Pretnje iz SAD "strahovitim i fatalnim sankcijama" zbog gasovoda Severni tok 2

Slavni književnik je pojasnio da se sukobi odvijaju kroz nove forme za koje ćemo tek kasnije spoznati da su bili ratovi novog vremena.

Rođen u nemačkom Dancingu, nakon Drugog svetskog rata dodeljenom Poljskoj i preinačenom u Gdanjsk, gradu za koji se vezuje početak globalnog razaranja, imao je potrebu da uočava korene i sagledava razvoj zla. Uvideo je zloupotrebu IT tehnologije u vojne svrhe, a za nove tehnologije je još više vezivao moderno ekonomsko ratovanje.

Autor "Limenog doboša" je, dok to još nije bilo vidljivo, povezao događaje u Siriji i Ukrajini, te istakao da je borba za naftu u osnovi gotovo svih ratova današnjeg vremena.

Sankcija za graditelje

Uvođenje američkih sankcija za graditelje gasovoda "Severni tok 2" i pravi horor oko snabdevanja ruskim gasom Evropske unije gasovodom preko Ukrajine potvrđuju Grasovo viđenje savremenog trenutka, te međusobnu povezanost naizgled udaljenih zbivanja.

Svakako je pohvalno što je između Rusije i Ukrajine potpisan novi ugovor o transportu gasa u narednih pet godina, ali potpisano treba precizno i na vreme realizovati u praksi, i to već do isteka važenja aktuelnog ugovora, 1. januara.

Američki kongres je doneo odluku o uvođenju sankcija firmama i odgovornim licima ukoliko budu nastavile da rade na dovršetku podmorske gasne konekcije između Rusije i Nemačke. Međutim ni izuzetno oštra odluka ne zadovoljova jastrebove, kongresmene Terija Kruza i Rou Džonsona, koji samoinicijativno prete još žešćima kaznama za one koji ne prihvate ulogu američkog vazala. Tako nadmašuju i američke državne pretnje.

Umanjen značaj

Očajno dugo trajali su pregovori Rusije i Ukrajine, uz medijaciju Evropske unije. Svi rokovi su protekli, da bi se, kada je bilo najpotrebnije, u pregovore uključila i Nemačka.

Kako 1. januara ističe desetogodišnji važeći ugovor, bilo je neophodno videti hoće li se i koliko gas i dalje na unijsko tržište ubacivati najstarijim kontinentalnim gasovodom. U međuvremenu, izgrađen je i pušten u promet "Severni tok 1", pa sada oko 55 milijardi kubika može doći dnom Baltika.

Pri samom kraju je i "Severni tok 2", istog kapaciteta, koji, takođe, direktno, dnom Baltika, povezuje Rusiju, najvećeg izvoznika, i Nemačku, najvećeg kupca gasa. Time je značaj najstarijeg gasovoda bitno umanjen, a Ukrajina je izgubila ucenjivački kapacitet kako prema Rusiji, tako i prema Uniji.

No, situacija u Ukrajini je nakon proameričkog prevrata 2014. godine teška i neizvesna. Krim se otcepio, dve oblasti, Donjeck i Lugansk, su oružjem, uz izdašnu rusku podršku, uspostavili lokalnu i proterali ukrajinsku vlast. Ukrajina, pogotovo prethodna vladajuća garnitura, se u potpunosti vezala za SAD, čime je pregovore sa pobunjenicima više otežala nego što je učinila efikasnijim.

Ujedno, otvorilo se i pitanje novog ugovora oko transportna ruskog gasa, s tim da je za ovaj sporazum najdirektnije zainteresovana i Amerika, odnedavno proizvođač i izvoznik gasa dobijenog ekološki krajnje spornim razbijanjem naftnih škriljaca. Tokom postupka ubacuju se ozbiljne količine otrovnih tečnosti kojima se zagađuju podzemni tokovi voda.

Upotreba posrednika

No, SAD su, još za vreme Baraka Obame, odlučile da višak plasiraju u Evropsku uniju. Problem je cena, bar za 30 odsto iznad one po kojoj robu gasovodima nudi Rusija.

Sjedinjenim Državama to ne izgleda kao tržišna prepreka, pa pokušavaju da evropske države bukvalno nateraju da kupuju baš njihov utečnjen gas. Ukrajinu doživljavaju i kao državu pomoću koje su godinama mogli uticati na obim i transport ruskog gasa. Naročito im smetaju gasovodi koji direktno povezuju najvećeg proizvođača i najvećeg kupca.

Ne vole kada nema posrednika, čijim potpirivanjem mogu da utiču na ekonomsku saradnju dve velike evropske države. Kako je kapacitet dve nove gasne spojnice gotovo jednak protoku preko ukrajinskog gasovoda, stvoren je nov pregovarački ambijent.

Podstaknuti spolja, Ukrajinci su dugo insistirali na nerealno velikom protoku u narednih pet sezona, prvo sedamdeset, pa šezdeset milijardi kubika godišnje, dok su Rusi nudili dvadeset milijardi. Takođe, Ukrajinci su hteli ugovor na deset, Rusi na samo godinu dana. Kako bi se što više primenila evropska regulativa, Ukrajinci su, na predlog Rusije, zakonodavstvo uveliko uskladili sa unijskim, što je olakšalo pregovore.

Dizanje tenzije

Napokon, posle dugih decembarskih razgovora u Beču, okvirni sporazum je postignun na pregovorima u Berlinu 19. decembra, dok su dan kasnije u Minsku dogovoreni ne manje značajni detalji. Ugovor je sklopljen na pet godina, prvo će gasovodom proteći 65, potom svake naredne tek 40 milijardi kubika gasa.

