove za donošenje odluka po osnovu podnetih žalbi. Kada se poreski obveznici žale drugostepenom organu, a to je Ministarstvo finansija, pravila nisu jasno postavljena, pa službenik koji odlučuje ima široka diskreciona prava. Pored toga, ne poštuje se zakonski rok od 30 dana za izdavanje i objavljivanje obavezujućih mišljenja po zahtevu poreskih obveznika.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku navodi da su procedure za plaćanje poreza toliko kompleksne da dok u Evropi na 30 zaposlenih treba jedan administrativac za obavljanje tih poslova, u Srbiji su potrebna dva ili tri.
"Zakon o PDV-u i svi pravilnici imaju više od 1.200 strana. To je dokument deblji od Biblije. Ne samo da morate da plaćate više ljudi, već morate i da angažujete poreskog savetnika ili nekog da vam protumači sve te propise. I najgore je što na kraju nikada niste sigurni da li ste sve uradili kako treba, i kako će poreznik da protumači neki propis", kaže Rajić.
Ako niste sigurni kako se neki poreski propis tumači, tražite mišljenje Ministarstva finansija i za svaki zahtev se plaća 13.000 dinara i čeka ko zna koliko. Na kraju ono nije obavezujuće za sud, a prema Rajićevim rečima, često se desi da ne obavezuje ni poreskog inspektora.
"Problem je što Poreska uprava sama ne priznaje svoju praksu iz prethodnog perioda. Tako se preduzeću u jednom slučaju nešto prizna, a nakon nekoliko godina u identičnom slučaju ne prizna. Neujednačenost u radu poreskih, ali ne samo poreskih već recimo i carinskih ispostava, unosi veliku neizvesnost. Ako se žalite, idete na drugi stepen, u Ministarstvo finansija, gde je prebačen iz Poreske uprave, ali su prebačeni ti isti ljudi, pa oni i dalje odlučuju o predmetima. To naravno traje od godinu do dve. I to nije sve. Ako Poreska uprava pogrešno proknjiži nešto i žalite se i dobijete, onda Ministarstvo vraća Poreskoj upravi na donošenje rešenja i sve kreće od početka. I može da se desi da činovnici opet donesu isto rešenje kao na početku i to može da traje unedogled", prenosi Rajić iskustva privrednika.
Ali ne troši se samo vreme, nego i novac, jer svaki dopis PU košta 300 do 1.000 evra, zato što morate da angažujete poreskog stručnjaka. "Imamo slučajeve da malo ili srednje preduzeće sa godišnjim prometom 150 do 200 miliona dinara mora da plaća dva puta više administrativaca nego slična firma iz Češke ili Austrije. I nikad niste sigurni da ste sve dobro uradili kada dođe kontrola. Sve to vas čini manje konkurentnim u izvozu", napominje on.
Dušan Vasiljević svu tu silu rešenja, potvrda i zahteva koja traži Poreska uprava objašnjava nepoverenjem prema građanima i privredi, prema sudovima i naposletku prema svojim zaposlenima.
"Ako sumnjate u građane i sudstvo, jedini način da se nosite sa poreskim utajama je da pokušate da ih sprečite. I zato tolika rešenja, zahtevi, potvrde, jer pokušavaju da spreče izbegavanje plaćanja poreza. U sistemima u kojima možete da se pouzdate u sudove, možete da verujete građanima i privredi da će se ponašati u skladu sa propisima, a ko ih krši, bude predmet kontrole. Kod nas u strukturi zaposlenih Poreske uprave ima manjak inspektora u kontroli, a mnogo više službenika koji rade na izdavanju rešenja i potvrda", zaključuje on.
Tekst Nove ekonomije u celini čitajte
OVDE.
Komentari 4
Nebojsa
A gde su parafiskalni nameti, poput clanarine u PKS, ekoloskih taksi pri uvozu, pri registraciji, pri kupovini naftnih derivata, na racunima elektricne energije, na racunima objedinjene naplate za komunalije a sada su uveli 20.000 najmanje za mikro preduzeca do par miliona za velike pa cak i da trgovine ostecuju ozonski omotac samo ne znam cime.
Isticanje reklame, pa sve tako do broja 378 nameta pored poreza.
Kada se uvodio elektronski zavrsni obracun bilo je gratis a sada vise nije.
Porezi su nenormalni u Srbiji, samo je Francuska luđa i gora od nas.
Gulag
dragan perković
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar