U pozadini pandemije: Globalni rat cenom nafte

Piše: Živan Lazić

Pandemija i neobično topla zima su toliko umanjili potrebu za gorivima da je cena "crnog zlata" za samo dvadesetak dana sa 52 spala na 23 dolara po barelu. Međutim, najveći proizvođač, Saudijska Arabija, suprotno očekivanjima, ne da nije smanjila proizvodnju, već pokušava da uvećanom ponudom skrši konkurente i sebi u budućnosti obezbedi monopol.

Jeste da je ovih meseci uzbudljivo širom globusa. Lekari i medicinske sestre pokušavaju da ublaže udare nedaće koja pohodi svetom.

Ali, ništa manje bombastično nije ni na berzama, cene se svakodnevno sunovraćuju i niko ne zna kako će se i kada okončati iznenadna nevolja.

Moćni razmišljaju drugačije

Ipak, nije sve do korona virusa, turbulencije obilato podstiču države i ljudi, posebno oni najmoćniji koji i upravljaju najvažnijim resursima. Tržište nafte ilustruje pokušaje silnih da, koristeći se nesrećom, potisnu slabije i sebi obezbede još uverljiviju poziciju.

Ekonomsko je i tržišno očekivanje da će bitno smanjena potražnja i ogroman pad cene nafte za posledicu imati i smanjenu ponudu. Zaista, kome se isplati da "crno zlato" prodaje za 23 ako je dvadesetak dana ranije dobijao 52, a pre pola godine i 75 dolara po barelu?

Ako za ponekog i ima profita, svakako je minimalan, prava "sića" za naftne prilike. Reklo bi se da nema logike uvećavati ponudu u trenutku kada se na prodaji svake litre gubi ili, eventualno, zarađuje tek koji cent.

Ali, moćni se vode drugačijom logikom, njihove interese oblikuje drugačiji način razmišljanja. Sve se lepo vidi na tržištu nafte.

Pretumbacija na tržištu

Topla zima na severnoj hemisferi, kakva se gotovo ne pamti, još je pre nekoliko meseci ozbiljno umanjla potražnju za gorivima, time i naftom. Cena od 70 dolara za barel počela je padati i krajem februara, pa i prvih dana marta, prodavala se za 49-54 dolara.

Pad bi bio i viši da OPEK, naftni kartel, nije još pre tri i po godine sa Rusijom, predvodnikom velikih proizvođača izvan ovog udruženja, postigao dogovor o ograničenoj ponudi kojim su u dužem periodu obezbeđivali po sebe povoljnu cenu. Sve do pre mesec, dva dnevno se u svetu trgovalo sa oko 101 miliona barela, a čim se trgovina smanji ili uveća za pola miliona barela dolazilo je do vidljivije promene cene.

Korona virus je sve promenio, došlo je do prave pretumbacije. Dnevna potražnja je prvo pala za osam, potom za dvanaest miliona barela, a sada se procenjuje da bi, ako se zaraza ne okonča relativno brzo, ponuda od 70 miliona barela sasvim zadovoljavala potrebe kupaca.

Nikada u istoriji sveta nije zabeležen ni upola manji pad. Prirodno je da su se i cene strmoglavile. U sredu se kvalitetnija nafta prodavala za 26, manje kvalitetna i za samo 23 po barelu.

Cena nije bila niža još od 1. marta 2003. godine.

Skupa škriljačna nafta

Saudijska Arabija je pozvala Rusiju na novo umanjenje ponude kako bi se cene održale na za proizvođače koliko-toliko prihvatljivom nivou. Predlog je bio da Rusija produkciju od 4,5 miliona barela umanji za pola miliona, dok bi Arabija dnevno, umesto sadašnjih 9,7, nudila 9,1 miliona barela.

Premabiciozan cilj bio je da se cene održe u rasponu 62 do 65 dolara. Rusiji je, pak, bio bliži plan održavanja cena na nivou od oko 50 dolara po barelu.

Nije u pitanju bila samo procena Rusije o novim, do sada nezabeleženim, okolnostima. Iz Rosnjefta se poodavno moglo čuti da visoke cene, preko 60 dolara, omogućavaju američkim proizvođačima škriljačne nafte da drugima oduzimaju ne baš mali deo kolača, a bez tržišne konkurentnosti.

Praktično, zahvaljujući i previsokim cenama izniklim na ugovoru OPEK-a i grupe proizvođača oko Rusije, opstaje ozbiljan, a tržišno nedokazani rival. Predlog ministra Novaka je odbijen, potom Rusija odbija predlog Arabije.

Kako razumeti Saudijsku Arabiju

Reakcija Mohameda bin Saldema je drakonska. Nešto pre isteka roka, odustaje od postojećeg dogovora i reaguje uvećanjem ponude sopstvene produkcije, sa 9,7 na 12 miliona barela, sa planom da tokom aprila ponudu uveća za dodatnih 0,7 miliona barela.

Došlo je do prevelike ponude i cena je počela vrtoglavo padati naniže. U sredu, 18. marta zaustavila se na 23, a iz berzanskih krugova se procenjuje da je moguć pad na ispod 20 dolara.

Teško je potez razumeti kao pokušaj da se zauzme što veći deo tržišta i suvereno sačeka kraj pošasti i novi berzanski trend. Jeste da u Arabiji ističu da sa oko 9,5 dolara po barelu proizvodne cene nafte imaju još dosta prostora, ali, u isto vreme, nafta čini oko 75 odsto ukupnih deviznih prihoda države i generiše 70 odsto budžeta.

Kako je i šeicima jasno da se približava kraj dominacije fosilnih goriva, planiraju temeljnu diversifikaciju ekonomije države. Plan odavno postoji, no za krupnije korake neophodan je novac koji sada pristiže od nafte.

