Kompanije propadaju, radna mesta se gase, bogati postaju bogatiji, a novca je sve više

Piše: Živan Lazić

Kada se na studijama ekonomije izučava Velika depresija, najveća ekonomska kriza koja je tridesetih godina zahvatila Sjedinjene Američke Države, odakle se prelila na ceo svet, govori se o ekstremnoj nezaposlenosti, opštem padu cena roba i usluga, dramatičnom srozavanju vrednosti akcija na berzama.

Smatra se da je u kratkom roku u državi gde je začeta kriza oko 12 miliona ljudi izgubilo posao, dok su cene poljoprivrednih proizvoda pale na 36 odsto u odnosu na prosek cena pet prethodnih sezona.

Što se, pak, tiče vrednosti akcija na berzama, posle šoka u prvih nedelju dana, krajem oktobra 1929. godine i pada za 25 odsto, počele su rasti i taj trend je trajao sve do marta naredne godine. Dostigle su cene 42 odsto iznad nivoa pre krize, potom su uporno padale tri i po godine.

Na minimumu su vredele tek 20 odsto cena pre dramatičnog loma Njujorške berze. Potom je počeo lagani oporavak da bi nivo predkriznih cena bio dostignut tek nakon više od dve decenije, tačnije krajem proleća 1954. godine.

Život na minimumu

Poslednjih meseci svet je zadesila nova nevolja, reklo bi se čak sveobuhvatnija od Velike depresije, tipične i do sada najizrazitije krize potražnje.

Ovoga puta, virusna zaraza se očas proširila globusom i na najniži nivo svela životne i radne aktivnosti ljudi na svim meredijanima. Proizvodnja je jako umanjena prekidom snabdevačkih lanaca, otežanim i drastično umanjenim saobraćajem.

Praktično, tokom dva meseca redukovala se na zadovoljenje osnovnih potreba, pre svega radi prehrane, održavanja lične i zajedničke higijene, medicinskih potreba. Vodeće kompanije u autoindustriji, izradi aviona, mašinogradnji su maksimalno umanjile proizvodnju već četiri, pet meseci, a po dva meseca su bile i u totalnom prekidu.

Još više su nastradali proizvođači modne industrije, svejedno da li su u pitanju kozmetika, odeća ili ukrasi, zapravo cela industrija zabave shvaćene u najširem smislu, od kulture do sporta. Turizam u celom svetu je totalno pogođen i veliko je pitanje u kojoj meri će se povratiti.

Ni ponude, ni potražnje

Zapravo, život je u celosti postao uslovljen (ne)mogućnostima da se eliminiše pošast zvana korona epidemija. Za sada ne postoje ni vakcina, ni lek, pa se zaraza suzbija klasičnom epidemiološkom tehnikom, izbegavanjem fizičkog kontakta među ljudima.

To se, u jeku pandemije, svodi, posebno kod najugroženijih grupa, na strogo ograničenje kretanja. Život se uočljivo pasivizira, pa prestaje i potrošnja svega što ne služi za najosnovnije potrebe.

Drugim rečima, aktuelna kriza je i na strani ponude, i na strani potražnje. Po tome je jedinstvena u istoriji, bar kada su u pitanju poslednjih vek i po od kada i beležimo sve globalnije ustrojenu ekonomiju.

Posledice i aktuelne pošasti su preko noći sasekle ekonomije širom sveta. Prvih meseci i cene akcija su se strmoglavile, zavisno od sektora od 20 do 70 odsto, pa i više.

Novonezaposlenih u SAD, koje su u međuvremenu od 90 narasle na 310 miliona stanovnika, krajem aprila bilo je oko 34 miliona, dok je u Evropskoj uniji došlo u pitanje oko 59 miliona dosadašnjih radnih mesta. Cene nafte su se sa 70t strmoglavile na dvadesetak dolara za barel.

Promena trenda

Međutim, nakon što su dva i po meseca cene akcija beležile značajan i ekonomski logičan pad vrednosti, s obzirom da sa svakim danom opadaju svi parametari emiterovog poslovanja, trendovi su se izmenili.

Tako su nakon pada od 36 odsto tokom prvih dva i po meseca krize, akcije na Njujorškoj berzi počele da rastu i početkom maja već su povratile 23 procentna poena. Naravno da ostale berze slede trendove sa najznačajnije.

Prva pomisao da su kompanije iz IT sektora lideri neočekivanog opšteg rasta je tačna. One nisu preterano pogođene aktuelnom krizom, a i dalje stalno šire i obim i intezitet poslovanja.

Ali ekonomski teško objašnjiv rast beleže i firme iz najteže pogođenih delatnosti. Primera radi, iz sektora turizma i zabave. U vreme kada najveće turističke destinacije očekuju pad prometa od 20 do 50 odsto, a biće i onih koji će u celosti izgubiti sezonu, berzanski igrači tipuju na ovu delatnost.

Beskrajan otkup obveznica

Nije jasno ni zašto su kompanije koje poslovanje vezuju za sport i zabavu miljenice ulagača. Sve moguće priredbe su ili otkazane ili odložene za narednu sezonu, masovna okupljanja su sa stanovišta zaštite od epidemije upravo najspornija i biće najduže u režimu restrikcija, pa ove godine teško da će biti ijedne značajnije zabavne masovke. Naravno, i prihoda će biti minimalno, nedovoljno i za troškove.

Ipak, u poslednjih mesec dana cene akcija rastu i turističkim i firmama iz industrije zabave. Dok su u startu izgubile 39 odsto vrednosti, za poslednjih mesec i po dana su povratile polovinu izgubljenog u početku.

Svakako da monetarne politike FED-a, kao i centralnih banaka Evropske unije i Japana, utiču na ponašanje investitora. Krizu reševaju basnoslovnim upumpavanjem novca na tržište, pre svega radi održavanja likvidnosti.

Procenjuje se da će otkupiti državnih i kompanijskih obveznica u visini 5.000 milijardi dolara, a poslednjih dana se može čuti da će otkup biti i dvostruko veći.

Akcija postala loz

Očito, na tržištu je mnogo novca. Namera centralnih banaka je bila da novoubačeni dolari, evri i jeni podstaknu potražnju.

Međutim, ovog puta nedostatak tržišta nije bio razlog proizvodnog zastoja. Reč je o prekidima proizvodnih lanaca usled mogućnosti da se u transportu, manipulaciji robom ili dostavi radnik zarazi i potom raširi epidemiju. Ovde je potrebna vakcina ili neki drugi efikasan način zaštitie od pretnje.

No, novac se ubacuje u neverovatnom obimu. Stoga investitori ulažu, pa rastu cene akcijama, uostalom kao i zlatu, platini ili paladijumu. Time bogati, dominantni berzanski ulagači, postaju još bogatiji, a običan svet upućen da egzistenciju rešava radom u kompanijama koje, pak, masovno i u milionskim ciframa gase radna mesta.

Sasvim je izvesno da se izgubila veza između poslovne uspešnosti kompanije i njene cene iskazane kroz vrednost akcija. Berzanski investitori sve manje liče na poslovne ljude, sve više na kockare koji se klade na loz zvani akcija.