Balon se sve više naduvava, pucanje će po običaju biti bolno

Zaista je sporno da bilo ko, pa i ulagači, u vreme kada je virusna zaraza potpuno izmenila svakodnevne uslove života i rada, neobično lako dolaze do tako zloupotrebljivog instrumenta kakav je novac.

U vreme pošasti kakva je globalna epidemija, mnogo toga se promenilo, ponašanje ljudi pre svega. Teško da će danas iko kupiti nešto lepo zato što je cena robi prepolovljena, kupuje se samo ono što je neophodno za u epidemijom ograničenim uslovima života.

Upitajmo se ima li danas ikog ko bi putovao u Milano da bi se uz pomoć povoljnog kredita snabdeo najluksuznijom haljinom ili odelom u pola cene? More nas ozbiljnije brige, u novim uslovima vodi se računa samo o životnijim pitanjima.

Ekonomske posledice u uslovima epidemije ishode pasivniji stil života i rada. Takođe, neophodno je tokom dužeg perioda, mnogo više izdvajati za medicinske i potrebe preventive. I to širom sveta.

Kako sa ekonomskim posledicama

Kako je odloženo na stotine hiljada letova, javni saobraćaj maksimalno redukovan, a privatna upotreba vozila u Italiji i Kini čak i zabranjena, potrošnja nafte i gasa je redukovana. Izrazito topla zima (prosečna temperatura u februaru je bila viša od uobičajene za ovaj mesec čak četiri stepena) dodatno je umanjila potrošnju.

Kako je Kina u jednom periodu u provinciji Hubej u potpunosti prekinula proizvodnju, a u ostalim provincijama delimično, sledećih meseci ćemo se susretati sa manjkom mnogih potrepština. Prekinuti su snabdevački lanci, pa je Epl već najavio manjak pamentih mobilnih telefona u narednom periodu.

Ništa bolje nije ni u farmaceutskoj industriji. Kina je proizvođač aktivnih i supstanci koje se u lek ugrađuju zarad lakše apsorpcije aktivne materije, ne samo za sopstvene već i za potrebe svetskih farmaceutskih kompanija. Stoga će, nakon što se zalihe iscrpe, narednih meseci biti poteškoća. Najvidljivije su posledice u odlaganju turističkih poseta i prekidu rada restorana u mnogim zemljama. Tako u Evropi tokom februara gotovo da nije bilo kineskih turista, teško da će ih biti do kraja godine.

Oko 70 odsto prethodno rezervisanih poseta Srbiji otkazano je i pre nego što su u nas evidentirani prvi bolesnici. Nemački privrednici su obznanili da tek treba osmisliti kako će se svet izneti sa ekonomskim posledicama globale epidemije.

Mnogi su kao upečatljivu posledicu doživeli drastičan pad cene nafte. Dogodio se u ponedeljak 9. marta, kada je na berzama cena "crnog zlata" pala sa 52 na 33 dolara po barelu. Izgubljena je trećina cene, bukvalno preko noći.

Poslednjih godina dnevno se širom globusa prodavalo oko sto miliona barela dnevno, u suštini pad od pet ili deset odsto ne bi, globalno posmatrajući, previše toga promenio. Velike nevolje bi bile za one koji ostanu van priče, odnosno budu potisnuti sa tržišta.

Sledio je i pad akcija na svim tržištima, Vol Strit je čak na petnaest minuta prekinuo trgovinu, toliko da je pad Daw Jones za 7,64 odsto teško pao njujorškim bakarima. Samo pet vodećih IT kompanija su za jedno prepodne izgubile 321,6 milijardi dolara na vrednosti akcija. Od toga je na Epl otpala trećina.

Istovremeno je pala i ruska rublja, sa 65,6 na 74 rublje za dolar, kao posledica prevelike zavisnosti kursa ruskog budžeta od cene nafte. Centralna banka Rusije je na 30 dana zabranila kupovinu deviza, dva dana kasnije rublja je ojačala na 72 rublje.

