Kada kredit nije skup

Piše: Živan lazić

Ovih dana Vlada Srbije se prodajom obveznica na Londonskoj berzi dodatno zadužila za dve milijarde evra, ovoga puta na sedam godina, uz 3,375 odsto prinosa.

Opoziciona scena je horski graknula, predmet kritike je visina kamate, "mnogo viša nego u pozajmicama Hrvatske, Bugarske, Crne Gore ili Rumunije".

Navode se primeri kredita naših suseda u kojima su kamate 1,3 odsto (Hrvatska), 2,1 odsto (Rumunija) ili samo 0,9 odsto u slučaju Bugarske.

Član ekskluzivnog društva

Naravno, u rasplamsaloj predizbornoj kampanjji (namerno) se izbeglo reći da su u pitanju prošlogodišnje emisije, davno pre pandemijom korona zaraze uočljivo otežanih uslova kreditiranja na svetskim finansijskim tržištima.

Podsetimo, Srbija je lane, odnosno 5. novembra reemitovala pristižuće obveznice petogodišnje ročnosti u visini 550 miliona evra, uz kamatu od 1,5 odsto. Poređenja su, ipak, moguća.

Mađarska je 25. aprila pozajmila dve milijarde na 12 godina uz 1,6 odsto kamate, Litvanija na 10 godina uz samo 0,75 odsto kamate. Naš severni sused je član Evropske unije, dok je baltička državica članica Evrozone, pa ima uvek na raspolaganju mogućnost da obveznice proda Evropskoj centralnoj banci.

Očito, velika je prednost biti član što ekskluzivnijeg društva. Posebno, ali veoma važno, pitanje kuda vodi ovako izdašno upumpavanje novca centralne evrounijske finansijske ustanove, ostavljamo za drugu priliku.

Kamata će biti i viša

Nesporno je da se Srbija morala zadužiti. Usled pandemije izražen je jači pad i ekonomske aktivnosti i priliva u budžet, naročito u periodu do avgusta, dokle država ima vanredne izdatke na pomoći privredi i građanima, a utiče i odložen rok plaćanja pojedinih obaveza, kako za privrednike, tako i za građane.

Uostalom, u rebalansu budžeta piše da će se država zadužiti u visini 886,3 milijardi dinara, cirka 7,5 odsto. Od ove svote oko 2,3 milijardi ide na nepredviđene izdatke, dok je oko pet milijardi neophodno za pristižuće rate ranijih pozajmica i kamate.

Do sada je putem obveznica uzajmljeno oko 3,3 milijarde, pa Srbiji i dalje predstoji da pri narednim emisijama izbori prihvatljive uslove zaduživanja. Svakako, neće biti lako do kraja godine finansirati sve predviđeno budžetom i obezbediti potpunu likvidnost prema inostranstvu.

Pozajmicom dve milijarde učinjen je krupan korak, no treba još povoljno reemitovati obveznice čiji rok ističe ove godine.

Više deviza od izvoza

Teško da se u ovom trenutku Srbija mogla povoljnije zadužiti, blizu tri stotine finansijera je nudilo čak sedam milijardi evra, polazna kamata je snižena za 0,5 procentna poena. Istina, uslovi su nepovoljniji nego što su uslovi kreditiranja nekih drugih država. To je naša, ne baš ugodna realnost.

Pravi test uspešnosti zaduženja pokazaće ekonomski parametri tokom i na koncu godine. Pre svega, moraće se povećati izvoz i time i spoljnotrgovinski bilans.

Lanjski minusu za Srbiju bio je prevelikih 6,3 milijardi evra, što smo izravnali doznakama naših gastarbajtera i novcem od stranih investicija. Procena je da će oba devizna izvora ove godine biti manje izdašni, zbirno za cirka 2,5 milijardi, možda i više.

Prazninu treba nadoknaditi inoplasmanom roba i usluga. Stoga bi valjalo podsticati izvoz, a privredni ambijent, uključujući i kurs domaće valute, što više prilagođavati tako da odgovara izvoznicima.

Podjednako je važno da pri odobravanju kredita preko Fonda za razvoj ili davanju garancija od 80 odsto, što su obaveze iz programa pomoći pandemijom pogođenoj privredi, država bude maksimalno poslovna i odgovorna.

Kada kredit nije skup

Međutim, osim kvalitetne, kreativne i stroge ekonomske politike, neophodno će biti i da nam događaji iz okruženja idu u prilog. Što brži oporavak Nemačke i Italije, naših najvećih privrednih i trgovačkih partnera, važan nam je gotovo koliko i naš.

Takođe, bitno je i da našim susedima, sa kojima, izuzev Mađarske, imamo trgovinski suficit, krene što bolje. Tek tada bićemo u prilici da poboljšamo platni bilans sa inostranstvom i imamo dovoljno deviza za isplatu kamata i pristižućih dužničkih rata.

Samo u tom slučaju, nijedan kredit, a pogotovo ne ovih dana realizovan, nije skup.