U analizi MMF je proračunao da bi za realizaciju ulaganja Arabiji bila potrebna cena nafte od 84 dolara po barelu. Otuda nije lako razumeti potez najvećeg proizvođača, čini se previše uživljenog u činjenicu da u celom svetu ima najnižu proizvodnu cenu.

Prazna državna kasa

Nezvanično, ruska proizvodna cena je 20 dolara, a pri planiranju ovogodišnjeg budžeta računalo se sa cenom od 42,4 dolara po barelu. Sve ispod toga znači manjak u državnoj kasi.

Stoga ne iznenađuje da je pad, započet usled tople zime i drastično ubrzan korona zarazom, za posledicu imao manjak od 38 milijardi dolara, 9,2 odsto celog budžeta. Posledično, i domaća valuta je obezvređena, pa je sada za dolar potrebno izdvojiti 78, donedavno je bilo dovoljno 68 rublji.

Mada je Peskov, portparol Kremlja, izjavio da Rusija može i šest sezona izdržati nizak nivo cena, stvari nimalo nisu ugodne. Svakako će se Putin morati osloniti na oko 515 miliona dolara visoke devizne rezerve, ali je na odbranu rublje već potrošio pet, a biće potrebno još.

Tu je i 152 milijarde Nacionalnog rezervnog fonda, sakupljenih tokom perioda izrazito visoke cene nafta i gasa. Međutim, na ovaj fond se računa i za poboljšanje socijalne situacije u Rusiji i, naročito, za podsticaj nepovoljnog demografskog trenda, koji je, posle nekoliko sezona oporavka, ponovo zašao u negativnu zonu, pa je lane u Rusiji sto hiljada više umrlo nego što je rođeno.

Rat i na tržištu gasa

Po Rusiju je posebno bolno što je gotovo prepolovljena i potražnja za gasom. Toplo vreme i proteklih sezona prikupljene prevelike rezerve su cenu ovog goriva sa 300 spustile na 175 dolara za hiljadu kubika.

Kako je Rusija najveći izvoznik gasa na svetu, pad cene je pogađa pravo u srce. Istovremeno, nastavlja se i pritisak SAD da projekat "Severni tok 2" zaustavi i oslabi "Gasprom", ruskog gasnog monopolistu.

Šta više, Amerikanci se koriste periodom niskih cena nafte i gasa da dodatno otežaju završetak projekta. Nakon što su zapretili kaznama svim firmama koje učestvuju u izgradnji ovog gasnog koridora, sada nameravaju da sankcionišu i sve firme koje finansiraju ili naručuju gas koji bi pristizao preko "Severnog toka 2".

Reklo bi se da u aktuelnim trvenjima na naftno-gasnoj sceni ima dosta toga što i nije posledica zaraze, što je nešto drugo i još opasnije. Podsetimo, nemački državnik Helmut Šmit i književnik Ginter Gras su pre pet, šest godina govorili da je svet još tada započeo neku vrstu sukoba, rata za koji će se svi kasnije pitati kada je i kako započet.

Podrška Vol Strita

Dok se na naftnim berzama vodi pravi mali rat, zaraza nastavlja da redukuje čitave privredne grane. Kako se borba protiv pandemije prvenstveno vodi totalnom pasivizacijom ljudske aktivnosti i izbegavanjem socijalnih kontakata, jasno je da je saobraćaj više nego prepolovljen.

Niko ovih meseci i ne pomišlja da kupi automobili ili da nekuda ide na odmor. Ne iznenađuje da su u Evropi "Reno", "Folksvagen" i "Fiat" privremeno zaustavili sve pogone, dok je američki "Boing", proizvođač aviona kultnog statusa u Novom svetu, zatražio pomoć od, ni manje, ni više, 60 milijardi dolara.

Slične poteze najavili su i "Tojota", američki proizvođači vozila, dok se procenjuje da će od avio-prevoznika aktuelnu krizu preživeti ne više od četvrtine. Sve to će još dugo uticati da potražnja za naftom bude daleko ispod uobičajene. Cene "crnog zlata" teško da će se ozbiljnije oporaviti.

Takav tok događaja bi najpogubnije posledice imao po američke proizvođače škriljačne nafte čija je proizvodna cena samo za među njima najkonkurentije 36 dolara po barelu. Za ostale je osetno viša.

Ovi naftaši se, videlo se to prilikom pada cena krajem 2015. i početkom 2016. godine, teško nose sa cenom ispod 60 dolara. Pre četiri godine su se u jeku tadašnje krize usmerili na Vol Strit. Emitovali su obveznice, čijom kupovinom su investitori uložili oko 920 milijardi evra.

Posle pandemije drugačiji svet

No, očekivanja ulagača da se "omaste" na škriljačnoj nafti nisu se baš ostvarila. Stoga danas i nisu spremni da još jednom tako masovno ulože u neizvestan i ekološki sporan projekat.

Nevolja po ove naftaše je i što se procenjuje da je sada oko petina emitovanih akcija, ukupne vrednosti 185 milijardi dolara, označeno sa BBB-, što znači da su emiteri zapravo firme pred bankrotom.

Korona zaraza je, čini se ne baš na kratak rok, ugasila volju investitorima da ulažu. Sada na berzama svi samo nude na prodaju, niko ne kupuje.

Upravo nespremnost investitora da ulažu ukazuje da nije sve samo u opasnom virusu. Kada jednom prođe ova pandemija, neće se sve vratiti na ono što je bilo.

Naprotiv, mnogo toga će se trajno i korenito izmeniti. Nakon pandemije svet će izgledati drugačije.