Međutim, pad valute je direktan udar na standard ruskog stanovništva, pa su iz Rusije najavili da u rezervnim  fondovima napunjenim tokom perioda izrazito visoke cene nafte, ima dovoljno snage da se izdrži i deset godina.

Podsetimo se reči Gintera Grasa, slavnog književnika, socijalističkog aktiviste i prijatelja velikog nemačkog državnika Vilija Branta. Autor "Limenog doboša" je još 2015. godine, pred smrt, javno izjavio i napisao da je "svetski sukob već počeo, a kasnije ćemo se samo pitati kada se i kako početak tačno dogodio".

Skupe akcije, jeftine obveznice

Berzanske vratolomije idu u prilog Grasovom viđenju stvari. Zato stoji pitanje čemu vodi smanjenje osnovne kamatne stope FED-a za 0,5 odsto, a sa čime američka centralna banka, mimo ustaljene prakse, nije prethodno ni upoznala centralne banke drugih vodećih svetskih valuta.

Ideja je da se jeftinim novcem podstaknu ulaganja i da američka industrija povrati deo ranijih decenija izmeštene proizvodnje. Na takvoj strategiji je Tramp je dobio prethodne izbore, računa da će i predstojeće.

Kako je investicija kojima bi se proizvodnja vratila u SAD u vreme visokih kamata jako skupa, američki predsednik čini sve kako bi pozajmljivanje novca što manje kamatio. Zato pritiska guvernera da omogući jeftini pristup novcu.

Stoga su cene dužničkih hartija od vrednosti, obveznica, izrazito niske, mada su, sa druge strane, cene vlasničkih hartija izuzetno visoke, kao posledice silnog ulaganja nakon krize krajem 2008. godine. Primera radi, godišnja dobit akcije Gugla iznosi tek 1,7 odsto vrednosti, što znači da bi se uloženi novac vratio tek za šezdeset godina.

Očito, ulaže se jer se očekuje stalan rast vrednosti akcija. Pad cena nafte je sumnje ulagača u realnost cena berzanskih akcija dodatno podstakao i počela je masovna rasporodaja. Nagla i znatno uvećana ponuda je dovela do pada cena.

Beskrajno upumpavanje novca

No, to nije jedini razlog za sumnjičavost prema monetarnoj politici "kvantitativnog popuštanja". Japan je prvi započeo sa ovim eksperimentom, decenijama stagnira, a poslednji kvartal prošle godine je završio sa padom BDP od čak 6,5 odsto.

Ovakav trend je aktuelizovao pitanje posledica na duži rok beskrajnog upumpavanja novca u finansijski sistem. Iskustvo nastanka krize iz 2008. godine govori nam da jeftini novac investitorima služi da naduvaju cene.

Tako je u osmogodišnjem periodu pred poslednju krizu, novac upumpavan u američko tržište nekretnina. Kamate su bile niske, pozajmljivalo se neprekidno. Cene kvadratnog metra su rasle.

Kada je potražnja počela da presušuje, cene su počele da padaju. Vrednost kupljene kuće jedva da je dostizala i trećinu kredita podignutog da bi se kuća otplatila. Novac je postao skupa roba, pa su i kamate počele da rastu, pozajmljivanje je postalo skupo.

Vlasnik kuće nije mogao iz prihoda otplaćivati usled rasta kamata sve veće kreditne rate, niti je eventualnom prodajom kuće, usled kraha cena nekretnina, mogao otplatiti kredit u celosti. Promašaj je bio potpun.

Slično se i aktuelan "jeftin kredit" usmerava na naduvavanje cena zlata, paladijuma, platine, akcija, umetničkih slika, fudbalskih transfera, pa su predviđanja da će buduće "pucanje balona" ponovo ohladiti uzavrelo igranje na berzama. Polazni potez u priči je omogućavanje institucionalnim ulagačima jeftin pristup novcu, a kakav je epilog videli smo pre dvanaest sezona, kao i mnogo puta ranije.