Korona razara i naftne magnate

Piše: Živan Lazić

Život je krajnje suzdržan, aktivnost minimalizovana, a potrošnja osnovnog energenta širom sveta, za samo mesec, dva, smanjena mnogo više nego što se predviđalo. Zapravo, pad potrošnje "crnog zlata" je najveći za vek i po koliko se koristi.

Pre samo tri meseca na svim berzama dnevno se prodavalo oko 101,5 miliona barela nafte. Kina je kupujući više od deset miliona bila glavni pokretač živosti, dve velike novootvorene rafinerije su svakim danom sve više prerađivale.

Već pad ponude za samo pola miliona barela uzročio bi rast cene. Krajem prošle godine vrtela se oko 72 dolara. Istina, nezabeleženo topla zima najavljivala je da su uobičajene zimske rezerve prevelike, time i pad cene.

Istorijski preokret

Tokom januara, što zbog prolećnog vremena, što zbog početka zaraze u Kini, nafta se prodavala za 62-65 dolara za barel. No, posmatrajući duži vremenski period, i ovo je pristojan nivo za prodavce.

Usledio je preokret, do sada neviđen u istoriji nafte, od 1849. godine kada je počela upotreba ovog energenta. Početkom marta dnevna potražnja pada za 10, krajem istog meseca za 20 miliona barela.

Narudžbe za april mesec kreću se između 70 i 75 miliona barela. Koliko je to veliko umanjenje govori nam podatak da je tokom finansijske krize 2008-2009, najveći dnevni pad potražnje za "crnim zlatom" iznosio tri i po miliona barela. Sada je i sedam puta veće.

Cene su se sunovratile, bolji tip "brent" prodaje se za 32, često padajući na 25, dok se "laka" nafta može nabaviti za 18-23 dolara. Pravi brodolom za vlasnike, prodavce i sve koji rade na bušotinama.

Aktuelne cene su često i ispod proizvodnih, pa mnogi proizvođači idu u minus sa svakom prodatom litrom. Sa druge strane, tehnološki je komplikovano i skupo zaustavljati rad na bušotinama. Naročito bi bilo nezgodno, a i koštalo bi, kasnije aktiviranje ležišta.

Budžet oslonjen na naftu

Procenjuje se da je proizvodna cena ruskih kompanija oko 20 dolara, dok Saudijska Arabija sa 9,5 dolara po barelu ima najniže troškove. Američke kompanije koje vade naftu ekološki krajnje spornim metodom iz škriljaca računaju da im je proizvodna cena oko 52 dolara.

Sa druge strane, reč je o mnogo manjim, a češćim bušotinama, pa se vađenje može mnogo lakše prekinuti. Jednostavno se prestane sa novim iskopavanjima. Proizvodna cena jeste znatno viša, ali tehnologija omogućava mnogo fleksibilniji proces vađenja.

Nije u pitanju samo cena vađenja. Svi veliki proizvođači budžet uveliko zasnivaju na naftnim prihodima. Tako je Rusija budžet za tekuću sezonu planirala na očekivanjoj ceni od 41, Saudijska Arabija, prema izvorima MMF, na čak 85, Malezija na 48 dolara po barelu. Nigeriji nafta donosi 80 odsto svih izvoznih prihoda.

Sve ove države sada će imati teškoća u realizovanju i mnogo skromnijeg budžeta od planiranog. Grupacija naftnih izvoznika OPEK, uz dodatak država okupljenih oko Rusije, unazad četiri sezone održavali su visoku cenu dogovorom o ograničenoj proizvodnji. Svi su očekivali da će se stvari i dalje odvijati na sličan način.

Tržište kapitala spasava

No, korona virus je sve promenio za 180 stepeni. Pad cena je šokantan. Da stvar bude složenija, SAD su unazad pet sezona, zahvaljujući "škriljačnoj tehnologiji", udvostručile proizvodnju na 12,4 miliona barela i od valekog uvoznika, dnevno 4,5 miliona barela, postale izvoznik nafte.

Istina, isplati se samo kada je cena na tržištu iznad 55 dolara. U suprotnom, kompanije gube. Oslanjaju se na američko tržište kapitala, najlikivdnije na svetu, odakle su do sada stizala ulaganja.

Kako cene akcija, obveznica i nekretnina nezaustavljivo padaju, američki investitori ni sada nemaju naročit izbor. Moguće da, uprkos trenutnim gubicima, i ovoga puta ulože u škriljačne naftne kompanije, računajući na dugoročnu dobit. No, svakako da će ne mali broj naftnih kompanija usmerenih na škriljce bankrotirati.

Očekivalo se da takozvani OPEK plus koriguje obaveze svake članice i da dogovor primeri novim okolnostima. No, Saudijska Arabija i Rusija su početkom marta različito sagledavale situaciju i zajednički stav je izostao.

Problem je što je S. Arabija predlagala da se proizvodnja smanji toliko da cena ostane negde oko 65 dolara. Rusija je takav pristup smatrala nerealnim, ceneći da bi u narednih godinu, dve, ako ne i duže, trebalo biti zadovoljan sa 50, pa i nešto manje dolara po barelu.

Kako zaustaviti pad cene

Izostanak dogovora na sastanku 6. marta je dodatno uticao na pad cena, pa se OPEK plus 9. i 12. aprila ponovo, ovoga puta virtuelno, čak dva puta sastaje. Postignut je delimičan dogovor po kome bi se proizvodnjau tokom maja i juna snizila za 9,7 miliona barela.

Najveći teret preuzeli su najveći, Arabija i Rusija, čije je zbirno umanjenje oko 5,2 miliona. Ostalih 21 članica dopunjuju do deset miliona. Istina, OPEK plus predlaže da proizvođači koji su ostali izvan dogovora, a to su SAD, Kanada, Brazil, Malezija, smanje proizvodnju za dodatnih pet miliona barela.

Pošto je pad potražnje 25 miliona barela, teško da će umanjenje ponude previše uticati na cene. Izvesno je da će umnogome ublažiti pritisak na skladišne kapacitete. Ovih dana se preko 22 miliona barela dnevno skladišti i procenjuje se da bi početkom juna bili prebukirani svi naftni rezervoari, uključujući i tankere kojima se ova roba prevozi.

Međutim, prvog dana nakon (krnjeg) dogovora na evropskim berzama cena "brenda" je pala za dolar i po, na 32 dolara, "lake" nafte za dva dolara, na 24,3 dolar, potom je minimalno povišena. Očito svi će narednih dana sa nestrpljenjem iščekivati dalji trend.

Biti zadovoljan

Zaustavljanje strmoglavljenja cene bi dobro došlo proizvođačima i svetskoj ekonomiji u celini. Teško da može biti privrednog oporavka bez snažnog naftno-gasnog sektora.

Čini se, pak, da domet dogovora naftnih proizvođača u aktuelnoj situaciji nije prevelik. Današnja kriza je drugačija od svih dosadašnjih, sasekla je istovremeno i ponudu i potražnju. Po prvi put se događa da ponuda manje količine ne bi snažno povećala cenu nafte.

Stvar je u tome da se obnovi potrošnja, a za sada teško da iko može zamisliti kako će u narednom periodu izgledati aviosaobraćaj ili kojom brzinom će se obnavljati turizam, putovanja, zabavniji segmenti života, veliki generatori potrošnje goriva.

Kada je reč o krizi izskazanoj korona pandemijom, dogovor OPEKA plus ima ograničen domet. Moguće da će u ne baš kratkom periodu biti potrebno da se i najveći proizvođači zadovolje mnogo nižim cenama nafte od onih na koje su navikli.