Obveznice države Srbije: Između nade i zebnje

Najavio je i sledeći krupniji korak, emitovanje dugoročnih državnih hartija od vrednosti nominovanih u dinarima, sve u težnji da što više dinarizuje novčani sistem, te podstakne štednju u dinarima i kod privrede i među stanovništvom.

Investitori zainteresovani

Dobro je što je država uspela da na dugi rok pozajmi novac, na šta se svodi emitovanje hartija od vrednosti. Ipak, reč je o tek 150 miliona evra vrednim hartijama, prava sitnica za profesionalne međunarodne investitore.

Dođe kao neka vrsta ogleda, tek da se ispita zainteresovanost ulagača za obveznice države Srbije. Pri tome, i kamata od 3,5 odsto je sasvim podsticajna za kupovinu, u vreme kada, primera radi, Nemačka već godinama emituje sopstvene obveznice čak uz negativnu kamatu.

Dakle, investitori ne samo da besplatno pozajmljuju, već još i plaćaju 0,5 odsto godišnje što im centralna banka ekonomski najmoćnije evropske države "čuva novac". Pogledajmo malo detaljnije šta se u danima kada je Srbija realizovala emisiju dešavalo na svetskim berzama.

Desetak dana ranije Čile je pozajmio 1,62 milijarde evra, takođe na dvadeset godina, uz samo 1,25 odsto kamate. Rumunija je tih dana posudila prvo 1,4 milijarde na dvanaest godina uz dva odsto prinosa, potom još 1,6 milijardi na trideset sezona uz 3,375 odsto kamate.

Prevelika likvidnost

Nesporno, investitori imaju više poverenja u ekonomske potencijale obe ove države nego u Srbiju. Tih dana finansijsko tržište je samo države sa ozbiljnijim teškoćama, poput Ukrajine, tretiralo strožije.

Tako je Kijev na deset godina pozajmio 1,25 milijardi evra, ali će morati plaćati kamatu od čak 4,375 odsto; neobičajeno visoku za aktuelne prilike na svetskim tržištima novca. Zapravo, komotna monetarna politika, kojoj su, nakon svetske krize iz 2008. godine, pre ili kasnije, pribegle sve velike centralne banke, iznedrila je ogromnu količinu novca na tržištima.

Likvidnost je i prevelika, te investitori gledaju kako da ulaganjem sačuvaju kupovnu moć svog novca, na kamatu gotovo da i ne pomišljaju. Cene rastu na svim tržištima akcija, nekretnine su bezmalo dvostruko, umetnine čak i višestruko skuplje nego pre deceniju, a novac pri transferima sportista dostiže "nebeske visine".

Možda je primer poznate banke  "Siti grupe" najupečatljiviji: nedavno je emitovala obveznice u vrednosti 360 miliona dolara na četrdeset godina i lako prodala uz kamatu od nula odsto. Jednostavnije kazano, investitor je banci pozajmio novac i ne pomišljajući na prinos.

Poslednji trenutak

Prolazimo kroz vreme rekordno niskih kamata, istorijski posmatrano. Unazad hiljadama godina novac nikad nije bio jeftiniji.

Kuda sve to vodi pitanje koje se sve češće postavlja, ali odgovora nema. Osiguravajućim kućama je sve teže da obezbede isplatu penzija, gro prihoda sticali su baš ulaganjem u državne hartije, a one već dugo vremena ne donose profit ili je u pitanju simbolična zarada.

Basnoslovan rast cena akcija, nekretnina, zlata, platine, paladijuma, umetničkih slika, je najuži vrh ultrabogatih, 0,00001 odsto stanovnika, učinio još bogatijim. Krajem prošle godine Federalne rezerve SAD su počele povećavati osnovnu kamatnu stopu, no brzo je rast zaustavljen i teško da će se nastaviti pre okončanja američkih predsedničkih izbora krajem godine.

Moguće je da će Evropska centralna banka početi sa krajnje umerenim rastom osnovne kamate, pa se čini da vreme istorijsko rekordno niskih kamata neće još dugo potrajati. U tom smislu, januarska emisija dugoročnih srpskih  obveznica je tempirana u poslednji čas.

Vraćanje dugova

Srbija se, posle dužeg perioda i u javnosti gotovo neprimetno, juna prošle godine vratila na tržište hartija od vrednosti emitujući jednogodišnje obveznice u iznosu milijardu evra. Pošto je pozajmila uz samo 1,6 odsto kamate, ubrzo je ponovo emitovala jednogodišnje obveznice u iznosu 550 miliona evra.

Postavlja se pitanje na šta će država potrošiti posuđene pare?

Odgovor nije teško naslutiti, daleko najveći deo potrošiće na vraćanje novca investitorima koji su ranijih godina ulagali u srpske hartije od vrednosti, a kojima u prvom kvaratalu tekuće godine ističe rok. Reč je o 1,5 milijardi dolara pozajmljenih po 4,75 odsto kamate, država je još krajem prošle godine prikupila 1,3 milijarde dolara za neodložno plaćanje.

Krajem januara je prikupila još 150 miliona evra, a već sutra, u sredu 12. februara, emitovaće hartije dvogodišnje ročnosti.

Primer Argentine

Činjenica je da su investitori pokazali veliko interesovanje za kratkoročnije srpske hartije od vrednosti, sasvim pristojno za dugoročne obveznice. Može li se iz toga zaključiti da je Srbija zemlja koja nema finansijskih problema?

Nikako, primer Argentine je ilustrativan. "Gaučosi" su, mada simbol bankrota, sredinom 2017. godine plasirali obveznice na sto godina u čemu su, čak, imali izdašnu pomoć Međunarodnog monetarnog fonda. Krajem leta prošle sezone su po ko zna koji put bankrotirali.

U kom grmu je zec

Međutim, mogućnost da uredno emituje obveznice, posebno one dugoročne, je izvanredna okolnost. Strahovito pomaže da se teret dužničkih obaveza rastegne na što duži period.

Ali pozajmljeno se mora vratiti, za šta je prvi uslov biti devizno likvidan. I dok uspešna realizacija državnih obveznica raduje, zabrinjava način kako Srbija obezbeđuje deviznu likvidnost.

Minus od čak 6,4 milijarde evra u spoljnotrgovačkoj razmeni, koliko je iznosio u poslednjih dvanaest meseci, "peglamo" pomoću deviznih doznaka gasterbajtera, 3,3 milijarde, i stranih investicija, 3,5 milijardi evra. I manji prekid u dotoku novca iz inostranstva ruši srpsku idilu.

Bez znatnog uvećanja izvoza sve deluje neuverljivo i krajnje nepouzdano. U tom grmu je zec.