Cena po kubiku bića nešto viša nego ranijih sezona, ali konkurentna u odnosu na cene drugih evropskih gasovoda. Gasprom će platiti 2,9 milijardi evra, kako je presudila štokoholmska arbitraža, dok će obe strane odustati od najavljenih drugih tužbi. "Neftogas" će biti agent Gasproma za Ukrajinu i time preuzeti sve obaveze izvršenja posla.

Logičan dogovor, u kome su se obe strane podjednako odmakle od sopstvene polazne pozicije. Međutim, izvesnu zebnju uneo je komentar sa ukrajinske strane da će biti neobično teško za kratko učiniti sve kako bi sporazum zaživeo u praksi.

Dok su partneri približavali dogovoru, sa druge strane Atlantika tenzija je nastavila da se diže. Mada je ostalo da se po dnu mora od 1.230 postavi još oko 75 kilometara cevi, pritisak da ovaj posao, vredan oko 10,5 milijardi evra, ostane nezavršen, bez mogućnosti upotrebe, rastao je iz dana u dan.

Prvo je Danska godinama, pod pretnjom SAD, odbijala da izda odobrenje za radove na dnu mora koje spada u zonu njenog ekonomskog interesa. Pošto je iz Kopenhagena stiglo odobrenje, Amerikanci su direktno preuzeli napore da spreče završetak "Severnog toka 2". Ni izostanak očekivane odgovarajuće odluke Evropske komisije nije ih sprečio u naporima blokiranja novog povezivanja kupca i prodavca.

Uloga dolara

Navodno zbog prevelikog oslanjanja Nemačke na isporuke fosilnih goriva iz Rusije, "Severni tok 2" su samoproglasili bezbednosno rizičnim za Uniju, te zapretili da će svi koji prodaju, iznajme ili rade na brodovima za postavljenje cevi ispod mora biti oštro sankcionisani.

To znači da će im imovima i računi biti blokirani, zabranjen rad na projektima koje finansiraju SAD, dok bi odgovornim licima bio zabranjen i sam ulazak u ovu zemlju. Kako svetski platni sistem počiva na dolaru kao rezervnoj valuti, svim kompanijama svaki finansijski promet, pre ili kasnije, prođe i kroz finansijsku mrežu SAD, to znači da naznačena sankcija izaziva zabranu prometa.

Izuzetno oštra mera cilja posebno četiri kompanije koje poseduju ovakve brodove, od kojih je najpoznatija švajcarska "Allseas", jedina sa dva broda za najsloženije radove, od kojih je "Pioneering" najbrži i sa najvećim kapacitetom.

Pitanje eksteritorijalnih sankcija

Kako planira da do 2030. godine ugasi svih 25 nukleranih blokova i rad svih elektrana na ugalj, Nemačkoj će biti potrebno gotovo dva puta više gasa nego što je sadašnja godišnja potrošnja od 90 milijardi kubika. Stoga je američki pritisak izuzetno pogađa.

Pristala bi i da plati kaznu umesto kompanija samo da završe radove na "Severnom toku 2". Ipak, neće prema SAD uvesti kontrasankcije, kao što neće uvesti ni, po ovom pitanju veoma podeljena, Evropska unija.

Međutim, Nemačka će i u Evropskoj uniji i u direktnim razgovorima sa SAD postaviti pitanje može li bilo koja država da uvodi eksteritorijalne sankcije, dakle i za radove ili poteze na području koje nije pod njenim suverenitetom, kao što godinama, pa i ovoga puta, rade SAD. Ujedno, Nemačka je potvrdila da neće suspendovati saradnju sa kineskom kompanijom "Huavej", što SAD, u jednom drugom slučaju, takođe podvodi pod mogućnost znatno slabijih sankcija.

Pismo agresivnih jastrebova

Sa druge strane, unutar američkog kongresa nije mali broj onih koji bi hteli da sankcije prema onima koji ne budu poštovali zabrnu rada na "Severnom toku 2" budu još oštrije. Naime u Zakonu o energetskoj bezbednosti Evrope, koji je američki kongres usvojio u paketu zajedno sa Vojnim budžetom, postoji pravilo da kompanije mogu nastaviti raditi do 30 dana od stupanja na snagu zakona, što bi u ovom slučaju bilo do 20. januara.

Cilj odredbe je da nagli prekid radova ne izazove rđave posledice po gasovod, brodove, ljude ili prirodno okruženje. No, kongresmenima Kruzu i Džonsonu se čini da bi unutar ovog roka bilo dovoljno vremena da se radovi u celosti dovrše. Stoga su napisali pismo "Allseasu", u kome prete "strahovitim i potencijalno fatalnim sankcijama" ukoliko nastavi da radi na projektu "Severni tok2" unutar dopuštenih 30 dana.

"Razorićemo vrednosti vaših akcija i uništiti buduću finansijsku održivost vaše kompanije". pojašnjavaju ljutiti kongresmeni. Nakon grubih pretnji, švajcarska kompanija je napustila radove i čeka precizna i detaljna pravna tumačenja.

Ostaje da se vidi dalji tok događaja. Za sada se može zapaziti da je aktivnost dvojice političara mimo uobičajenih procedura u neku ruku jača i od oficijelnog stava njihove (zajedničke) države.

Moguće da bi Ginter Gras u neobično efikasnom privatnom nastupu dvojice jastrebova video modernu formu rata.