Prostom računicom, iz ovoga proizlazi da celu banku cene ukupno 540 miliona evra, a jednu akciju Komercijalne 32,15 evra. Ovo je najbolja obavezujuća ponuda zainteresovanih kupaca, od tri ponuđene, koliko je u roku stiglo na adresu Ministarstva finansija.
Mišljenja stručnjaka o prodaji Komercijalne su oprečna. Dok jedni smatraju da je treba zadržati u sopstvenom vlasništvu, drugi se kunu da formula državnog upravljanja bankom nikada ne može biti dobra kao kad je u privatnim rukama.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić postavlja pitanje bankarske reputacije najboljeg ponuđača.
"NLB banka Ljubljana, ipak, nudi manju cenu od one po kojoj je Srbija otkupljivala vlasništvo od drugih suvlasnika Komercijalne. Jedan od problema je što NLB nije baš najbolji kandidat za novog vlasnika Komercijalne banke. Možda bi bilo bolje da je najbolju ponudu dala neka druga banka. Ne treba po svaku cenu da gledamo samo da zaradimo, već da se obezbedi bolje upravljanje bankom", kaže Arsić.
Arsić podseća da je Slovenija pre samo nekoliko godina pokrivala gubitke u NLB banci. Ona je prošle godine privatizovana i, po Arsićevom mišljenju, "još uvek nema veliku reputaciju".
Slovenačka NLB banka u svom vlasništvu već ima istoimenu banku u Srbiji, sa ukupnom aktivom od 66,9 milijardi dinara. U slučaju kupovine Komercijalne banke, njen tržišni udeo skočio bi na visoko drugo mesto na srpskom tržištu.
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, zastupa stav da Komercijalnu, koja ostvaruje profit iznad proseka, ne treba prodavati.
"Polazeći od nacionalnih interesa, Vlada i centralna banka ne bi smele da prepuste strancima uspešnu, sistemski važnu banku koja ima najveću deviznu štednju građana, ogroman broj ekspozitura koje čine lako dostupnim širok spektar bankarskih proizvoda i usluga građanima. Ukoliko to učine, lišiće Srbiju jednog od odbrambenih mehanizama od budućih ekonomskih šokove uzrokovanih rastućim geopolitičkim poremećajima u svetu i od nove svetske ekonomske krize", smatra Đukić.
Đukić podseća da će sa prodajom Komercijalne, strane banke u aktivi bankarskog sektora učestvovati sa više od 85 odsto. On ističe da bi prepuštanje gotovo celokupnog bankarskog sektora strancima rezultiralo gubitkom monetarnog suvereniteta zemlje koji je ionako ograničen izuzetno visokim stepenom evroizovanosti privrede Srbije.
"U krajnjoj liniji to bi predstavljalo pretnju spoljnoj bezbednosti zemlje", navodi Đukić.
Komercijalna banka je treća po veličini bilansne sume u Srbiji. Za prvih devet meseci 2019. upisala je profit od sedam milijardi dinara.
Komentari 11
Pera
Seljak
MK
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar