Kako zakrpiti deficit

Međutim, kako nove procene predviđaju pad BDP za dva, tri odsto i više, država će se za dodatno zaduživanje morati osloniti na strani kapital ili na druge načine finansiranja minusa u državnoj kasi.

Predsednik Vučić dobro zna da je previše rizično za dinarske troškove zaduživati se u evrima ili dolarima, ipak, potpuno je neizvesno hoće li Srbija izbeći deviznu omču oko vrata.

Hitro je urađen rebalans budžeta, vladinom uredbom, dok Skupština novim zakonom o budžetu ne verifikuje promene. Dotle, pogledajmo kako je prepoznatljivim rukopisom ministra Siniše Malog Vlada Srbije sagledala nove finansijske okvire.

Umesto ranijih 1.314,5 milijardi dinara prihoda, predviđa se prikupiti tek 1.244 milijardi, dok su, usled troškova uzročenih korona epidemijom, izdaci uvećani na 1.593,3 milijarde dinara. Uočljiv je ogroman deficit od 349 milijardi dinara - 6,93 odsto BDP. Za sada.

Kako se, pak, prema novim procenama ekonomskih dešavanja, na kraju godine očekuje pad BDP od najmanje dva, a pojedine procene ukazuju i svih pet odsto, izvesno je da će minus u državnoj kasi biti i veći.

Pozajmiti 7,5 milijardi evra

Stvar ne olakšava činjenica da su projekcije za okolne i druge evropske države znatno oštrije. Praznina se mora popuniti.

Ekonomski komentatori listom su za eksterno pozajmljivanje. Razlog zašto gotovo svi predsednika Vučića i ministra za finansije usmeravaju na inokapital je relativno mali finansijski kapital koje poseduju ovdašnje banke.

Što u gotovini, što u depozitima na računima u NBS je oko pet milijardi evra kapitala, nedovoljno da bi bilo i za naglo i iznenadno uvećane potrebe države, i za potrebe privrede. Stručnjaci su mišljenja da bi privreda morala imati prioritet pri zaduživanju na domaćem finansijskom tržištu, pa Vladu Srbije usmeravaju na inostrano. Tako bi se i izbegla situacija da država kod banaka konkuriše sopstvenoj privredi.

Da nevolja bude veća, na naplatu pristiže i nekoliko ranije uzetih kredita, među njima i uzimani tokom 2010. godine sa kamatom od šest odsto. U rebalansu piše da dospevaju glavice u iznosu od 505 milijardi, dok za kamate treba izdvojiti 1.007 milijardi. Drugim rečima, moraće se, prema sadašnjim procenama, pozajmiti oko pet milijardi evra kako bi se platile kamate i vratile prispele glavice, te dve i po milijarde za pandemijom neplanirano uvećane izdatke. Sve skupa 886,8 milijardi dinara.

Dobro usmerena inflacija

Podizanje kredita biće emitovanjem državnih hartija od vrednosti. Već je počelo. Tokom februara, marta i aprila u nekoliko emisija na domaćem tržištu već su emitovane dinarske obveznice. Prikupljeno je u visini 850 miliona evra, kamate su bile 1,8 odsto na jednogodišnje ročnosti, odnosno 2,6 odsto na petogodišnje. Istovremeno, država je od Svetske banke i ECB pozajmila 300 miliona evra na srednji rok, uz 0,5 odsto kamate.

No, predstoji učestalije zajmljenje. Prema rebalansu, plan je čak 455 milijardi dinara prikupiti na domaćem, 355 na stranom tržištu. Od međunarodnih institucija bi se uzelo 71 dok bi se prodajom finansijske imovine prikupilo 5,6 milijardi. Vlada Srbije za sada nije prihvatila retke predloge da deo budžeta isfinansira putem "odmerene i dobro usmerene inflacije", način o kome kao formi rešavanja neočekivanih obaveza razmišlja britanska vlada.

Trgovinski deficit opominje

Šta nam ukazuje uporno izbegavanje aktuelne vlasti u Srbiji da se u većoj meri osloni na inokapital? Jednostavno, finansijski sistem jeste uređen, ekonomija u fazi oporavka, međutim sve je rovito, visi na koncu koji može lako da se otkine. Vlast zna da su ekonomski pokazatelji dobrano ulepšani precenjenim kursom dinara. Povratak na realnu vrednost srpske valute bi bitno narušilo poslednjih sezona dosta idealizovanu finansijsku situaciju.

Parametar koji ukazuje na manipulativnu predstavu o srpskoj ekonomiji je spoljnotrgovinski bilans, decenijama najslabija strana srpske, prethodno i jugoslovenske ekonomije. Pre četiri godine, 2016. , spušten je na tri miljarde, što je u visini doznaka naših gasterbajtera. Bio je to ključ za početak stabilizacije ekonomskih prilika. No, potom neprekidno raste, krajem prošle sezone premašio je 6,3 miljardi.

Trend je produžen i prvog kvartala tekuće godine, uvećan je za 20,6 odsto, na 1,76 milijardi evra.

Glad za kapitalom

Svestan krhkosti srpske ekonomije, Vučić izbegava dodatna zaduženja u evrima ili dolarima. Devizne obaveze Srbija "pegla" doznakama gasterbajtera i novcem od stranih ulaganja. Ali, izvesno je da će aktuelna kriza smanjiti, gotovo prepoloviti broj naših radnika u inostranstvu, time i doznake u rodni kraj.

Takođe, teško je očekivati da se održi izrazito visok nivo stranih ulaganja u vreme kada se u svetu dnevno po šest, sedam miljardi dolara iz nedovoljno razvijenih država vraća u bankarske centrale. Naravno da će finansijeri, pogotovo u krizi, radije uložiti u ekonomije pouzdanih i razvijenih država.

Glad za kapitalom biće ogroman i među bogatima. Samo Nemačka, država koja je decenijama ostvarivala budžetske suficite, planira da pozajmi 156 milijardi evra.

Rđava iskustva

Kapital će se odlaziti, kamate će biti visoke i stalno će rasti. Vučić očito zna koliko je u takvoj situaciji opasno zajmiti devize da bi se ispunile dinarske obaveze. Upravo u ovakvim prilikama koristi se prednost posedovanja sopstvene valuta.

Da Srbija nema traumatično iskustvo sa inflacijom, sada bi se manje i kontrolisano štampanje novca nametalo. Međutim, ovdašnji svet bi pošašavio kada bi i čuo reč inflacija.

Istovremeno, srpsko iskustvo i sa pozajmicom kapitala iz inostranstva nije dobro. Podsetimo se samo krize iz 2008. godine. Tadašnja vlast nije radila ništa drugo nego posuđivala novac, do kraja 2009. podignuto je novih kredita u visini pet milijardi evra. Epilog je poznat, tokom osam godina, do 2016, ukupni (zbirni) rast BDP je iznosio samo osam odsto, jedan odsto godišnje. Dakle, ni devizni krediti nisu bez mana.

Beskrajno pozajmljivanje

Međutim, veliko je pitanje kuda vodi preveliko pozajmljivanje na domaćem tržištu. Privreda ostaje sa drastično umanjenim mogućnostima kreditiranja, time i poslovanja, pogotovo razvoja.

Na mukama je aktuelna vlast. Korona pandemija je znatno uvećala nevolje, kada se bude obelodanilo da je pad BDP i veći od zaračunatog u rebalansu, biće potrebno još više novca da se budžet zakrpi. Dakle, nužno nam je još zajmiti, a i ovo čime smo već opteretili buduće generacije nije malo.