Kako privredi i građanima pomažu Nemci, Francuzi, Amerikanci i Slovenci

Piše: Živan Lazić

Strah i neizvesnost zavladali su globusom, sa zebnjom se iščekuju nove vesti o širenju zaraze uz nadu da će pandemija biti obuzdana. Leka nema i primenjuje se epidemiološka preporuka o gotovo potpunoj fizičkoj izolaciji svakog pojedinca.

Sledstveno, ekonomija svake države je svedena na proizvodnju i promet najnužnijeg. Uobičajeni život odvija se zahvaljujući ogromnom novcu koji sve države i nacionalne banke ubacuju na tržište održavajući likvidnost i potrošnju.

Načelno, moglo bi se reći da se svuda radi isto. Država odlaganjem i umanjenjem poreskih obaveza i socijalnih doprinosa pokušava da podstakne preduzeća da se skoncetrišu na isplatu plata.

Brzo se pokazalo da pomoć jeste znatna, ali nedovoljna, pa je počelo i sufinansiranje zarade zaposlenim u privatnim preduzećima. Kako su u korona krizi najviše pogođeni samozaposleni, "slobodnjaci", radnici na privremeno-povremenim poslovima, država je deo podrške izdvojila i za njih.

Pad BDP 40 odsto

Ipak, ni državna intervencija širom globusa kakva do sada ne samo da nije zabeležena u istoriji, nego teško da je iko ovako nešto mogao i zamisliti, nije dovoljna da spreči grube posledice bezmalo potpunog zastoja ekonomije.

U Francuskoj su poslodavci već 3,7 miliona zaposlenih stavili na takozvano "čekanje", što znači da njihov dalji radni status zavisi od toga hoće li država sufinansirati platu. Istovremeno u SAD je za samo dve nedelje nezaposlenost povećana za 10 miliona novoprijavljenih, a procenjuje se da će se do kraja aprila najmanje udvostručiti.

Tu čak ni državno izdvajanje neverovatnih 2.200 milijardi dolara, 10,5 odsto BDP SAD, za pomoć posrnuloj ekonomiji i siromašnijim kategorijama građana nije pomogla. Sve veći broj kompanija zaustavlja delatnost, pa ekonomisti predviđaju da će bruto-nacionalni dohodak u najmoćnijoj državi opasti za 15-20, dok će pad za ceo svet dostići i svih 40 odsto.

Biće i dramatičnije i bolnije nego tokom najveće ekonomske krize tridesetih godina prošlog veka.

Čuvati potrošnju

Ima logike subvencijama čuvatu zaposlenost. Tako će preduzeća, kada nevolja prođe, čim pre obnoviti proizvodnju i tržišne pozicije.

Ako bi došlo do masovnog otpuštanja, radni ugovori u razvijenim zemljama predviđaju dosta visoke i duge državne nadoknade za slučaj nezaposlenosti usled više sile. Ovako je, verovatno, i bolje i jeftinije. Ujedno, u nevoljama zaposleni građanin manje reže potrošnju od onoga ko ostane bez radnog mesta, te je državno sufinansiranje plata ujedno umanjenje opšte štete.

Od pojedinačnih država Evropljani pogled najčešće usmeravaju prema Nemačkoj, vodećoj ekonomskoj sili Starog kontinenta. Nemci nisu izneverili.

Bolje i pre drugih sagledali su dubinu krize i za podršku izdvojili 750 milijardi evra, oko 21 odsto nacionalnog BDP. Više nego iko drugi.

Nemačka kupuje udele u kompanijama

Čak 158 milijardi biće usmereno prema zaposlenima i siromašnijim građanima, dok će država sto milijardi evra usmeriti u kredite razvojne banke. Ista suma odvaja se u takozvani stabilizacijski fond kojim će država kupovati udele u posrnulim kompanijama i tako ubacivati novac na tržište.

Ministar za finansije ističe da će po oporavku firmi, država prodati udeo nadajući se da će oporavak biti uspešan i tako zaraditi u transakciji. Za sada prognoza više liči na hrabrenje građana i preduzetnika. Skoro četiri stotine milijardi su garancije države bankama za kredite kompanijama, bez obzira da li je reč o najpoznatijima ili preduzećima sa desetak uposlenih.

Što se tiče sufinansiranje plata, Nemačka je aktivirala od ranije postojeći zakon o platama radnika koji rade skraćeno vreme. Osnov je da poslodavac isplaćuje plate, cirka 75 odsto redovne, a država subvencioniše poslodavcu 60 odsto bruto zarade, odnosno 67 odsto za radnike sa decom u porodici.

Što se tiče malih preduzeća, dobijaće po 9.000 evra ukoliko broje do pet zaposlenih, odnosno 15.000 evra ako je broj radnika do deset. Direktnim uplata pomaže se onima koji, ipak, ostanu bez posla, od ranije nezaposlenima, samozaposlenima, "frilenserima" i poljoprivednicima.

Za sada mere su predviđene na tri meseca, ali u Nemačkoj ističu da će svi oblici podrške trajati duže, u nekim slučajevima i znatno duže.

SAD podstiču "Boing"

Francuska je osmislila paket od 300 milijardi evra, od kojih 45 milijardi odlazi na sufinansiranje zarada, ostatak su državne garancije preduzećima za kredite koje budu odobravale banke. Polazna ideja je da država subvencioniše do 70 odsto plate u privatnim preduzećima.

Amerikanci su izdvojili čak 2.200 milijardi dolara. Svaki punoletni građanin sa godišnjim primanjima ispod 70.000 dolara dobiće po 1.200 dolara, dete po pet stotina.

Za mala preduzeća izdvojiće se 370, na velike 500 milijardi dolara, od čega 46 milijardi samo avioindustriji. Gro ove svote biće uplaćeno "Boingu", a predsednik Donalnd Tramp ni ne krije da je najpoznatiji proizvođač aviona od izuzetnog značaja za američku državu.

Što se tiče malih kompanija, ukoliko zapošljava do 500 zaposlenih može računati na pomoć od deset miliona evra, ali i na otpis brojnih troškova za struju, vodu, grejanje, zakup prostora.

Tri paketa "Janeza"

Krajnje pragmatično postupili su Slovenci. Za sada su izdvojili tri milijarde evra (šest odsto nacionalnog BDP).

Budući da je i izabran tek pre mesec i po dana, premijer Janez Janša se odlučio da momentalno reaguje prvenstveno prema građanima i radnicima, dok je najavio drugi paket mera, usmeren na podršku likvidnosti i popravak prvog plana. Za kraj pandemije najavio je i treći paket državne podrške.

Cilj je da se u tri meseca plate u preduzećima održe na nivou 85 odsto od februarskih. Zavisno od pada bruto prihoda kompanije, država subvencioniše do 50 odsto zarade.

Slovenci su imali u vidu i samozaposlene kojima uplaćuju do 700 evra mesečno ako je prihod pao ispod polovine februarskog, dok po 150 evra mesečno do kraja maja dobija i svaki student. Takođe i stariji Slovenac dobija pomoć ako mu je penzija ispod 700 evra, a iznos zavisi od visine mirovine.

Očito, svi pokušavaju da u do sada nezabeleženoj krizi pomognu i privredi i građanima. Ostaje da se nadamo da će biti efekta od masovnog ulivanja novca u ekonomiju.