Zlato - sigurno utočište u kriznim vremenima

Piše: Živan Lazić

Pre šest meseci unca zlata, 32,24 grama, se plaćala 1.476, poslednjih dana čak 1.745 dolara. Bez obzira što je gotovo dostigao maksimalnu istorijsku vrednost od 1.816 dolara, tražnja za njim se i dalje uvećava.

Zapravo, najveća je još od 1973. godine, kada je američki predsednik Ričard Nikson dekretom ukinuo fiksirani paritet zlata i dolara, čime je, zapravo, bitno izmenio u Breton Vudu osmišljeno finansijsko funkcionisanje sveta.

Loši pokazatelji

Nakon 1973. države su napuštale staru praksu da u sopstvenim deviznim rezervama učešće zlata bude visoko, do 50 odsto. Prednost su dobijale hartije od vrednosti najrazvijenih zemalja; smatrala su se sa sasvim malim, beznačajnim rizikom.

No, poslednjih godina stvari se menjaju i guverneri nacionalnih banaka ponovo teže da u rezervama imaju što više "žutog metala". Razlozi su sve usporeniji privredni rast u svetu, pogotovo najmoćnijih država, niske kamate, trgovinski ratovi, sankcije...

U takvim uslovima prinosi na akcije i obveznice su krajnje skromni, dok se monetarne politike najvažnijih centralnih banaka orijentišu samo da ojačaju poziciju svoje države. Postoji i strah da bi brojne blokade mogle otežati naplatu akcija i obveznica pojedinih emitera.

Dovoljno je osnova da se svi vraćaju zlatu kao čuvaru vrednosti.

Zašto ljudi kupuju franak

Tako poslednjih godina čak 22-23 odsto ukupne svetske tržišne ponude zlata kupuju bankari. Samo tokom prvih devet meseci prošle godine centralne banke su otkupile 547,5 tona zlata, 12 odsto više nego u istom periodu prethodne sezone, koja je, takođe, bila rekordna po tom pitanju.

Kina, Rusija, Indija i Turska su vodeći otkupljivači, ali devizne rezerve jačaju i Poljska, Kazahstan, Mađarska, Kanada. Čak je i evropska centralna banka unazad pet, šest sezona zlatnu imovinu sa 380 uvećala na 500 tona, dok je Međunarodni monetarni fond sa 2.816 tona u rezervama treći najveći vlasnik na svetu.

Vodeće su SAD sa 8.110, sledi Nemačka sa 3.369 tona. U vrhu su Italija (2.451), Francuska (2.436), Rusija (2.219), Kina (1.937) i Švajcarska sa 1.069 tona.

Međutim, ako bi se računala količina monetarnog zlata po glavi stanovnika, Švajcarci su sa po 125,4 grama daleko najviše oslonjeni na njega. Sa po 40 grama prate ih Nemci i Holanđani, dok sa po 36 grama Italijani i Francuzi dele četvrto mesto.

To što u deviznim rezervama ima daleko najveći udeo zlato je ono što i švajcarski franak izdvaja kao valutu pouzdanu za očuvanje vrednosti uloženog kapitala. Zato je i potražnja za frankom poslednjih sezona takođe uvećana.

Zlato nije jedino utočište

Šta zlato čini toliko privlačnim da već stotinama godina unazad služi kao sigurno pribežište da se očuva ušteđeni kapital?

Zlato je gotovo neuništivo, lako se deli na manje delove, ne menja se pod uticajem prirodnih nepogoda, lako je prenosivo i, za razliku od novca, akcija, obveznica, ne menja vrednost pod uticajem monetarne politike. Istina, nije jedino utočište, poslednjih decenija ulagalo se u platinu, potom i platini srodan paladijum. Ipak, kupovina zlata ostaje na tronu kada je u pitanju način očuvanja kapitala.

Srbija u deviznim rezervama ima 31,1 tonu zlata. Uočivši loše trendove u svetskoj ekonomiji, početkom novembra prošle godine Narodna banka Srbije je učinila dobar potez kupivši deset tona zlata. U to vreme berzanska cena je iznosila 1.476 dolara za uncu, danas je 1.745 dolara, pa je reč o dobitku oko 83 miliona.

Države nastale na teritoriji bivše Jugoslavije ne oslanjaju se baš na zlato. Slovenija ima samo tri tone, koliko i BiH, dok su Crna Gora i Hrvatska bez zlata u državnom trezoru.

Šta više, Hrvatska je sukcesijom bivše Jgoslavije nasledila 15,5 tona zlata iz nekadašnje zajedničke svote, ali je početkom 2001. godine prodala 13,3 tona za oko 640 dolara po unci, ostatak četiri godine kasnije po nešto većoj ceni. Naši susedi su se držali liberalističkog shvatanja po kome je zlato u rezervama arhaizam, sličan pristup su imali i "Đetići".

Može se reći da su Makedonci izuzetak, u trezoru imaju preko 8,2 tona najsjajnijeg metala.

Hoće li zlato pojeftiniti

Dok nacionalne banke kupuju uglavnom kilogramske i teže poluge, privatni kupci su u pravoj potrazi za lakšim polugama. Kako su vodeći prerađivači zlata u poluge, švajcarske kompanije "Argor hereus", "Valkambi" i "Pamp", usled zaraze prekinuli proizvodnju, na tržištu je nestašica pogotovo najlakših poluga.

Oni koji hoće da sačuvaju dvadeset, trideset hiljada dolara na muci su da pronađu prodavca. Dodatna nevolja je i znatno otežana distribucija, pa je vrednost fizičkom zlatu (u polugama) dodatno narasla.

Obično je vrednost fizičkom zlatu bila za tri do četiri procenta iznad berzanske cene, no manjak (manjih) zlatnih poluga je učinio da uveća ovu razliku na sedam, osam odsto. Korona zaraza je očito pravo čudo.

Međutim, nije realno očekivati da će, kada pošast prođe, cena zlatu pojuriti naniže. Može se desiti da se cena privremeno snizi za deset do petnest odsto, ali loši trendovi na svetskoj ekonomskoj i političkoj sceni su bili uočljivi i pre nego što je zlokobni virus počeo da hara svetom.

Mnogi će, naročito bogati i moćni, imati potrebu da kapital izmeste na sigurno utočište. Stoga će potražnja za zlatom ostati velika, a to je ono što održava cenu.