Korona drma norveški oslonac, iščezlo 124 milijarde dolara

Piše: Živan Lazić

Tako su se Norvežani, za koje se smatra da su, u proseku, najbogatiji na svetu, našli u nevoljama. Iščezao je ozbiljan deo kapitala koji decenijama odvajaju iz prihoda nacionalne naftne industrije.

Što je još gore, potpuno je nejasno hoće li dalje padati cene akcija i nekretnina što zbirno čini dve trećine ovog fonda. Time se dovodi u pitanje temelj sadašnjeg stila života u zemlji na severozapadu Evrope, koji se u mnogim studijama, a tako je i ustaljeno mišljenje svetske javnosti, ističe kao visokokvalitetan i human.

Izbeći holandsku bolest

Sve je započelo na prelasku u sedmu deceniju prošlog veka, kada su u Severnom moru započela ozbiljna istraživanja nafte. Devet godina kasnije pronađeno je "crno zlato", Norveška se ubrzo svrstala među pet, šest najvećih izvoznika, sa 35 do 50 miljiardi dolara godišnjeg prihoda.

Za 5,25 miliona Norvežana bio je to poklon sa neba. Međutim, imajući u vidu nedaću Holandije nakon pronalaska gasa da se potpuno posveti izvozu traženog energenta i zapostavi izvoz industrijskih roba, što se često naziva "holandskom bolešću", "Vikinzi" su odlučili da ne dopuste da im izvoz sirovine, nafte, poremeti tehnološki razvoj.

Prvo su postigli društveni konsezus da je nafta dobro svih građana, potom odlučili da njihove naftne kompanije ostanu u državnom vlasništvu.

Imovina budućih generacija

Sledeći korak je odluka da se sav profit investira u istraživanja novih nalazišta, a kada je 1994. postalo jasno da je profit mnogostruko veći nego što je potrebno ulagati u dalja istraživanja, osnovali su Norveški fond za blagostanje u koji se sliva naftaška zarada.

Sam fond je definisan kao imovina budućih generacija, a novcem se širom sveta kupuju akcije, obveznice i nekretnine. Ujedno, formiran je tim za upravljanje fondom,  osim naftnim profitom vrednost se uvećava i dobrim investicijama u hartije od vrednosti i, znatno manjim delom, u nekretnine. Norveška vlada, međutim, može da koristi samo četiri odsto vrednosti fonda, i to u izgradnju javne infrastrukture i još neke javne potrebe.

Ovakav pristup je omogućio da se u fond za četvrt veka slije 1.170 milijardi dolara, koliko je vredeo u oktobru prošle godine. To znači da je, zapravo, svaki Norvežanin u fondovskim hartijama imao oko 215.000 dolara.

Naravno, nema pravo da podigne i unovči akcije, ali se fond koristi kao jemstvo pri podizanju zajma. Stoga ne čudi da je čak 30 odsto žitelja Osla opterećeno (pre)visokim kreditima.

Kvalitetan, ali skup život

Norvežani su izgradili poseban stil života. Nigde život nije toliko skup kao u ovoj severnjačkoj zemlji.

Nekretnine su u Oslu skuplje nego u Parizu ili Berlinu, porez na dodatu vrednost je čak 25 odsto, visokim porezima država obezbeđuje visok kvalitet školstva i zdravstvene usluge. Gotovo 28 odsto ukupnog porodičnog prihoda ode na fiskalne obaveze. Porezi na najviše plate su 39 odsto.

Sa druge strane, u Norveškoj su i plate znatno veće negu u Evropskoj uniji, u proseku gotovo 50 odsto. Pri tome, zarade su prilično ujednačene i, ako se izuzme sasvim uzan menadžerski sloj, kreću se u rasponu jedan prema tri i po.

Sami Norvežani ističu da su 1930. godine po standardu bili za 40 odsto ispod Šveđana ili Danaca, dok su danas za petnaestak odsto iznad. BDP je čak 71.000 dolara po stanovniku.

Kad prestanu harange

Na pitanje kako su uspeli, Norvežani ističu rđava iskustva u prošlosti, te izgradnju političke scene koja ne dovodi u pitanje polazište da je nafta zajedničko dobro svih žitelja.

Nisu upali u zamku vidljivu na Bliskom istoku, gde nekoliko porodica ima basnoslovne prihode od ovog rudnog blaga, dok gro stanovništva živi u siromaštvu. Naravno, u ovoj zemlji se uporno ističe da je nafta potrošno blago i stoga novac od nafte treba iskoristiti tako da omogući visok kvalitet života i budućim generacijama.

Na ovakav pristup državnim resursima, Norvežane je podstaklo i loše iskustvo iz sopstvene prošlosti. Zemlja je vekovima živela od ribarenja i ubiranja morskih plodova. Najunosniji je bio lov na harange.

Međutim, 1870. došlo je do iznenadne oseke ove ribe i nikada kasnije se nije pojavila u davnašnjem broju. Armija ljudi je ostala bez posla, u glavnoj luci Stavangeru je van upotrebe ostala flota specijalizovanih ribarskih jedrenjaka.

Počelo je vreme siromaštva i gladi, trajalo je gotovo do pronalaska nafte. Poučeni iskustvom, Norvežani su odlučili da eksploataciji nafte pristupe tako da im trajno omogući visok standard.

Iščezlo 124 milijarde dolara

Fondom upravlja grupa svetski potvrđenih investitora. Njihovo je da precizno ulažu u akcije širom sveta, dok se kod kupovina obveznica u poslednje vreme insistira da se prednost daje emitovanim u dolarima, evrima ili jenu.

Blizu trećine vrednosti fonda se ulaže u dužničke hartije od vrednosti, gotovo dve trećine u vlasničke. Na kupovinu imovine izdvaja sa manje od pet odsto. Vremenom, fond je kupio akcije u oko 9.000 kompanija sa svih kontinenata i meredijana, a u njegovom vlasništvu danas je 1,5 odsto svih akcija emitovanih na ovom svetu.

Građani u svakom trenutku mogu da spoznaju koliko vredi njihov deo u Fondu, dovoljno je da, fizički ili digitalno, odu u Stavanger, posete Muzej norveške nafte i bace pogled na automat čije kazaljke u svakom trenutku pokazuju vrednost fondovske imovine.

No, pandemija je za manje od mesec dana toliko izmenila život na ovom svetu, da je teško predvideti i delić onoga što će se dešavati narednih meseci. Sasekla je i fond.

Dok je jesenas u kraćem periodu vredeo 1.170 milijardi dolara, od Nove godine je izgubio 16,2 odsto vrednosti, od čega 124 milijarde unazad tri meseca. Sveo se na 930 milijardi i Norvežani su se uznemirili.

Plaše se da ostanu bez čvrstog oslonca u životu. Niko ne može da im kaže ništa utešno. Svet ne poznaje ovakav tip krize i svi iščekuju šta će se desiti. I sa Norveškim fondom za blagostanje.