To pokazuje analiza Inicijative "Digitalna Srbija".
Digitalna Srbija predstavila je "Skener digitalne privrede", izveštaj koji pokazuje prve rezultate istraživanja o uticaju pandemije kovida 19 na domaću digitalnu privredu, piše Dnevnik. "Skener digitalne privrede" pokazuje da taj sektor domaće ekonomije nije zaštićen, uprkos tome što određeni digitalni proizvodi sada beleže rast ili činjenici da su te kompanije možda i najpripremljenije za rad na daljinu i od kuće.
Rezultati istraživanja pokazuju da su domaće kompanije trenutno više pogođene od stranih. Većina startapa i digitalnih kompanija već oseća negativne posledice pandemije, pa tako dve trećine startapa do sada beleži pad prodaje veći od 60 odsto, dok polovina digitalnih kompanija i frilensera prijavljuje pad prihoda veći od 30 procenata.
"Digitalna privreda nije imuna na kovid uprkos nekim pretpostavkama i većina kompanija i pojedinaca zapravo trpe posledice pandemije u vidu smanjenih prihoda", kaže za Tanjug Zoja Кukić iz Inicijative "Digitalna Srbija".
Direktor Inicijative Digitalna Srbija Nebojša Đurđević ukazuje na važnost saznanja koja "Skener digitalne privrede" donosi svima koji rade u tom sektoru privrede ili se bave njegovim razvojem, poput međunarodnih organizacija i državnih institucija.
"Na osnovu tih informacija, svi relevantni igrači u digitalnom eko-sistemu moći će da kvalitetnije planiraju svoje programe za oporavak digitalne privrede, ali i šire ekonomije", ističe Đurđević. Negativne posledice na digitalnu privredu su očekivane, kaže on, imajući u vidu da ona ne postoji u vakuumu već se, kako objašnjava, blisko oslanja na sve druge grane ekonomije i samim tim trpi posledice.
Uprkos nekim očekivanjima, samo deset odsto digitalnog sektora vidi rast prihoda usled porasta tražnje za digitalnim proizvodima tokom pandemije, a nisu svi delovi digitalnog eko-sistema podjednako pogođeni krizom.
Rezultati istraživanja pokazuju i da su domaće kompanije trenutno više pogođene od stranih. Takođe, podaci ukazuju na to da su oni koji se bave pružanjem IT usluga osetili negativne efekte u većem procentu od onih koji imaju svoje proizvode.
Među frilenserima koji su doživeli negativne efekte 85 odsto misli da će zbog posledica kovida 19 morati da traži alternativne izvore prihoda.
To je, kako se navodi, posebno važno imajući u vidu da zaposlenost opada širom sveta, a da je Srbija među prvim zemljama u svetu po udelu stanovništva koji zarađuje na ovaj način.
Iako očigledno pogođen, zanimljivo je da se digitalni sektor u velikoj meri angažuje da pomogne: osim novčanih donacija, svaka četvrta kompanija kreira neko od digitalnih rešenja za podršku u borbi protiv pandemije, navode u Inicijativi.
"Izuzetno je važno da se u narednom periodu predstave specifični podsticaji koji bi bili usmereni na sektore sa značajnim rastom u prethodnim godinama, kao i sektore koji će omogućiti dobro pozicioniranje Srbije u novonastalim podsegmentima tržišta koje je pandemija kreirala", kaže jedna od autorki izveštaja i menadžerka za startape i korporativne inovacije u kompaniji PwC Tanja Кuzman.
Sve više ponuda za posao
Zanimljivo je da je porastao broj otvorenih pozicija za zapošljavanje u IT sektoru, ali je taj rast rezultat toga što su "tradicionalne" kompanije počele više da zapošljavaju ljude iz IT sektora.
Sve više kompanija pokušava da digitalizuje svoju prodaju i sada grade interne resurse da bi što bolje odgovorile na trenutnu krizu.
Komentari 1
Stevan
Sto volim ove "izjave" ovih "strucnjaka" kao da je Srbija Kalifornija, i kao da su Srbiji osnovani google, apple, microsoft, adobe,... Spustite se ljudi malo na zemlju, IT ima prihode ali ne te koje se prikazuju. Daleko je Srbija od Kalifornije, a i daleko je NS od San Jose-a.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar