Ćulibrk: Uzeli 100 evra ili ne - vratićete više od toga

Ovakav stav opravdava činjenicom da je Srbija nedavno prodala obveznice u vrednosti od dve milijarde evra na međunarodnom finansijskom tržištu sa stopom od 3,125 odsto.

“Pre pet meseci država je emitovala evroobveznice na 10 godina sa kamatom od 1,25 odsto, a pre nekoliko dana je emitovala obveznice i morala da plati kamatu skoro tri puta veću, odnosno 3,125 odsto... Svako od nas, bez obzira da li uzeo tih 100 evra ili ne uzeo - vratiće 105. Zato što će morati da plati i kamatu jer država nije imala tog novca, morala je da se zaduži. Tako da, ko god odbije da uzme tih 100 evra, mora da bude svestan da će on da vraća kao da je uzeo te pare. Zato je moja sugestija svima, čak i onima koji ne misle da uzmu - da ipak uzmu i poklone u humanitarne svrhe“, objašnjava Ćulibrk za Glas Amerike.

Ćulibrk smatra da država nije imala novca za isplatu po 100 evra svakom punoletnom građaninu, niti pomoć privredi koja je najavljena od tri minimalne zarade jer je praktično kraj marta dočekala sa minusom u budžetu od 400 miliona evra.

“Dakle, pre nego što je pandemija uzela svoj danak mi smo već imali rupu u budžetu i ona mora da se popuni, a nema drugog načina nego da se država zaduži. I koliko god slušali od zvaničnika da je ovo jako povoljno i jako dobro – dovoljno je uporediti dve situacije”, navodi on.

Ćulibrk napominje i da je pitanje koliko će koristi od pomoći građanima imati privreda u Srbiji, ako građani nisu ni na koji način obavezani da 100 evra potroše na kupovinu domaćih proizvoda.

“Plašim se da polovina, a možda i više tog novca neće završiti u kupovini domaćih proizvoda, jer niko ne može da utiče na potrošnju. Država je mogla da ljudima umesto keša da vaučere koji bi važili za samo kupovinu domaćih proizvoda, ako je već bio smisao da se podigne i poboljša plasman domaće robe i da se na taj način se pomogne preduzećima u Srbiji. Ovako, ko god dobije 100 evra može sa njima da pazari šta god. Da li će da kupi uvoznu robu ili ne, to ćemo tek da vidimo”, kaže Ćulibrk za Glas Amerike.

Ocenjuje da je zanimljivo da je u prva tri meseca izvoz rastao mnogo sporije od uvoza.

“Izvoz je rastao po stopi od tri odsto, a uvoz po stopi od sedam odsto i to je bilo pre pandemije. Već su se tada naslućivali negativni trendovi koji su bili i posledica kursa dinara. Zarade uvoznika su sada mnogo veće nego što su bile i uvoz im se isplati, i ja verujem da zbog toga ova mera, koja od početka nije bila ekonomska nego politička i sračunata je da se podmaže glasačka mašina uoči izbora 21.juna, neće imati dobre posledice po srpsku ekonomiju“, kaže urednik NIN-a.

Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović u onlajn debati Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) "Pandemija i ekonomija: realnost iza brojeva" istakla je da je bila protiv mere od 100 evra još od početka, jer ona nije ekonomska, već isključivo politička i pred izbore.

“To je smišljeno genijalno, jer ćemo dobiti naš vlastiti novac od vlasti koja će se zadužiti na međunarodnom tržištu i vratićemo ga sa kamatom, a vladajuća stranka očekuje da ćemo zbog toga glasati za nju”, objasnila je ona.

Stepanović je ocenila i da je vrsta nepravde što se tih 100 evra daje i penzionerima, jer oni nisu ekonomski bili ugroženi tokom pandemije i penzije su im stizale, dok su neki ljudi ostali bez posla.

Podsetimo, onlajn prijave za jednokratnu pomoć počele su juče, a već se prijavilo više od dva miliona građana. Od sutra sa radom kreće i kol centar preko kog takođe građani mogu da se prijave, ali i isplata po automatizmu za penzionere i građane koji primaju socijalnu pomoć.