Dok ekonomisti smatraju da je teško prognozirati dalje posledice, predstavnici Vlade najavljuju da će razmotriti načine kojima će amortizovati privremenu štetu nastalu usled globalnih mera u cilju sprečavanja širenja novog oblika virusa korona, piše
Radio slobodna Evropa.
Zbog zajedničkih projekata Srbije i Kine koji su u određenim segmentima otežani usled virusa korona, u četvrtak se potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović sastala sa ambasadorkom Kine Čen Bo. Ambasadorka Čen posle sastanka je ocenila da epidemija utiče i na kinesku i na svetsku ekonomiju, kao i na saradnju Kine i Srbije.
"Naročito na dinamiku realizacije naših velikih projekata, zbog nedostatka radnika i inženjera i Kine, isporuke materijala i opreme. Ali smatram da je taj utisak privremeni i fazni, jer je kineska ekonomija veoma otporna. Nema samo kineska strana taj stav, već i Međunarodni monetarni fond i mnoge zemlje u svetu imaju isti pregled", rekla je Bo.
Zorana Mihajlović najavila je pomoć kineskim kompanijama angažovanim na velikim infrastrukturnim projektima u Srbiji zbog krize nastale usled korona virusa i navela da kineske kompanije rade na "najvrednijim i najvećim infrastrukturnim projektima u Srbiji, kao što su autoput 'Miloš Veliki' i izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta". Ipak, potpredsednica Vlade nije precizirala šta tačno ta pomoć podrazumeva.
Sektori koji trpe
Jedan od zajedničkih projekata Kine i Srbije - izgradnja železničke infrastrukture u Srbiji i brze pruge Beograd - Budimpešta, deo je kineske inicijative "Pojas i put".
Takođe, kao još jedan infrastrukturni projekat koji je ugovoren između Srbije i Kine, Ministarstvo građevinarstva dodelilo je 20. januara 2020. kineskoj kompaniji "China Machinery Engineering Corporation" posao sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda Centralnog kanalizacionog sistema Beograda bez raspisivanja tendera.
Promene trpi i turizam. Zbog virusa kotorna otkazano je oko 60 odsto aranžmana kineskih turista, saopštio je ministar turizma Rasim Ljajić uz konstataciju da će šteta tek biti procenjena.
"Ukoliko kriza (sa virusom korona) potraje duže, sigurno je da će ovi planovi (turističke sezone u Srbiji) morati da budu revidirani", rekao je Ljajić. "Naš plan s početka godine bio je da ćemo ove godine imati oko četiri miliona gostiju - domaćih i stranih, pola-pola, dakle kao i ove godine, dva miliona domaćih, dva miliona stranih turista, 10.600.000 ostvarenih noćenja i da ćemo ostvariti devizni priliv od milijardu i po evra. Ukoliko se kriza sa virusom korona reši u narednih deset do petnaest dana ili dvadeset dana, ja mislim da tu štetu možemo da nadoknadimo do kraja godine, jer inače od druge polovine aprila kreće praktično turistička sezona u svom punom zamahu", rekao je Ljajić.
Međutim, u slučaju da kriza potraje, upozorava Ljajić, "svakako nećemo ostvariti ovaj cilj koji smo zacrtali".
Ljajić je za RTS najavio i da država priprema krizni plan mera aktivnosti kako bi nadoknadila novac zbog odsustva kineskih turista. Plan, prema njegovim rečima, je da se Srbija preorijentiše "na najbrže rastuća tržišta, a prošle godine su to bilo rusko i nemačko trižište".
Uvoz delova problem za Fijat
Među kompanijama u Srbiji koje su obustavile proizvodnju zbog nedostatka delova koji se uvoze iz Kine je "Fijat Krajsler automobili Srbija" u Kragujevcu. Prema pisanju medija, proizvodnja je zaustavljena 13. februara, ali se vlasnici nadaju će do kraja meseca proizvodnja biti nastavljena jer su u procesu pronalaženja dobavljača delova.
Zoran Radojević, koji je do privatizacije kragujevačke fabrike automobila obavljao funkciju direktora, kaže za RSE da virus korona može da izazove probleme proizvođačima automobila u Evropi, zbog delova iz Kine koji se ugrađuju u milione vozila. Ipak, smatra da velike kompanije poput Fijata, Folksvagena, Pežoa, Renoa, ne bi trebalo da ugrozi do nivoa obustavljanja proizvodnje.
"Poznato je da veliki proizvođači imaju svoju kooperaciju vrlo razvijenu i međusobno komuniciraju oko razmene komponenata posebno na platforme delova, tako da ne bi smela jedna evropska kompanija da zavisi od Kine u toj meri", ističe on.
On dodaje da Vlada Srbije, koja je vlasnik 33 odsto kapitala u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, treba da razmotri koji se delovi uvoze iz Kine i da li se oni mogu proizvoditi u Srbiji, kako bi se bar delimično predupredile situacije poput sadašnje.
Ekonomista Milan Kovačević kaže za RSE da je teško prognozirati kakve će posledice ekonomija u Srbiji imati zbog virusa korona, budući da pojedine kompanije imaju problem sa uvozom sirovina, što smanjuje prodaju. Mali gubitak će biti, ističe on, ukoliko epidemija bude kratko trajala jer firme uglavnom imaju zalihe sirovina, ali i da je veliki rizik po svetsku ekonomiju ako epidemija potraje.
"Na osnovu onoga što se do sad događa očito se vidi da će ukupna ekonomska situacija u svetu imati problema, a naravno mi smo jako povezani sa ostalim svetom kao veoma mala ekonomija", rekao je Kovačević.
Ekonomija u Srbiji se, ističe on, u velikoj meri oslanja na kinesku, kao i da je u spoljnotrgovinskoj razmeni veći uvoz iz Kine, nego izvoz na to tržište. Napominje i da domaća ekonomija sve više zavisi od stanja u drugim državama budući da su strana ulaganja u Srbiji dostigla preko 80 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Kina je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, jedna od glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije prošle 2019. godine u uvozu, uz Nemačku, Rusiju, Italiju i Mađarsku.
Virus korona prvi put se pojavio u decembru 2019. u gradu Vuhan u Kini, a taj grad i pokrajina Hubej najviše su pogođeni epidemijom. Prema studiji Svetske banke, ona bi mogla da izazove ekonomske gubitke u iznosu od skoro pet odsto svetskog društvenog proizvoda ili više od tri hiljade milijardi dolara. Korona virus je, prema rečima stručnjaka, uzdrmao kinesku i svetsku ekonomiju, pogubnije nego virus SARS pre skoro dve decenije.
Vlada Kine je zatražila do banaka da ponude više kredita za ekonomiju koja je ostala zatečena ovim virusom. Analiza je pokazala da su milioni malih i srednjih preduzeća u toj zemlji na rubu preživljavanja. Utvrđeno je da oko 60 odsto firmi može da vrši regularne isplate još samo dva meseca nakon čega će ostati bez novca. Samo 10 odsto njih može da izdrži šest meseci ili duže. Mala i srednja preduzeća su posebno u fokusu, jer čine 60 odsto kineske ekonomije i u njima je zaposleno oko 80 odsto radnika, navodi se u podacima Narodne banke Kine.
Komentari 12
———————
No naive
novosadjan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar