Ovo su samo poslodavci uhvaćeni na delu, dok je stvarni broj zaposlenih bez ugovora u Srbiji mnogo veći. Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" i profesor Fakulteta političkih nauka dr Zoran Stojiljković kaže za 021 da se podaci zvaničnih institucija koje registruju samo uplaćene doprinose, izuzetno razlikuju od realnog stanja.
Kako je 021 ranije pisao (
OVDE) za manje od mesec dana od uvođenja vanrednog stanja u Novom Sadu se na evidenciju javilo više od 400 ljudi koji su ostali bez posla, ali to su samo oni koji su bili i formalno zaposleni.
Najviše neprijavljenih radnika radi u sektorima trgovine, građevinarstva, ugostiteljstva i drugih uslužnih delatnosti.
Razlika između zvaničnih brojeva i onih realnih posebno dolazi do izražaja u vreme epidemije kao i posle nje, jer su neprijavljeni radnici izuzeti iz svih mehanizama državne pomoći, osim pomoći od 100 evra koja se daje svakom punoletnom građaninu Srbije.
Foto: Medija centar
"Osnovni problem je što ove vrste evidencije i pomoći vode računa o onima koji su zaposleni na određeno i neodređeno vreme i ti pokazatelji su vezani za njih. To praktično ne obuhvata sve vrste ugovoraca, angažovanje preko agencija, sivu zonu ekonomije i izgubljene prihode u njoj, tako da je to neki broj koji užasno varira od par hiljada, početno je bilo desetak hiljada koji je smanjen zbog najavljenih mera i podrške onima koji ne otpuštaju više od deset odsto, do recimo pokazatelja koje imate u istraživanjima gde je na velikom uzorku 12 odsto ljudi reklo da su izgubili prihode i posao, što bi na ukupan broj zaposlenih bilo negde oko 150 do 170 hiljada ljudi. U odnosu na ove cifre, to treba množiti najmanje sa pet, s tim da je udeo onih koji gube posao daleko veći među onima koji rade na nesigurnim poslovima", navodi Stojiljković i dodaje da su zaposleni na određeno i neodređeno, bar u nekom smislu zaštićeni.
"Podaci ne pokazuju najugroženije grupe, koje su dosta brojne i ne vode računa od 400 hiljada ljudi koji su se vratili u zemlju, po analizama ekonomista oko 170 hiljada su oni koji su izgubili nesigurne poslove u inostranstvu i koji će neko vreme dok ne izađu iz recesije evropske ekonomije ostati ovde", ističe on.
Ne spori da su mere koje su napravljene obimne, ali smatra da nisu specifične, konkretizovane i dugoročne.
"Problemi će se javljati kada prođu tri meseca i izbori i oni će morati da se reše. Ne vidim kako će se to rešiti u delatnostima koje su pogođene padom tražnje i komunikacija poput hotelijerstva i turizma, koji žive od toga kolika je potražnja", smatra Stojiljković.
U tom smislu, mišljenja je da mere moraju biti trajnije i usmerene na posebno pogođene sektore, jer nekim firmama promet nije opao za vreme pandemije, dok drugi sektori nisu sigurni kako će funkcionisati i nakon prva tri meseca.
"Postoji mogućnost da će se neki okoristiti tim sredstvima, a da im nisu bila neophodna", ističe naš sagovornik.
Rad "na crno" jeste naročito izašao na videlo u poslednjih nekoliko meseci, ali to je problem koji je u Srbiji već dugo prisutan. Po Stojiljkovićevom mišljenju, jedan od razloga je što država pokušava da ga reguliše pretežno sankcijama, umesto kombinacijom sankcija i podsticaja.
"Mi imamo politiku kada imamo takozvane socijalno odgovorne vlade koja radi u interesu kapitala, što pokazuje odsustvo svakog progresivnog oporezivanja. Vi oporezujete najmanje zarade, činite rad skupim i tako ga terate u zonu sive ekonomije. Ako biste recimo podizali neoporezivi deo zarada do nivoa minimalca, vi biste taj rad učinili jeftinijim, mogli biste da povećate tražnju i da regulišete i da stvari rešavate kod najbahatijih inspekcijama i sankcijama, a da svakog normalnog napravite ambijent da nema razloga da to tako radi", zaključuje Stojiljković.
Lalošević: Rad "na crno" razara zdravo ekonomsko tkivo i predstavlja izvor socijalnih konflikata i političke nestabilnosti
Predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Vladimir Lalošević ocenjuje da "rad na crno razara zdravo ekonomsko i društveno tkivo i predstavlja izvor industrijskih i socijalnih konflikata i političke nestabilnosti".
"Posledice su višestruke i negativne za sve: za državu to su umanjeni prihodi budžeta i fondova socijalnog osiguranja, za privrednike koji poštuju zakon to je izloženost nelojalnoj konkurenciji i smanjenju tržišta, za radnike angažovane kroz rad na crno to je nezaštićenost (bez socijalnog osiguranja, bez pravne zaštite, bez primena mera bezbednosti i zdravlja na radu...). U takvim slučajevima se javlja destrukcija ljudskog faktora (npr. visokokvalifikovani radnici se bave švercom), a javlja se i negativan uticaj na moralnu i socijalnu strukturu društva (tolerisanje nelegalnog- kad mogu drugi zašto ne bih i ja, a ponekad i kriminalnog delovanja)", priča Lalošević za 021.
Kako navodi, ključni generatori ove neformalne ekonomije su previsoki porezi i doprinosi i visoki i nepredvidivi troškovi poslovanja.
"Mi u Uniji poslodavaca Vojvodine smatramo da su najvažnije mere koje bi dale značajne rezultate: smanjenje poreza i doprinosa na zarade, progresivan način oporezivanja zarada uz smanjenje stope poreza i doprinosa na najniže zarade (smanjenje opterećenja niskih zarada u radno intenzivnim granama kao što su tekstilna i metalna industrija), smanjenje i pojednostavljenje fiskalnih i parafiskalnih opterećenja", smatra i dodaje da je ključan i razvoj društvene svesti o posledicama neformalne ekonomije.
Foto: Unija poslodavaca Vojvodine
Neophodne su, tvrdi, i stimulativne i kaznene mere za poslodavce, ali i promena odnosa države prema privrednicima. Nezaobilazan preduslov za postizanje konsenzusa o politici ekonomskog i socijalnog razvoja i merama za suzbijanje neformalne ekonomije je jačanje socijalnog dijaloga.
"Borba protiv nelegalnog i neprijavljenog rada, tiče se svakog građanina Srbije, jer svaki dinar utajenog poreza znači manja ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, infrastrukturu, javne usluge i sve ono što čini jednu zemlju dobrim mestom za život. Poseban značaj ima socijalni dijalog na lokalu, gde se konstruktivnim dijalogom vlasti, privrede i zaposlenih može dogovoriti sprovođenje gore navedenih mera za smanjenje rada na crno. Imamo izuzetno pozitivan primer Socijalno-ekonomskog saveta opštine Stara Pazova, gde privrednici i predstavnici sindikata idu zajedno u srednje škole i razgovaraju sa učenicima o štetnosti rada na crno i uopšte o sivoj ekonomiji. Kada ti mladi, nakon završenog školovanja, uđu u svet rada, sa znanjem o štetnosti rada na crno, sigurno će teško pristati na takav vid rada", naglašava Lalošević.
Kako zaključuje, presudan faktor u suzbijanju ove pojave je opšti društveni sporazum poslodavaca, radnika, građana i državnog aparata.
Komentari 10
Sanja
NS
Mile
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar