Pad prodaje, prihoda i plata u digitalnoj industriji zbog pandemije

Do sada je u istraživanju učestvovalo više od 300 predstavnika domaće digitalne privrede, odnosno domaće i strane digitalne kompanije koje posluju u Srbiji, startapi i frilenseri, kao i digitalni projekati u tradicionalnim industrijama, s tim da se podaci i dalje prikupljaju, kako bi rezultati bili redovno ažurirani. Prema dosadašnjim rezultatima istraživanja, startapi beleže veći pad prodaje, njih dve trećine u procentu većem od 60, dok polovina digitalnih kompanija i frilensera beleži pad prihoda veći od 30 odsto.

Digitalni sektor je, prema istraživanju, uglavnom pesimističan, jer dve trećine digitalnih kompanija, 50 odsto startapa i 46 odsto frilensera misli da će se situacija još pogoršavati. Oko 90 odsto poslodavaca u IT sektoru ne planira otpuštanja svojih radnika, ali 40 odsto digitalnih kompanija i 25 odsto startapa planira smanjenje plata, dok više od polovine frilensera očekuje pad svojih prihoda u narednom periodu.

Među frilenserima koji su doživeli negativne efekte, 85 odsto njih misli da će zbog posledica pandemije morati da traži alternativne načine prihoda. Ukazano je da je ovo je posebno zabrinjavajuće, imajući u vidu da zaposlenost opada širom sveta, a da je Srbija među prvim zemljama u svetu po udelu stanovništva koji zarađuju na internetu, sa čak četiri frilensera na 1.000 stanovnika.

Opao je i otvoreni broj pozicija u IT-ju, ali manje nego u drugim sektorima, a za ovaj ispod prosečni pad, prema istraživanju, zaslužne su pre svega kompanije iz drugih sektora, koje su povećale broj traženih IT pozicija. Istaknuto je i da ne postoje univerzalne mere koje će pomoći svima u digitalnoj privredi ođednom.

Istraživanje je pokazalo da je za 78 digitalnih kompanija najvažnija mera smanjenje poreza i doprinosa za zaposlene. Smanjenje poreza i doprinosa za zaposlene je među najvažnijm merama i za startape i frilensere, ali u nešto manjim procentima. Istivremeno, 75 odsto startapa predlaže veću podršku države finansiranju startapa, dok 70 odsto frilensera traži odlaganje Testa samostalnosti.

Istraživači su upozorili da pogodnosti poslovanja digitalnih kompanija, poput toga da se lakše prilagođavaju radu od kuće ili što su okrenute bogatijim tržištima, ne sme da navede na površni zaključak da ovaj segment domaće privrede nije ozbiljno pogođen. Ukazano je i da će digitalni sektor nakon pandemije biti mnogo veći nosilac transformacije za sve grane privrede, zbog čega je važno da Srbija očuva ovaj sektor, ne samo zato što će njegov oporavak doprineti privrednom razvoju, već i zato što će on pomoći dalju transformaciju drugih sektora.

Direktor "Digitalne Srbije" Nebojša Đurđević ukazao je na važnost saznanja koja ovaj izveštaj donosi svima onima koji rade u ovom sektoru privrede ili se bave njegovim razvojem, poput međunarodnih organizacija i državnih institucija.

"Na osnovu ovih informacija, svi relevantni igrači u digitalnom ekosistemu moći će da kvalitetnije planiraju svoje programe za oporavak digitalne privrede, ali i šire ekonomije. To je svakako ono što ćemo i mi u Inicijativi 'Digitalna Srbija uraditi'", kazao je Đurđević.

Kako je naveo, sve prikupljene podatke analizirali su članovi tima "Digitalne Srbije", uz podršku jedne od najprestižnijih konsultantskih kuća na svetu, PwC, koja je i član ove inicijative.

"Izuzetno je važno da se u narednom periodu predstave specifični podsticaji koji bi bili usmereni na sektore sa značajnim rastom u prethodnim godinama, kao i sektore koji će omogućiti dobro pozicioniranje Srbije u novonastalim podsegmentima tržišta koje je pandemija kreirala. Naš fokus je upravo zbog toga bio na digitalnom sektoru koji je ključan za trenutne procese poslovnih transformacija, kao i zbog činjenice da se ovaj sektor brže oporavljao nakon kriza", rekla je jedna od autorki izveštaja i menadžerka za startape i korporativne inovacije u kompaniji PwC Tanja Kuzman.

Ukazano je i da su zbog pandemije najvrednije evropske digitalne kompanije, uključujući i startape, izgubile ukupno 383 milijarde evra u vrednosti od 31. januara ove godine, što je pad od čak 33 odsto.